U noći između 27. i 28. februara u beogradskom parku Manjež napadnuta su dva pripadika LGBT populacije. Dvojica napadaca su uhapšena, a jedan je optužen za pokušaj ubistva. Od institucija, do sada, jedino je reagovala Poverenica za zaštitu ravnopravnosti. LGBTI+ aktivista Marko Mihailović poručuje da ni ovaj slučaj ne pokazuje realnost, a to je da najveći broj napada ostaje neprijavljen. “Naši životi ne samo da su ugroženi, nego retko kad dođe do reakcije institucija”, naglašava Mihailović.
Podsetio je da se park Manjež nalazi u centru Beograda i to preko puta nekoliko ministarstava.
„Beograd je naveći grad gde LGBTI+ zajednica ima najviše prostora, ako je ovo naša realnost da nas noževima ubijaju u parku u centru, onda je jasno kako je onima koji ne žive u Beogradu. Njihovi slučajevu su nevidljivi. Ovo je porast nasilja koje počinje da se intenzivira kada su krenule pojačane poruke mržnje. Reagovala je samo poverenica. Pet dana im je trebalo da ih uhapse“, kaže Mihailović.
Napominje da je hapšenja bilo i ranije, a da je jedino bitno šta će uslediti posle.
„Radi se o tome da li će tužilaštvo ovo okarakterisati kao zločin iz mržnje. Šta će biti sa tim uhapšenima, najčešće posle napada ne dođe do osude da odu u zatvor. Ugrožavanje ljudi je nedozvoljeno. Čini mi se kada neko napadne manjine da kazne budu blaže umesto da budu teže. Nesankcionisano širenje mržnje, gde su nas ljudi poredili s pedofilima, su dovele do toga da mržnja eksalira u nasilje“, smatra Mihailović.
Navodi da se saradnja sa policijom unazadila kada je Aleksandar Vulin postao ministar unutrašnjih poslova.
„Krenule su sabotaže što je kulminiralo prošlogodišnjim događajem, fijaskom, gde je Vulin napravio dogovor s određenim ljudima da se Prajd zabrani, a da se to nazove okupljanje pred koncert i da šetamo nekoliko metara“, dodao je.
Smatra da je zabrana Prajda došla kao simbol nereagovanja institucija i dodaje da ga brine šokantno stanje u medijima.
„Napad u Manježu je bio u ponedeljak, u sredu u Alou je bio naslov „žele da istrebe mame i tate“. Pre dva dana je bio Svetski dan nulte tolerancije diskriminacije gde se Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ne oglašava, njihov rad se svodi na slanje deklarativne podrške. Nije posao aktivista da hapse ljude i rešavaju situacije. Kada možete da trujete i lažete na televiziji i onda kad te ljude napadnu niko ne raguje i onda ministar policije zabranjuje Prajd i krši Ustav. A na sve to neki ljudi s naše strane borbe sarađuju s tim ljudima, šalje se poruka da je moguće napadati, a da neće biti sankcija“, kaže on.
Zato se, kaže, pripadnici LGBTI+ zajednice sada više plaše nego pre 10 godina.
„Strah je veći jer se mi kao društvo nismo organizovali da sami sebe zaštitimo. Civilno društvo treba da kritikuje vlast i ukaže šta nije dobro. Ovo što se dešava nije saradnja s policijom, nego nedostatak volje da se poboljša situcija s obe strane. Bez stabilnog civilnog društva ne možemo da nastavimo dalje s procesom integracije. Ne možete da imate Prajd, gde zovete premijerku koja ništa nije uradila, da otvara konferenciju o ljudskim pravima. Tu odluku je donela organizacija „Civil rajts defenders“ bez konsultacija sa drugim organizacijima. Sve u Prajdu se svodi na odluke predsednika „Civil rajts defendersa“ Gorana Miletića“, rekao je.
Kaže da mu je istekao ugovor sa tom organizacijom, ali da je direktor pravnog entiteta Prajda i da želi da pomogne zajednici.
„Ukoliko ostanem u aktivizmu, promenićemo bord, otvorićemo skupštinu da ljudi iz zajednice učestvuju u donošenju odluka.
Pozvao je ljude da dođu na protest pod nazivom „Mržnja ubija“ u 18h u park Manjež.
„Nasilje i pokušaj ubistva ne smeju da prođu bez reakcije institucija. Srbija ne može biti zemlja kriminalaca, mora da bude demoktatska. Klizimo u tiraniju ali ćemo se izboriti. Želim da podržim i protest podrške tužiteljkama od juče, tužilaštvo je ključna institucija“, rekao je Mihailović.
Izvor: N1