Boban Stojanović: Za državu smo građani drugog reda

Znam da ima bezbroj ideja kako se može živeti OK i biti gej, illness ali skrivanje i laganje nisu rešenje. Ako neko radi mesec dana za 15.000 dinara, hospital ne?e lagati da radi za 200.000 kako bi sakrio da je siromašan. Ja pripadam jednoj društvenoj grupi kojoj su neka prava ukinuta, koja je izložena nasilju i stigmatizaciji. Mladi? koji me udario govorio je ljudima oko njega: “Evo ga peder”. Šta to zna?i i ko je slede?i – isti?e za Danas gej aktivista Boban Stojanovi?, koji je u ponedeljak usred dana napadnut u Beogradu.

Naš sagovornik je razgovarao telefonom na uglu ulica Carice Milice i Maršala Birjuzova oko 15.20 ?asova, kada je jedan od napada?a po?eo da dobacuje: “Evo ga peder”, da bi mu nakon toga zadao snažan udarac u nadlakticu i nastavio da mu se unosi u lice uz prozivanje na osnovu seksualne orijentacije.

Ovo nije prvi put da ste napadnuti. ?ak su vam huligani i stan napadali dva puta u godinu dana. Rekli ste nam da vaš partner i vi ne živite u tom stanu zbog straha. Policija nijednom nije uhvatila napada?e. Kakvu poruku time šalje država prema LGBT populaciji, a kakvu huliganima?

– Mi ne izdajemo taj stan upravo iz straha da bi neko tu mogao da bude kolateralna šteta. Nekažnjavanjem, neoglašavanjem, ?utanjem, predugim procesima, sporim pravosu?em i normalizacijom homofobije kroz diskurs da je peder karakterna osobina, država šalje poruku da smo gra?ani drugog reda i time verifikuje našu nejednakost.

Na vašu objavu na Fejsbuku da ste pretu?eni imali ste ogroman broj poruka podrške, ali i one negativne u kojima su se neki radovali napadu na vas. Kako se ose?ate kada ?itate takve poruke?

– LJudi koji daju podršku na socijalnim mrežama upadaju u razli?ite polemike sa neistomišljenicima, ali pored toga što sam im zahvalan, mislim da su takve polemike veoma važne. Nama ne veruju da dobijamo pretnje, ne veruju da se suo?avamo s tolikim kontigentima mržnje. Onda neke stvari isplivaju na videlo. Mislim da je zauzimanje strane veoma važno.

Na društvenim mrežama je bilo i negativnih komentara nekih vaših kolega, odnosno gej aktivista, koji su vas ?ak optužili i da lažete?

– Svako likovanje nad nasiljem pod izgovorom da je zasluženo ili optužbe da je lažno, govore o nedostatku odgovornosti me?u pojedincima koji se izdaju kao oni koji brane ljudska prava. Niko ne sme da bude napadnut, bio on gej, navija?, radikal ili samo neko ko nosi 30 pirsinga. O neslaganjima se razgovara na drugi na?in. Ja se bojim da se LGBT pokret nalazi u ozbiljnoj krizi, jer su se pojavile struje koje podržavaju nacionalizam, militarizam, pa i seksizam neke od glavnih izvora represije nad LGBT zajednicom. To je nešto poput kolaboracije s okupatorom. To je trajno štetno za LGBT zajednicu i društvo u Srbiji.

Neki od komentara su i da treba da tražite azil i da sa partnerom odete iz Srbije da bi kona?no normalno živeli. Šta mislite o tome?

– Oti?i se uvek može. Ako sam izdržao do sada, izdrža?u i sada. Nemam to na pameti trenutno, ali nikad se ne zna. Veliki broj mojih LGBT prijatelja napušta Srbiju. Ne samo zbog nasilja i diskriminacije, ve? što ovde ne vide prosperitet. Moram da primetim da postoji novi talas migracije i to je nešto ?ime država mora ozbiljno da se pozabavi. Nama ovde nedostaje kvalitet života – ne rade muzeji, škole i bolnice su devastirane, mediji tako?e. Mislim da smo iz siromaštva prešli u bedu i taj stepen društva je veoma opasan, jer ne postoji sistem koji štiti ?oveka i njegovo dostojanstvo. Oni koji su na margini prvi to osete.

Vidljivost LGBT osoba vodi vidljivosti nasilja nad nama

Uskoro ?e Parada ponosa, ta?nije 18. septembra, koja svake godine prakti?no obeleži dešavanja u zemlji. Vidite li simboliku izme?u napada na vas i održavanja Prajda, pogotovo što je ovogodišnji slogan “LJubav menja svet”?

– Ja sam stalno prisutan u medijima i javnosti i meni se stalno dešavaju neka dobacivanja ili sli?ne provokacije. Ne bih ovo ekskluzivno vezao za Prajd. Nažalost, istorijski je dokazano da vidljivost LGBT osoba vodi i vidljivosti nasilja nad nama. Uvek postoji jedan osetljivi period u kome se baš kroz vidljivost nasilja društvo polarizuje i uvek ve?ina zauzme stav da nasilje nije prihvatljivo. Ali, treba izdržati. U tom kontekstu, ljubav i želja za životom su i te kako dobar slogan. I ljubav zaista menja svet.

Izvor: Danas

One comment

  1. Velika većina naroda Srbije živi u zabludi o nama (LGBT). To je problem, što veruju u neka svoja uverenja, predrasude, stereotipe. Ako već govorimo o siromaštvu u državi i o tome da mnogo ljudi živi na ivici egzistencije, oni mogu smatrati da su svi gejevi mnogo bogati i da im je toliko dosadno od svojeg bogatstva da su “postali” gejevi da bi im bilo zanimljivije i onda to “propagiraju” na ulici za vreme parade. To je samo jedna od pogrešnih uverenja u koje narod čvrsto veruje i zato se dešavaju ovakvi napadi: jer narod ne zna ništa o nama, misli da smo mi manijaci koji će da unište društvo, a ništa se ni ne nauči na toj paradi jer se ništa upečatljivo i bitno ne kaže o nama. Oprostite, gospodine Stojanoviću, ali nikoga ko prati paradu preko televizije ne zanima koliko je bilo volontera. Bolje da kažete da smo nezadovoljni situacijom u zemlji i da neki od nas nemaju ni zdravstveno osiguranje i posle parade se vraćaju da rade za tih 15 000, i da osim toga što živimo u materijalnoj bedi takođe strahujemo za svoj život zbog toga što jesmo. Mada bi takva izjava verovatno bila politički nekorektna.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.