Mladić s juga otišao je u Beograd na studije i postao huligan, tukao se, mrzeo, napadao manjine, rušio gej paradu, a sve to, kaže, da bi se uklopio i dodvorio vođama navijača koje sada definiše kao uspešne biznismene. Kada mu je najbolji prijatelj priznao da pripada manjini koju progoni, ovaj južnjak promenio je život, pa je postao aktivista za ljudska prava.
Put od studentskog indeksa, preko šipke na ogradi stadiona, do pacifiste i aktiviste, mladić sa juga opisao je u emisiji “15 minuta”, ali identitet krije zbog bezbednosti prijatelja koji su ostali u tom okruženju, a jedan od njih pripada manjini koja je često progonjena od navijača.
Kaže da se u velikom gradu čovek oseti sam i zato ode u veliku grupu, gde “slepo” sluša vođu, makar to bilo i naređenje da nekog prebije.
Želimo da se dokažemo i da nas vođa primeti, bilo to razbijanjem glave nekog iz suprotnog tabora ili prenošenjem svakakvih supstanci, dozvoljenih ili nedozvoljenih, na stadion, u voz, u auto preko granice. Mi tako skupljamo poene, ja sam to tako doživljavao – kaže mladić.
Jedna od nagrada bila je i mesto na ogradi tribine, pored vođa.
Unosio sam svakakve gluposti na stadion, tukao sam se sa ljudima zato što su pripadnici druge grupe, imali smo i razne pokušaje da rušimo gej prajd u Beogradu, sve je to bilo zarad skupljanja poena, nekog dokazivanja – objašnjava bivši navijač.
Sada, ima poruku mira za sve koji su na tribinama.
Voleo bih da ova poruka prođe tamo gde je potrebna, da dođe i do jedne, druge, treće i pete tribine: svi smo mi ljudi i zaista nema potrebe da se nekom glava razbije zato što navija za neki drugi klub ili zato što je neko homoseksualac ili nešto drugo. Svi smo mi ljudi – poručuje bivši navijač.
Za huligane kažu da imaju nadmoć nad državom, pa sagovornik Južnih vesti potvrđuje da je takvo bilo i njegovo iskustvo i podseća kada je jedan od vođa dok je bio na poternici prošetao stadionom pred policijom.
Vođe su najveći biznismeni, to je sve čist biznis, a ne ljubav. U pitanju su ogromne pare, to se vidi na osnovu njihovog načina života, a oni ne idu u kriminalne akcije kao što je paljenje kafića, već šalju klince, vojnike – svedoči bivši navijač.
Kako se desio preokret?
Četiri godine nakon što je ušao u navijače, mladić s juga se predomislio i odlučio da promeni svoj život, kaže – zbog prijatelja iz grupe onih koji je po dužnosti morao da mrzi.
Tada sam uvideo da sve to nešto nema smisla. Teško je suočavanje sa realnošću. Posle ne prepoznajemo sebe, ne prepoznajemo svoje odluke. Zahvalan sam tom prijatelju sada – napominje bivši navijač.
Danas ne prati sport niti može da ga gleda istim očima, a sebe opisuje kao globalistu, pacifistu, aktivistu, čoveka koji izbegava konflikte i bori se za ekologiju.
Život nije razbijanje glave drugome, sport nije ono što mi gledamo i što nas uče, život je kada upoznamo onog koga mrzimo, život je kad izađemo iz okvira naših, kad upoznamo sebe. Sada ne mrzim nikog, logika mi je primarni nagon – zaključuje bivši navijač i aktuelni aktivista.
Sve o putu sa juga Srbije do Partizanovog juga i onda u borbu za ljudska prava, pogledajte u emisiji “15 minuta”.
Izvor: Južne vesti