Jovan i Almir zbog ljubavi trpe mržnju i napade: Prete nam, vređaju, lome prozore i vrata, bacaju flaše

Ovaj par iz Grocke već godinu dana trpi diskriminaciju od strane okoline, postoje i snimci navodnih progonitelja

Jovan Mladenović i Almir Pjevo par su koji živi u Grockoj i koji zbog svoje ljubavi godinu dana dobijaju pretnje i trpe napade na svoju imovinu.

Poslednja situacija koja je mogla da eskalira, da nisu bili oprezni, dogodila se kada su u jednoj od retkih prilika odlučili da prošetaju Dunavskim kejem.

– Šetali smo kejem u Grockoj i prošao je auto koji nama u tom momentu nije bilo poznat. Kasnije smo na snimcima sa nadzornih kamera videli da nam je više puta prolazio pored kuće, ali nas ti ljudi nikada do tada nisu uznemiravali. Auto je polako prolazio pored nas i dvojica muškaraca su počeli da nas vređaju. Stali su i oni i mi. Iskoračio sam prema njima i pitao zašto to rade. Udario me je i adrenalin i strah ne sećam se detalja. Kao da nisam bio svestan. Ali se, ipak, precizno sećam da je rekao da se sklonimo i da će da nas prebiju. To je ponovio dva puta. Znam identitet te dve osobe – priča Jovan za Telegraf.rs.

Kako kaže, okrenuo se i nastavio dalje kako ne bi došlo do incidenta jer momke “poznaje iz priče, zna da su agresivni, da se biju i da prave probleme”.

– Rekao sam dečku da idemo kući da nas ne bi napali. Kad smo došli kući, zvao sam policiju. Od moje kuće se vidi šetalište. Kada sam pogledao iz dvorišta, tamo je bio taj i još jedan auto. Pretpostavljam da su se vratili da bi nas napali. Mnogo puta se desilo da, kad izađemo iz kuće, oni baš tad nalete, a mi jako retko izlazimo. Često se pitam kako je moguće da se to dešava – dodaje.

Jovan živi sa dečkom koji je državljanin Bosne i Hercegovine. Osim stalnih pretnji, velike probleme imaju i sa njegovim ostankom u Srbiji. Maksimum boravka je tri meseca, te zato konstantno moraju da prelaze granicu i vraćaju se kako bi boravak u našoj zemlji produžio.

Želeli da podignu svest o problemima LGBT osoba

Njih dvojica su, u želji da podignu svest o problemima LGBT osoba u Srbiji o takvim temama počeli da govore na društvenoj mreži TikTok.

– Od kad je dečko došao i od kad smo počeli da snimamo, napadaju nas, vređaju, pljuju na ulici, lome mi prozore na kući, jedno veče su dolazili i šutirali mi na vrata. Prolaze non-stop autom oko kuće, bacaju flaše. To traje već godinu dana. Pokušavamo da nađemo izlaz. Jako je teško – objašnjava Jovan.

Kako objašnjava, u jednom momentu su ugasili profil na TikToku kako bi videli da li je to razlog za sve što trpe. Ipak, pretnje i napad na imovinu su se nastavili.

– Na sve to, moj otac trpi pritiske i njemu sve to teško pada. Ljudi su primetili da, kada se na TikTok uključimo uživo, svaki čas ustajemo i gledamo kroz prozor jer nam kruže oko kuće. Sad se to smanjilo zbog kamera, ali nekima nije stalo ni do toga što ima kamera jer znaju da niko neće da nas zaštiti. Odlučili smo da javno pričamo o tome jer je vreme da se neke stvari ovde promene. Ali, mi smo mislili da će neko da nas zaštiti. Pričali smo o tome da treba da se usvoji zakon o istopolnim zajednicama, o tome koliko to nama pravi problem. O svojim problemima smo pričali manje da ne bi okolina stekla utisak da je strah još veći, pa da nas napada još više – objašnjava.

Diskriminacija na radnom mestu

Probleme, kaže, ima i pri pronalasku posla. Smatra da poslodavac koji ga zaposli ne zna da je homoseksualac, ali da se situacija menja čim se istina, kao da će da utiče na njegov rad, sazna.

– Došli smo do problema da teško nađem posao. Kad poslodavac sazna da sam gej osoba, pritiska me. Čudno me gledaju, smeju se. Vidim da naprosto žele da me oteraju odatle. Nama zaista treba pomoć i zaštita. Ja ne mogu da nađem posao, da odem da radim, bojim se da ostavim Almira samog kod kuće, plašim se za njegovu bezbednost. Treba da razmišljam da li će njega neko da ubije dok ja nisam tu.

Nedavno sam počeo da radim u prodavnici. Prvi dan sam bio na pauzi ispred prodavnice. Jedan dečko je prošao pored mene i pljunuo me. Osetio sam strah jer sam pomislio da može da me sačeka posle posla i da me napadne. Vide nas da idemo u prodavnicu i samo se pojavi ekipa koja počne da nas vređa. Više puta je moglo da dođe do fizičkog sukoba koji smo izbegli jer smo pobegli odatle – dodaje Jovan.

Kako kaže, ima par ekipa koje im prave problem. Jedna je konstantna, ali počinju i da se pojavljuju nove.

– Svi nam govore da se ništa nije desilo, a bolje da se ništa ne desi, da pobegnemo na vreme, nego da nas ubiju. Komšije su mojoj majci rekle da su videle da su nas pratili sa palicama. Pitanje je momenta kada će nešto opasno da se desi. Rekao sam policiji da nam konstano obilaze autom oko kuće i da je pitanje kada će da nam upadnu u dom. Zvali smo policiju i za štetu na kući. Pet puta su lomili prozor. Poslednji put nismo zamenili, pre toga je otac zamenio o svom trošku iako ni on nije ništa skrivio. Prvi put nismo zvali policiju jer smo bili u strahu. Tada su krenuli masovno da nas napadaju na ulici, stalno da nam prolaze pored kuće, non-stop su nas čekali da izađemo iz kuće da nas prebiju. Ja ne mogu ni da se setim koliko je vozila kružilo oko kuće tokom jedne noći. Od kad smo postavili kamere to se ređe dešava, ali i dalje dolazi do toga – ističe.

Izvor: Telegraf.rs