Diskriminacija sama po sebi ograničava ljudska prava pojedincima ili izdvojenim grupacijama, a nažalost je ovaj opozit jednakosti još uvek prisutan u našem društvu. Iako pojedinci i organizacije poslednjih godina više no ikada ulažu trud u ograđivanje našeg društva od uskovidosti koja je u vezi i sa homofobijom i transofobijom, ovo je proces kojem se naličje našeg podneblja još uvek opire. Diskriminacija sa kojom se pripadnici LGBTQ populacije suočavaju se dešava u najrazličitijim socijalnim situacijama, među kojima može biti i profesionalni angažman. U slučaju diskriminacije na poslu, osoba se nalazi u delikatnoj situaciji, od koje ne može da se distancira, jer time u pitanje dovodi svoju materijalnu egzistenciju. Kako sa druge strane mehanizmi za borbu protiv diskriminacije na poslu kod nas još uvek mahom nisu dovoljno razvijeni, radno mesto za mnoge nije pogodno tle za efikasno suprotstavljanje diskriminatorskom ponašanju. Zbog toga je ovo izuzetno važna i aktuelna tema, na koju bi trebalo govoriti radi osvešćivanja društva u vezi sa ovakvim iskustvima LGBTQ osoba, ali i zbog doprinosa napretku u stepenu pravne zaštite koju uživaju, koji je u toku protekle decenije naročito značajan.
Vidovi nasilja nad LGBTQ osobama na radnom mestu
Emocionalno nasilje je osnova ispoljavanja diskriminatorskog ponašanja na radnom mestu i u ovom smislu govorimo o čitavoj paleti delovanja počev od zluradih komentara do izopštavanja ili onemogućavanja osobe da napreduje onim tempom kojim napreduju ostali članovi kolektiva. U osnovi svake diskriminacije se nalaze predrasude, stereotipi, kao i niz faktora koji utiču na to da se formira diskriminatorski način mišljenja, koji mogu biti u domenu vaspitanja, nedovoljne informisanosti odnosno edukovanosti i tome slično. Prelazak ovakvog pogleda na različitosti preko praga kancelarija dovodi mnoge LGBTQ osobe u situaciju da trpe diskriminaciju zarad egzistencije, što predstavlja duboko kršenje ljudskih prava.
Diskriminacija u procesu selekcije
Procesi selekcije kandidata za svako radno mesto čini se ostavljaju dosta prostora za diskriminaciju na našem podneblju. Budući da se radi o proceni kvalifikacija kandidata za dato radno mesto i njegovog potencijala za uklapanje u postojeći tim, poslodavac ima diskreciono pravo da se opredeli za drugog kandidata iz manje konkretnih razloga, među kojima je nažalost veoma često i netolerancija tog poslodavca prema osobama drugačije seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Možemo, sa druge strane, prepoznati zalaganje modernih kompanija za jednakost i rodnu ravnopravnost, te tako određeni sadržajni oglasi za posao mogu uključiti i naznake o netolerisanju netolerancije, dok će neki poslodavci postavljati kandidatima direktna pitanja podovom njihovog stava prema LGBTQ zajednici. Ovo je svakako vedrija strana medalje i ona nas navodi da slutimo značajan boljitak u narednom periodu, iako je sama činjenica da u našem društvu stroga netolerancija prema diskriminaciji nije nešto što se podrazumeva ponekad zaista obeshrabrujuća.
Sistem podrške zaposlenima kojem bi trebalo da težimo
Ukoliko ne govorimo o formalnom sistemu pravne podrške, već o sistemu koji se kreira unutar kompanija, a koji se bavi pravima zaposlenih, odnosima u kolektivu i postoji kao psihološka podrška članovima kolektiva, potrebno je samo preusmeriti fokus sa uopštenih obrazaca. Odnose u kolektivu je potrebno pažljivo pratiti i ohrabrivati zaposlene da podele negativna iskustva, strahove ili nelagode bilo koje vrste, te i aktivno ali diskretno raditi na eliminisanju uzroka. Danas popularna team building kultura, koja se zasniva na kolektivnim aktivnostima, je izuzetno dobra ukoliko nije površna, odnosno ona bi trebalo da bude dublja od samog organizovanja zabavnih dešavanja. Diskriminišući diskriminatore i zagovarajući toleranciju, kompanije kao svojevrsni autoriteti doprinose društvenom napretku i pomažu da se obrazuje jedan način ponašanja koji će omogućiti svakom pojedincu da se oseća bezbedno. S druge strane, brigom o tome da svaki zaposleni zaista rapsolaže svojim ljudskim pravima, kompanije doprinose opštem zadovoljstvu kolektiva i svojim poslovnim rezultatima.
U Srbiji 2022. godine diskriminacija je još uvek deo svakodnevice mnogih. S druge strane, osvešćenost po ovom pitanju raste i možemo reći da su pokušaji normalizacije diskriminatorskog ponašanja danas manje intenzivni no nekoliko godina ranije. O diskriminaciji u okviru insititucija i kolektiva bi trebalo naročito govoriti jer su u okruženjima poput kancelarije i škole pojedinci obavezni da borave, da budu deo kolektiva koji ih odbacuje, što čini čitavo iskustvo još stresnijim. Ignorisanje ovog problema čini štetu na nivou čitavog društva, a svaki čin diskriminacije manje predstavlja dodatnu nadu da ćemo uskoro imati uslove da svaki član LGBTQ zajednice neometano ostvaruje svoje potencijale i doprinosi boljoj budućnosti.
One comment