Godine 1912. Srbija je bila u ratu, drugs koji ?e docnije biti nazvan Prvi balkanski.
Po?etkom novembra oko 50.000 njenih vojnika Timo?ke i Dunavske divizije, pod komandom generala Stepe Stepanovi?a, upu?eno je u pomo? Bugarima, ?ije je napredovanje bilo zaustavljeno ispred Jedrena. Sve do kraja marta 1913. godine trajala je opsada ovog strateški važnog grada, ?ija su utvr?enja podigli nema?ki inženjeri.
U takvim borbama najvažnija je artiljerija, dok konjica ima sporednu ulogu. Komandant konjice Timo?ke divizije Petar Živkovi? i njegovi oficiri dokolicu su provodili u pijan?enju i orgijama… A onda se jedan lepo gra?eni konjanik javio na raport svom neposrednom starešini i izjavio „da ga je potpukovnik Živkovi? naterao da bude aktivni partner u homoseksualnom odnosu s njim“.
Stvar je dalje išla linijom komandovanja i Stepa Stepanovi? je zatražio da Živkovi? bude izveden pred vojni sud. Ali tada se umešao uticajni šef Obaveštajnog odeljenja vojske Dragutin Dimitrijevi? Apis, ina?e Živkovi?ev prijatelj, i afera je zataškana „da se se ne bi ukaljala ?ast srpske vojske“.
Zaverenici na vlasti
Ro?en 1879. u Negotinu, u porodici sitnog trgovca, Živkovi? se opredelio za vojni poziv jer je to bio na?in da se izbavi siromaštva: tokom školovanja imao je obezbe?enu hranu i stan, a docnije sigurnu platu. Završio je prvo za podoficira, a onda se doškolovavao uz službu. Prišao je zaverenicima protiv kralja Aleksandra Obrenovi?a i u no?i Majskog prevrata 1903. otklju?ao im je vrata i pustio ih u dvor. Otuda njegova veza sa Apisom…
U godinama koje su usledile zaverenici su bili neformalna vlast u zemlji, suprotstavljaju?i se u mnogim pitanjima i samom kralju, ali se Živkovi? odvojio od njih, ponudivši savezništvo Aleksandru Kara?or?evi?u. Tako je otpo?eo njegov uspon. Veruje se da je Živkovi? stajao iza afere zbog koje je ?or?e godinu dana kasnije morao da se odrekne prestola.
Za ra?un Aleksandra Kara?or?evi?a, Živkovi? je u Solunu 1917. montirao sudski proces na kojem je Dragutin Dimitrijevi? Apis s još nekolicinom oficira-zaverenika osu?en na smrt. Aleksandar mu je uslugu vratio ve? naredne godine, kad se u javnosti jedan potpukovnik oglasio tvrdnjama da je „Živkovi? pederast“. Autoritetom vladara, Aleksandar je Živkovi?a zaštitio od mogu?eg izbacivanja iz vojske.
Skandali nisu oslabili njegove politi?ke pozicije. Nikolu Paši?a je smrt 1926. spre?ila da Petra Živkovi?a ustoli?i na ?elo Radikalne stranke. „Ovaj naš Pera mora što pre da u?e u našu stranku i on ima da je prihvati posle mene. Našao sam da je sposobniji i izdržljiviji od svih ostalih“, govorio je. A u vreme Šestojanuarske diktature 1929. godine Živkovi? je postao predsednik vlade, zadržavši i resor unutrašnjih poslova.
Ajnštajnov apel
Živkovi?ev mandat je upam?en po mnogobrojnim politi?kim ubistvima protivnika diktatorskog režima u Jugoslaviji, u prvom redu komunista, što je izazivalo proteste i ogor?enje svetske javnosti, a jedan apel da se represija u Jugoslaviji zaustavi potpisao je i Albert Ajnštajn.
Živkovi? je zbog pritiska javnosti 1932. smenjen i postavljen za komandanta Garde, a Aleksandrovo ubistvo u Marselju iskoristio je da se približi knezu Pavlu. Ima istori?ara koji veruju da je baš Petar Živkovi? falsifikovao kraljev testament kojim je Pavle postao namesnik i staratelj maloletnom kralju, a ne kraljica-majka Marija.
Za vreme Drugog svetskog rata bio je u emigraciji u Londonu, podržavaju?i Dražu Mihailovi?a. Komunisti?ke vlasti u Jugoslaviji osudile su ga u odsustvu na smrt. Umro je u Londonu 1947.
Petar Živkovi? postavljen je 1921. godine za ministra vojske, ali su njegove seksualne sklonosti bile ve? javno poznate – narod ga je zvao Pera Peder. O tome se raspravljalo i u Skupštini 1924. godine, kad je general Dragutin Okanovi?, komandant Konji?ke divizije, napustio vojnu službu i u javnosti napao ministra Živkovi?a, optuživši ga da je „nervni bolesnik, zlo za vojsku i politi?ki život, nenormalna li?nost, koja ne zaslužuje da bude na poziciji koju zauzima“.
Izvor: Kurir