Sportistkinja iz Crne Gore, koja je pristala da bude deo kampanje o antidiskriminaciji i inkluziji u fudbalu, “My Football”, i da podeli svoje stavove u vezi sa položajem LGBT osoba u sportu u regionu, otvorila je srce i podelila dirljivu priču o svom najvećem bolu.
Između ostalog, kazala je kako je na Balkanu veliki problem biti u sportu ako ste lezbejka. Konkretno u Crnoj Gori u nekim gradovima ne možete biti deo fudbalskog tima ukoliko ste deo LGBT zajednice. Dešava se da ste profesionalni/a sportista/kinja i da ste mnogo dobri u tome čime se bavite i ostvarujete određene rezultate, ali jednostavno to prestaje biti cenjeni kada priznatu da ste LGBT osoba. U vašem timu niste poštovani, ne postižete to što biste trebali, neki su od podataka koje je podelila ova sportistkinja u intervjuu za kampanju “My Football”.
“Poznata mi je jedna devojka koja je deo reprezentativnog tima, predstavnica selekcije države i ukoliko bi se desilo da neko sazna da je ona pripadnica LGBT populacije, automatski bi bila isključena iz nacionalnog tima.” – kazala je sportistkinja.
Ona je takođe otvorila srce o svom privatnom životu i najvećem bolu s kojim se suočava kao LGBT osoba.
“Najviše mi nedostaje podrška mojih roditelja i činjenica je da negdje prihvatam da su oni odrasli u drugom vremenu gde jednostavno to nije bilo nešto što je poznato. Shvatam da oni ne mogu to da razumeju i zato ne mogu da im kažem. Najviše mi fali da podelim sa svojom majkom da imam curu i da sam s njom skoro dve godine i da me ona motiviše da budem mnogo bolji čovek, mnogo bolji student i da budem mnogo bolja osoba na kraju krajeva. Žao mi je što ne mogu da pokažem svojoj majci da sam srećna. Najviše mi fali da dođem kući i kažem “Majko, ja sam srećna!”.”
Izvor: Danas