Izveštavanje medija o LGBT osobama tokom 2016. godine uglavnom je bilo neutralno, cure a u dnevnoj štampi primetno je smanjenje broja objavljenih tekstova s negativnom konotacijom, ampoule rezultat je predstavljenog “Monitoringa i analize LGBT sadržaja u medijima”.
Od ukupno 1.700 objavljenih ?lanaka u dnevnoj štampi, najviše tekstova posve?enih LGBT populaciji objavljeno je u listu Danas, a po u?estalosti pra?enja ove teme slede Blic, Kurir i Informer, pokazalo je istraživanje Gej lezbejskog info centra, koje je predstavio aktivista Predrag Azdejkovi?.
Najviše tekstova, 92 odsto, ima neutralnu konotaciju, ?etiri odsto ih je bilo s pozitivnom i isto toliko s negativnom konotacijom.
Ukupan broj negativno nastrojenih tekstova manji je za dva odsto u odnosu na 2015. godinu. Po broju negativnih tekstova prednja?e Informer i Srpski telegraf, a slede ih Kurir i Alo. Tekstova s lošom konotacijom nije bilo u listovima 24 sata, Blic i Danas.
Kada je re? o nedeljnicima, o LGBT populaciji najviše su pisali NIN, Tabloid i Ekspres. Po broju negativni tekstova prednja?e Tabloid, Pe?at i Afera.
Me?u televizijama po broju priloga izdvaja se N1, a slede RTS i TV Prva. Na srpskim televizijama emitovano je ukupno 11 negativnih priloga, a od tog broja osam je emitovano na televiziji Kopernikus u emisiji “Dobro jutro sa ?ukom”.
Me?u veb portalima o LGBT osobama najviše je pisao Blic, a prate ga b92.net i kurir.rs.
Najve?i broj negativnih tekstova objavljen je sajtu srbin.info, a negativnih objava bilo je i na sajtovima vaseljenska.com, pravda.rs i informer.rs.
Doga?aj koji privla?i najve?u pažnju medija je Parada ponosa, a ekspertkinja za medijsku etiku Tamara Skroza ukazala je da nije problem u medijskoj zastupljenosti, pošto je pres kliping o izveštavanju sa tog doga?aja imao 1.200 strana.
Ipak, problem je na?in na koji se pristupa toj temi i konotacija koja se daje.
Skroza je kritikovala to što su naj?eš?e u fokusu politi?ari i javne li?nosti koje su se pojavile, a ne prava i život LGBT ljudi.
“Bitno je ko je od politi?ara došao tamo da se nacrta, koje su peva?ice nastupile i šta su obukle”, ocenila je Skroza.
Govore?i o žalbama koje su podnete Savetu za štampu, generalna sekretarka tog tela Gordana Novakovi? navela je da je u 2016. godini podneta 21 žalba što je više nego dvostruko u odnosu na 2015, kada ih je bilo 10.
Ipak, ona ne smatra da je ve?i broj žalbi posledica negativnijeg izveštavanja, ve? aktivizma nevladinih orgtanizacija koje sada u?estalije prijavljuju takve slu?ajeve. Primetno je i da kritikovani mediji sve ?eš?e uvažavaju stav Saveta za štampu i tako unapre?uju svoje izveštavanje.
Komisja je u devet slu?ajeva utvrdila prekršaj Kodeksa novinara Srbije, dok je u dva slu?aja utvrdila da toga nije bilo. Naj?eš?e “kažnjavan” medij bio je Srpski telegraf sa tri javne javne opomene.
Predstavnik Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pravnik Relja Panti? naveo je da je od ukupnog broja pritužbi koje toj instituciji stignu na ra?un medija i njihovog izvešravanja 47 odsto ima veze sa LGBT zajednicom.
Na skupu u Pres centru Udruženja novinara Srbije u?estvovao je i državni sekretar Ministarsva za kulturu i informisanje Nino Brajovi?, koji je ocenio da problem predstavlja slaba mogu?nost kažnjavanja za one koji u medijima ne poštuju ljudska prava i najavio da ?e ministarvo raditi na tome da se zakonodavstvo u toj oblasti unapredi.
Izvor: UNS