Od malena Stefan Radović je nailazio samo na odbacivanje i osudu svoje okoline zato što je bio drugačiji. Iako i dalje živi u toj maloj sredini, kaže da sada bar zna ko je i šta je! Dugoročno maltretiranje od strane vršnjaka, odbacivanje najbližih, od pokušaja suicida do niza dijagnoza koje su, kako kaže, uglavnom posledica teškog života i maltretiranja, ostavile su na njega veliki trag, pa mu je danas ostalo da živi samo od socijalne pomoći.
Stefan Radović je te 2011. godine svojim roditeljima je preko medija saopštio da je gej, nakon čega se više nije pojavljivao u medijima. Posle mnogo godina ponove je otvorio dušu za “Una” TV, a svoju priču ispričao je kroz suze.
Društvo ga je odbacilo i nametnulo mu je osećaj krivice, a samo jedna od pretnji koju je svakodnevni slušao bilo je – ubij p*dera.
– Detinjstvo je za mene bilo pakao. Već tada su me svi okarakterisali kao p*dera, a da ja nisam ni znao šta to znači, Ja nisam znao šta znači kada me tako zovu. Ljudi ne znaju kako je to kada nekome kažete “ped*rčino, p*deru, j**** ti ovo, j**** ono…” – kaže Stefan.
“Budi to što jesi”
– Za mene su veće kukavice ti koji beže od sebe. Budi to što jesi. Već u srednjoj školi sam shvatio da želim ljubavni odnos sa muškarcem. Preda mnom su se devojke skidale potpuno gole, ali meni to ništa ne znači – kaže Stefan.
Stefan se prvi put u medijima pojavio 2011. godine, kada je, kako kaže, nasilje bilo nepodnošljivo do te mere da nije mogao ni da živi u svojoj sredini.
Pretnje, šikaniranje i batinanje
– Doživljavao sam i psihičko i fizičko nasilje, sa mnom niko nije hteo da sedi. Psihičko nasilje mi je daleko teže palo i više ga je bilo. Otišao sam u školu, seo sam u srednji red, a svi su se izmestili u druga dva reda i ostavili me da sedim sam. To je bio alarm da ću izaći iz škole – kaže Stefan.
Na polaganje ispita u školi odlazio je u pratnji školskog policajca.
– Moja najveća greška je ta što sam sebi pokušao da oduzmem život! Niko nije vredan toga, toliko me je sve bolelo, toliko me je pogađalo, da sam ja pomešao tablete i alkohol i pokušao sebi da oduzmem život. Ja sam drugarici pisao konfuzne poruke, došla je i zatekla me sa penom u ustima – priča Stefan.
U intervjuu za NIN javno rekao da je gej
Prvi tekst u kome javno kaže da je gej izašao je u NIN-u, 2011. godine. Kako kaže, bilo je mnogo teško svima.
– Moja porodica su dobri ljudi, ja njih volim i uvek ću ih voleti. Oni su prihvatili ne baš lepo, ali ne zbog toga što oni nisu to želeli, već je zbog okoline, od koje su imali strašan pritisak. Ja želim da moji roditelji i sestra znaju da nikome ništa ne zameram, da ih razumem i da ih volim – kaže Stefan kroz suze.
U Kuršumliji danas nije kao nekad
– Danas ovde, nije kao u tom periodu od 2011. godine. Danas se ove živi slobodnije, drugačije, ima više boljih ljudi. Sporadičnih stvari će uvek biti, ali nema više onog pakla – kaže Stefan.
Danas živi od socijalne pomoći, ali to je, kako kaže, preživljavanje.
Niz bolesti i dijagnoze
– Bivša direktorka Doma zdravlja zabranila je mojoj doktorki da me leči. Ja nisam mogao da se lečim. To sada više ne može – kaže Stefan.
Njegove tegobe kreću od 2010. godine, kada je neshvaćen od društva i okoline pokušao da izvrši suicid. Stefan boluje i od astme, ima i bipolarni poremećaj, a prisutna je i depresija. Manje više, sve je, kako kaže, to posledica teškog odrastanja u konzervativnoj sredini.
Ipak, kaže da je Kuršumlija danas mesto sa širim shvatanjima i da danas, svaka osoba tu može normalno i slobodno da živi. A to je i Stefanova zasluga.
Izvor: Blic