Država odustala od legalizacije gej brakova

Ni gej brakovi ni surogat materinstvo ne?e biti sastavni deo budu?eg gra?anskog zakonika Srbije.

Brak ?e ostati “zakonom ure?ena zajednica života žene i muškarca”, dosage piše “Politika”. Zajednice izme?u gra?ana istog pola bi?e ure?ene posebnim zakonom, visit this a kada ?e taj zakon biti donet – ne zna se.

“U društvu još nije povoljna klima za dozvolu da dve osobe istog pola sklope brak. Poseban zakon o tome mogao bi, adiposity teoretski, da bude brzo napisan, ali je za to potrebna najpre politi?ka volja“, kažu u komisiji za izradu nacrta budu?eg gra?anskog zakonika.

Mati?ari u Srbiji ne?e ven?avati dva muškarca ili dve žene. Klasi?an brak, u kome su glavni akteri jedan muškarac i jedna žena, i dalje ?e biti jedina vrsta braka u Srbiji. Dvobra?nost je krivi?no delo, pa ni takva mogu?nost ne dolazi u obzir.

Za razliku od sada važe?eg Porodi?nog zakona, koji jaže da su “supružnici dužni da vode zajedni?ki život i da se uzajamno poštuju i pomažu”, budu?i GZ dodaje i ljubav, vernost i poverenje kao obavezne “sastojke” braka.

O?igledna je težnja zakonopisaca da sa?uvaju tradicionalni brak i porodicu u Srbiji, a naro?ito da zaštite decu, pa prednacrt zakonika uvodi zna?ajnu novinu – definiciju porodi?nog doma. To je “ku?a ili stan u kojem žive supružnici s decom nad kojom vrše roditeljsko pravo”. “Uvo?enjem kategorije porodi?nog doma, zakonik dodatno štiti pre svega decu nad kojom supružnici vrše roditeljsko pravo. U slu?aju da supružnik koji je vlasnik porodi?nog doma želi da otu?i ili pravno optereti taj stan ili ku?u, to ne?e mo?i da u?ini bez saglasnosti drugog supružnika sve dok i najmla?e njihovo dete ne postane punoletno. To zna?i da stan ili ku?a u kojem dete živi ostaje njegov porodi?ni dom i u slu?aju razvoda braka njegovih roditelja, a to ?e biti i dom onog roditelja kojem je povereno staranje o detetu, bez obzira na to da li je vlasnik porodi?nog doma“, navodi se u obrazloženju koje je objavilo Ministarstvo pravde.

Još jedna zna?ajna novina je i to što ?e verski brak biti izjedna?en sa gra?anskim. Ven?anje u crkvi sada ne proizvodi nikakve pravne posledice ako par nije zaklju?io brak i pred mati?arem. Prednacrt GZ kaže da ?e gra?ani mo?i da biraju koji oblik braka žele da zaklju?e: i gra?anski i verski, samo gra?anski ili samo verski. Sva tri ?e biti važe?a. Me?utim, to ?e zahtevati i promenu Ustava Srbije, s obzirom na to da je Srbija sekularna država, što zna?i da je religija odvojena od države.

Država ima težnju da se umeša i u odnose izme?u roditelja i dece, pa je ve? godinama aktuelna polemika o tome da li i u kojim situacijama mama i tata imaju pravo na takozvanu “vapitnu ?ušku”. Pisci GZ saglasili su se u tome da se ne može svako “lupanje po guzi” smatrati fizi?kim nasiljem, ali ?e i “fizi?ko kažnjavanje” i svaka vrsta ponižavanja koje “vre?a ljudsko dostojanstvo deteta” biti zabranjeni. Time se detaljnije bavi Zakon o spre?avanju nasilja u porodici, koji stupa na snagu u junu.

U slu?aju razvoda, budu?i zakonik predvi?a još jednu zna?ajnu zaštitu za decu – alimentacioni fond, koji ?e biti finansiran iz državnog budžeta i zva?e se Fond za izdržavanje dece. Ako roditelj ne pla?a alimentaciju tri meseca uzastopno ili šest meseci sa prekidima, fond ?e pla?ati izdržavanje umesto nesavesnog roditelja, ali ?e mu to naplatiti sa kamatom od deset odsto.

Dugo se najavljuje i “plata za tre?e dete”, koju bi majke primale od ro?enja tre?eg deteta do njegovog punoletstva. Osnivanje “demografskog fonda” tako?e je “preba?eno” na poseban zakon. Sve majke koje su ve? rodile tre?e dete ne?e dobijati platu retroaktivno, ve? od momenta kada takav zakon stupi na snagu. Iako bi plata bila skromna, mnoge porodice nestrpljivo je o?ekuju. Me?utim, propis koji bi na ovaj na?in stimulisao natalitet u Srbiji, još nije napisan.

Osta?e nerešen i problem 300.000 parova u Srbiji koji ne mogu da imaju decu. Oni ?e i dalje pokušavati da prošire porodicu vešta?kom oplodnjom ili usvajanjem. Jer, surogat materinstvo ne?e na?i svoje mesto u Gra?anskom zakoniku. Uprkos tome što su sve finese “ugovora o ra?anju za drugog” bile detaljno razra?ene, od toga se odustalo, jer je ocenjeno da bi ipak moglo do?i do zloupotreba i da naše društvo nije spremno za ovu novinu.

Gra?anski zakonik je ve? tri godine u prednacrtu. Komisija ?e do kraja ovog leta pretresti više stotina primedbi i sugestija i napraviti tekst nacrta Gra?anskog zakonika do kraja godine.

Izvor: Politika