Džordž Majkl je jedan od poslednjih muzi?ara koji su uspeli da od statusa tinejdžerske pop zvezde naprave ozbiljnu muzi?ku karijeru. Pre svega zahvaljuju?i svom talentu, pharmacy ali i vremena su bila takva, viagra approved pa je ta vrsta tranzicije bila mogu?a.
On je bio fenomenalan peva? i to je jedna od osnovnih stvari kod njega. Ja sam možda malo u po?etku gledao sa potcenjivanjem na to što je radio, recipe ali me je definitivno kupio na Vembliju, na koncertu posve?enom Frediju Merkjuriju, kada je bukvalno jedini dostojno otpevao “Somebody To Love”, jednu od pesama grupe “Queen”. Tako?e je bio zanimljiv i njegov autorski napredak od pop pesmica s po?etka karijere do vrlo specifi?nog belog soula koji je radio kasnijih godina pod uticajem Stivija Vondera i ostalih crnih umetnika, tako da je to svakako jedna karijera za poštovanje.
Tako da mislim da mu to nije pogodovalo što se ti?e karijere i verovatno je bio dosta razo?aran funkcionisanjem muzi?ke industrije. S druge strane, bio je veoma talentovan i o?igledno je zaradio dovoljno novca u životu, a dosta mu je stizalo od autorskih prava da je poslednjih godina mogao da živi tako povu?eno, na neki na?in izolovano u samoj industriji, a da ipak funkcioniše.
Prosto je ?udno što je umro baš na Boži?, ali ve?ina britanskih i ameri?kih peva?a imaju pesme o Boži?u, a eto, on je sticajem okolnosti napisao “Last Christmas”, pesmu koja je opstala malo duže od nekih drugih. Talentovani ljudi imaju u svom radu i neku vrstu prekognicije, ali sa druge strane kod svakog muzi?ara sa tako duga?kom karijerom može se na?i tako neka veza sa pojedinim pesmama. Da ne govorim o albumu koji je Bouvi svesno pravio pred svoju smrt.
Ovo je jedna zaista teška godina, pogotovo za nas koji dugo pratimo muzi?ku scenu, otišli su i Bouvi, Koen, Prins, Rik Parfit iz “Status Quo”, toliko je bilo tih loših stvari da su mnogi neke zna?ajne ljude i prevideli kao što su Lion Rasel, sjajan muzi?ar, Moris Vajt iz “Earth, Wind & Fire”, Glen Frej, jedan od dvojice klju?nih ljudi iz sastava “Eagles”, dosta ljudi ?ija imena sama po sebi ve?ini ne zna?e mnogo, ali kada kažeš, recimo, “Hotel California”, onda je svima jasno. ?udna je godina, ali naši muzi?ki junaci ne?e biti mla?i ni narednih godina, tako da se bojim da ?e se ovaj trend nekako prirodno i nastaviti. Smrt je deo života i to tako treba gledati.
Piše: Dejan Cuki?
Izvor: Blic