Direktor kompanije COING za Netokraciju objašnjava zašto IT kompanije treba da se bore protiv diskriminacije LGBTQ+ populacije u Srbiji i diskriminišu diskriminatore.
Pre godinu dana srpska kompanija COING koja stoji iza vodećeg svetskog softverskog alata za praćenje radnog vremena Clockify i alata za timsku komunikaciju Pumble u svoj proces selekcije uvela je prilično nestandardnu novinu za domaće tržište: kroz razgovor za posao pokušava da otkrije da li je kandidat homofobičan ili ne.
Danas su, kažu, otišli i korak dalje – prešli su u “otvorenu diskriminaciju diskriminatora” a više o tome za Netokraciju govori Nenad Milanović, CEO ove kompanije, koji na početku razgovora ističe da su se na ovaj korak odlučili zbog njihove globalne delatnosti i činjenice da su ljudi koji koriste njihove aplikacije svih religija, rasa, seksualnih orijentacija.
U skladu sa tim, dodaje on, kompanija je odlučila da utvrdi da njihovi zaposleni nemaju problema sa gorenavedenim stvarima, uključujući odnos prema LGBTQ+ populaciji, pa je već dugo deo njihovog intervju procesa ispitivanje sklonosti diskriminaciji kod potencijalnih novih kolega. O svemu tome detaljnije razgovaramo u nastavku teksta.
Jedan od četiri kandidata iskaže homofobiju u toku razgovora za posao
“Od samog nastanka, COING nije tolerisao nijedan oblik diskriminacije i aktivno se borimo za izjednačavanje prava pripadnika LGBTQ+ populacije u Srbiji”, objašnjava Nenad na početku i ističe da inkluzivna i sigurna atmosfera ohrabruje otvorenost, garantuje lične slobode i slobodu izražavanja našim kolegama. On dodaje:
Visoku svest o ovom problemu u Srbiji imamo zbog našeg globalnog poslovnog prisustva. Oko 10% naših kolega su pripadnici LGBTQ+ populacije i želimo da im pružimo podršku u ostvarivanju njihovih prava u Srbiji.
Kako bi zaista to i učinili u COING-u su, kao što smo spomenuli, intervju za novu poziciju modifikovali su tako da sadrži i opšta pitanja poput Šta mislite o LGBTQ+ populaciji? Šta mislite o položaju LGBTQ+ populacije u Srbiji? i slično, te u zavisnosti od odgovora, postavljaju potpitanja kako bi utvrdili jasan stav i stepen sklonosti diskriminaciji, ukoliko postoji.
Nenad objašnjava da, iako je Srbija ostvarila dobar napredak po ovim pitanjima, ostalo je još mnogo posla. “Zbog raznih političkih i ekonomskih izazova kroz koje smo prošli trenutno nemamo brojke sa kojima možemo da se ponosimo. Na našu veliku žalost, jedan od svaka četiri kandidata iskaže homofobiju u toku intervju procesa”, navodi on i dodaje da je jedna od njihovih strategija i javno diskriminisanje diskriminatora:
Mi zapošljavamo ljude na osnovu niza kriterijuma kojima smo definisali potrebne veštine i kompetencije koje su bitne za konkretnu poziciju, kao i način na koji se obavlja posao. Kada prepoznamo da neko može biti diskriminatoran ili netolerantan prema našim zaposlenima, korisnicima ili klijentima, zaključujemo da ta osoba ne bi bila uspešna u svom poslu i na osnovu toga ne stupamo u radni odnos. Kao što ste primetili, od skoro na našim oglasima jasno komuniciramo “ne aplicirajte” osobama koje smatraju da pripadnici LGBTQ+ populacije u Srbiji ne bi trebalo da dobiju pravo na brak i ostala prava koja im pripadaju.
Ono što je bitno za našu kompaniju jeste da zaposlimo ljude koji će biti tolerantni prema kolegama, klijentima i korisnicima. Jedan deo kandidata diskvalifikujemo zbog homofobije, i to će dovesti do toga da ćemo morati sporije da zapošljavamo i možda nećemo ispuniti ciljeve rasta broja zaposlenih. Cilj za 2021. godinu nam je da zaposlimo još 80 novih koleginica i kolega čime bi se naš ukupan broj globalno zaposlenih popeo na 200.
Iako to verovatno ne znate, najmanje 10% vaših zaposlenih su pripadnici LGBTQ+ populacije
Nenada smo pitali i koliko je za domaću IT industriju važno da se ova praksa primeni u većem broju kompanija, a on ističe da “dokle god postoje bilo kakve diskusije oko prava LGBTQ+ populacije u Srbiji, nismo cool zemlja” i dodaje da, ako analiziramo globalne trendove, vrlo je jasna korelacija između tolerancije i ekonomskog razvoja društva.
“Tolerantne zemlje su ekonomski uspešnije i kompanije koje dolaze iz takvih zemalja imaju manje izazova u brendiranju na progresivnijim tržištima. Sve i da zanemarimo ekonomske aspekte – it’s the right thing to do”, navodi naš sagovornik.
Naš sagovornik ističe i da kao društvo imamo mnogo problema pa treba da ih rešavamo jedan po jedan, a kako su prava LGBTQ+ populacije problem koji se može rešiti brzo i lako, bez trošenja novca poreskih obveznika, spada u izazove koje treba da prioritetizujemo:
Kao neophodne mere za početak, treba pod hitno modifikovati sve zakone tako da ih načinimo rodno/polno neutralnima. Pripadnici LGBTQ+ populacije moraju da imaju pravo na brak i decu, kao i sva ostala prava koja imaju heteroseksualne osobe, a vlasnici kompanija treba da iskoriste svoj uticaj.
Za kraj, Nenad predstavnicima svih IT kompanija poručuje da zatvore svoja vrata homofobima i pošalju jasnu poruku da ne tolerišu diskriminaciju u bilo kom obliku. “Iako to verovatno ne znate, najmanje 10% vaših zaposlenih su pripadnici LGBTQ+ populacije – borite se za njihova prava. Omogućite svojim kolegama da budu ono što jesu”, zaključuje on.
Izvor: Netokracija
Razgovarala: Milena Rašić
One comment