Srbija nema veliki problem sa diskriminacijom, thumb iako se, poput svih drugih država, suo?ava sa izazovima kada je re? o odre?enim društvenim grupama, izjavila je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Jankovi? i ukazala da gra?ani i gra?anke Srbije, kao najdiskriminisanije, vide Rome, LGBT i siromašne osobe.
Ne volim paušalne ocene, ve? da govorim na osnovu relevantnih podataka i broja pritužbi, a one pokazuju da mi nemamo veliki problem sa diskriminacijom, ali se suo?avamo sa odre?enim izazovima, rekla je Jankovi? u intervjuu FoNetu.
Kao sagovornik u serijalu “Bez rukavica”, ona nije ništa ocenila kao alarmantan ili veliki problem, ali je napomenula da gra?ani sve više koriste mehanizam zaštite ravnopravnosti koji je Srbija uspostavila, što pokazuje broj pritužbi.
U toku je izrada izveštaja Kancelarije Poverenika za 2016. godinu, mada se i bez zvani?nih statisti?kih podataka može re?i da postoji veliki broj pritužbi za diskriminaciju na osnovu pola, pre svega žena, posebno u oblasti rada i zapošljavanja, napomenula je Jankovi?.
Prošle godine je bilo više pritužbi za diskriminaciju na osnovu starosti, što se može objasniti i odnosom prema starijim radnicima i njihovim položajem na tržištu rada, ukazala je Jankovi? i precizirala da su to ljudi stariji od 50 godina, prema ?ijioj produktivnosti i radnim sposobnostima postoje predrasude.
Radnici stariji od 50 godina u velikom broju slu?ajeva nisu ništa manje produktivni ili manje korisni na tržištu rada, istakla je Jankovi? i podsetila da su za veliki broj zanimanja potrebne godine iskustva da bi mogla valjano da se obavljaju.
Prema njenim re?ima, u prošloj godini nastavljen je i trend pristizanja pritužbi za diskriminaciju po osnovu nacionalne pripadnosti, pre svega romske, ali i pritužbi LGBT populacije.
Jankovi? je navode o diskriminaciji ilustrovala razultatima prošlogodišnjeg istraživanja agencije Faktor plus, na uzorku od 1.200 ljudi, koji potvr?uju da gra?ani i gra?anke Srbije prepoznaju da su diskriminaciji najviše izloženi Romi, LGBT i siromašne osobe.
Mada se ne može samo na osnovu broja pritužbi re?i ko je najmarginalizovanija društvena grupa, Jankovi? smatra da su, ako je suditi po njihovom broju, to, ipak, žene, koje ?ine više od polovine populacije i spremnije su i hrabrije da prijave diskriminaciju.
Prema njenim re?ima, najve?a socijalna distanca postoji, me?utim, prema LGBT osobama, pripadnicima albanske i hrvatske manjine i migrantima.
Nijedan od rezultata tog istraživanja nije iznena?enje, rekla je Jankovi?, ali je izrazila zadovoljstvo podatkom da je pove?ano poverenje gra?ana u instituciju Poverenika.
To smo doživeli kao vrstu priznanja i ohrabrenje, rekla je Jankovi? i navela da gra?ani vide policiju, kao drugu instituciju od poverenja kojoj bi prijavili diskriminaciju.
Smanjen je broj gra?ana koji smatraju da diskriminacija raste, ali je, me?utim, nepromenjen odnos gra?ana u prepoznavanju diskriminacije, jer skoro jedna tre?ina njih ne zna da je diskriminacija zabranjena zakonom ili ne zna kome bi se obratila u tom slu?aju, ukazala je Jankovi?.
Neznatno se pove?ava broj gra?ana koji prepoznaju govor mržnje kao jedan od teških oblika diskriminacije, rekla je Jankovi? i predo?ila da gra?ani percipiraju medije kao onaj segment društva koji može najviše da doprinese smanjenju diskriminacije, ali i da je podsti?e.
To za nas nije bilo iznena?enje, rekla je ona, jer smo i sami imali prilike dosta ?esto da reagujemo na neke teške ili tipi?ne slu?ajeve diskriminacije u medijima, dok smo, sa druge strane, imali brojne sjajne primere izuzetno kvalitetnog i adekvatnog antidiskriminatornog izvešatavanja.
Takvo izveštavanje pomaže da se razli?itosti me?u gra?anima ne prepoznaju kao problem ili razlog za diskriminaciju i socijalnu distancu, istakla je Jankovi?, koja smatra da bi “trebalo da nastavimo zajedni?ku borbu”.
Iskustvo Kancelarije Poverenika pokazuje da se radi o neznanju pojedinaca u medijima, a ne o nameri da se ciljano podstakne diskriminacija, ocenila je Jankovi? i konstatovala da je mali broj izuzetaka da neko namerno i ciljano podsti?e diskriminaciju.
Prema njenim re?ima, radi se o navici da se o nekoj društvenoj grupi izveštava u skladu sa predrasudama, bez svesti da se na taj na?in samo podsti?u stereotipi prema toj grupi.
Zato je institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, podsetila je Jankovi?, za medije priredila priru?nik “Borba za ravnopravnost”, kako bi se pomoglo onim novinarima koji su ponekad, zbog neznanja, izveštavali neadekvatno.
Ona je najavila da ?e u narednom periodu posebnu pažnju posvetiti i problemima žena i devoj?ica sa invaliditetom, da bi se nadležnima ukazalo na potrebne politike za njihovu zaštitu.
Podaci govore da je to društvena grupa kojoj bi u sistemu obrazovanja trebalo posvetiti ozbiljnu pažnju, jer 81,3 odsto u ukupnoj populaciji osoba sa invaliditetom ?ine žene koje nemaju nikakvu stru?nu spremu.
Kada je re? o visokom obrazovanju, muškarci imaju prednost, dok je skoro 70 odsto žena sa invaliditetom u kategoriji izdržavanih lica, navela je Jankovi?.
Ovi podaci pokazuju da bi posebno trebalo da pomognemo suštinskoj ravnopravnosti ove društvene grupe, pre svega boljim prilago?avanjem i razumevanjem sistema obrazovanja, jer to kasnije vodi ka njenom boljem položaju i nalaženju posla, objasnila je Jankovi?.
Ona je upozorila da se kod žena i devoj?ica sa invaliditetom javlja disrkiminacija po više osnova – prema polu, invaliditetu i godinama života.
Posebno su ugrožene zbog nasilja i ugrožavanja seksualnosti i reproduktivnog zdravlja. Osporava im se pravo na seksualnost i materinstvo, da one nisu za to sposobne, naglasila je Jankovi?.
Ona je najavila da ?e ove godine sa ministarstvima prosvete, zdravlja i socijalne politike nastaviti da radi i ukazuje na specifi?nost položaja te društvene grupe i potrebu dobro kreirane javne politike.
Jankovi? je predo?ila da odre?en broj pritužbi stiže i od muškaraca koji se žale na diskriminaciju po odnosu roda ili pola, kada je re? o ispunjavanju roditeljskog prava.
Smatra se da je majka najbolji roditelj samo zato što je žena i da ?e se, zbog toga, adekvtano brinuti o detetu. To je ?esto osnova za žalbu muškaraca, ilustrovala je Janovi?.
Imali smo sastanak sa predstavnicima civilnog društva i priliku da ?ujemo da o?evi žele da se uloga muškarca više poštuje, rekla je Jankovi?.
Ona je napomenula da izveštaj Poverenika za 2015. nije prošle godine razmatran u plenumu Skupštine Srbije, ali da su održane važne debate u dva skupštinska odbora.
Ne smatram ništa manje važnim što smo izveštaj predstavili u dva mati?na odbora, ali bilo bi dobro i zna?ajno za gra?ane da se on razmatra i u plenumu, naglasila je Jankovi?.
Poslanici bi izveštaj više trebalo da koriste kao mehanizam i pomo? u obavljanju jedne od njihovih najvažnijih funkcija – kontrole izvršne vlasti, istakla je Jankovi?, koja veruje da ?e ove godine biti prilike da se, pored odbora, izveštaj razmatra i u plenumu.
To je dobro za nas i sve naše gra?ane i gra?anke, rekla je Jankovi? i najavila da ?e njen izveštaj za 2016.godinu biti dostupan 15.marta.
Izvor: RTV