Pre 12 godina, visit this site u ratom zahva?enom Iraku, viagra sale rodila se jedna neobi?na ljubav koja i danas traje. U pauzama izme?u borbi, discount u vojnom kampu, u zemlji u kojoj se homoseksualizam kažnjava smru, ira?ki vojnici Bto Alami i Najef Hrebid zaljubili su se na prvi pogled.
– Bio sam u Ramadi. To je bilo najgore mesto gde možete da budete u tom trenutku. Išli smo u patrole i ginuli od improvizovanih bombi i snajpera. Pitao sam sebe: “Zbog ?ega sam ja ovde? Šta ja to radim?” – po?eo je svoju pri?u Najef Hrebid za CNN.
– Jednog dana sedeo sam napolju kada se on pojavio. Imao je sjajnu crnu kosu i smejao se. Pomislio sam: “O Bože, ovaj momak je jako sladak”. Osetio sam kao da se nešto prelepo desilo na tom jako lošem mestu.
Hrebid jebio prikriveni gej. Nikada nije otkrio svoje pravo seksualo opredeljenje, jer je u Iraku homosksualizam tabu, a gej ljudi ?esto trpe nasilje.
– U Iraku se na homoseksualizam gleda kao na nešto pogrešno i veliku sramotu za porodicu. Možete biti i ubijeni zbog toga, tako da morate da budete jako oprezni – kaže Hrebid.
Ono što Hrebid u tom trenutku nije shvatao je da je i Bto Alami osetio isto.
– Imao sam ?udan ose?aj da je on muškarac kog sam tražio i vremenom su moja ose?anja rasla. Znao sam da moram da razgovaram sa njim – rekao je Alami.
Upoznali su se dok su bili zajedno na misiji osloba?anja gradske bolnice od pobunjenika. Jednog dana, nakon povratka iz patrole, Alami je pozvao Hrebida da ve?era sa njim i drugim vojnicima. Tri ve?eri kasnije, Hrebid i Alami smislili su izgovor da odu napolje da razgovaraju nasamo. Sedeli su u mraku, na parkingu, punom ameri?kih hamera.
– Osetio sam da smo jako bliski i da je vreme da kažem nešto. Rekao sam šta ose?am i da ga volim. Poljubio me je i otišao. To je bila sjajna no? – rekao je Alami.
Njihova veza polako se razvijala, pa su po?eli da provode sve više vremena zajedno.
– Trudio sam se da uvek budem pored njega na misijama i kada je trebalo da budem sa Amerikancima. Šetali smo zajedno i slikali se – kaže Hrebid.
Ubrzo su i njihove ira?ke i ameri?ke kolege primetile njihovu bliskost.
– Priznao sam svom ameri?kom komandantu sve i on mi je pomogao da dovedem Btoa kod mene u kamp da prespava sa mnom nekoliko no?i. Neki vojnici prestali su da pri?aju sa mnom kada su saznali da sam gej. Jedan od mojih prevodioca iz mog rodnog grada udario me je štapom tako jako da mi je slomio ruku – kaže Hrebid.
Obojica su 2007. godine preba?eni na jug Iraka. Imali su sre?e što su bili u istom gradu, ali i dalje su morali da kriju svoju vezu. Dve godine kasnije, Hrebid je tražio azil u Americi. Verovao je da ?e kada ode, njegovom partneru biti lakše da do?e kasnije.
– Znao sam da nemamo budu?nost ako ostanemo u Iraku. Morali bismo da se oženimo ženama i da se krijemo ceo život – kaže Hrebid.
U me?uvremenu, Alamijeva porodica otkrila je da je gej, zbog ?ega je po?ela da vrši pritisak da se oženi. Tada je, uz pomo? jednog prijatelja uspeo je da pobegne u Bejrut.
– To nije bilo laka odluka. Imao sam ugovor sa vojskom na 25 godina. Pritom, bio sam jedini u mojoj porodici koji je zara?ivao. Ali znao sam da moramo da budemo zajedno – rekao je Alamai.
Ipak, odlazak iz Bejruta u Ameriku nije bio lak. Jedno vreme morao je da provede kao izbeglica u Bejrutu, pa su tada vezu održavli preko skajpa.
– ?ekanje je bilo teško. Imao sam ose?aj da sam zaglavio i da ne idem napred. Razgovarali smo preko Skajpa svaki dan. Razgovarali bismo dok sam ja spremao doru?ak, a on ve?eru, baš kao da živimo zajedno – kaže Alami.
Dva ven?anja
Ponovo mu je prijatelj pomogao da ode u Kanadu, gde ga je Hrebid sa?ekao.
Par se ven?ao u Kanadi na dan zaljubljenih 2014. godine. Tada je Alami podneo zahtev za ameri?ko državljanstvo i nekoliko meseci kasnije vlasti u Montreealu pozvale su ih na razgovor. Bilo je potrebno svega desetak minuta i nekoliko pitanja da Alamiju viza bude odobrena.
– Stavio sam ruku preko usta da ne vrisnem. Kada smo izašli napolje tresao sam se od uzbu?enja. Nisam mogao da verujem da se to dešava i da ?emo kona?no biti zajedno – rekao je Alami.
Kako prvo ven?anje nisu proslavili, odlu?ili su da se ponovo ven?aju i naprave proslavu o kakvoj su maštali. Ponovo su jedan drugom izgovorili “da” na ceremoniji u Vašingtonu.
Danas žive zajedno u Sijetlu. Hrebid, koji sada radi kao dizajner enterijera, dobio je državljanstvo, dok bi njegov suprug slede?e godine trebalo da postane ameri?ki državljanin.
Njihova ljubavna pri?a preneta je i na filmsko platno, a njih dvojica danas kažu da žive svoj san.
– Ne moramo više da se krijemo. Sada možemo da se držimo za ruke na ulici. Bili smo beznadežni, ali sada smo kao porodica. Živimo svoj san. Slobodni smo.
Izvor: Blic