Roditelji đaka šestog razreda u jednoj beogradskoj osnovnoj školi zabranli su deci da čitaju roman Jasminke Petrović “Ovo je najstrašniji dan u mom životu” samo zato što se na jednom mestu pojavljuje reč “lezbejka”.
Knjigu proslavljene srpske autorke knjiga za decu roditelji po svemu sudeći nisu pročitali, budući da roman nema nikakve dodirne tačke sa LGBT tematikom. Ipak, u roditeljskim grupama na društvenim mrežama počele su prepiske sa deljenjem fotografije “sporne” strane romana u kojima se spočitava školi uvrštavanje te knjige u plan.
Nastavnica Gordana Opalić, koja je knjigu odabrala sa liste zvanične dopunske lektire, kaže da ju je takva reakcija roditelja pogodila.
“Kao neko ko je na prvom mestu humanista i predajem srpski jezik i književnost, razumem različite ljudske pobude i različite stavove i pristup različitim problemima, ali moj lični stav na prvom, a struka na drugom mestu mi nalažu da tu decu učim kritičkom mišljenju. U redu je da se nešto nekome ne dopada, da imamo različite stavove i uverenja, ali mislim da nije u redu da prilazimo problemima na način: ‘Ja ću zabraniti…’ Hajde da pročitamo, pa onda o tome razgovaramo”, rekla je Opalić za Euronews Srbija.
Problemi jednog tinejdžera
“Ovo je najstrašniji dan u mom životu” prati petnaestogodišnjeg dečaka Strahinju kog muče raznorazne muke odrastanja.
Autorka romana Jasminka Petrović, čak tri puta u svojoj karijeri osvojila je “Neven” nagradu, najstarije književno priznanje u Srbiji i to dva puta za beletristiku i jednom za popularnu nauku. Napisala je više od 30 knjiga za decu i mlade, koje su prevedene na dvadeset pet jezika, a neke od njih su i dramatizovane u pozorištima za decu širom regiona, pa čak i u dalekom Stokholmu.
U “spornom” odlomku njene knjige, majka glavnog protagoniste otkriva čvorić na grudima, za koji počinje da sumnja da je karcinom i krišom to priznaje komšinici.
Strahinja ih slučajno zatiče dok njih dve u kupatilu pregledaju promenu na grudima i zaključuje da mu je mama lezbijka.
“Kad vi pročitate samo ovaj odlomak, a ne pročitate roman do kraja i ne znate o čemu se radi, onda zaista možete da preuranjenim zaključcima i dođete do raznoraznih priča i problematičnih situacija. A da ste ga pročitali do kraja, vi biste videli da tu apsolutno nema ničega spornog. Strahinja je dečak koji se nalazi u pubertetu i koji ne zna šta ga je snašlo koga muči milion i jedan problem iz njegovih godina”, objašnjava Opalić.
Ona kaže da su roditelji pozvani da dođu na individualne konsultacije na tu temu i da je bila spremna da odgovori na sva eventualna pitanja, međutim, niko se nije pojavio.
“Na žalost, sve ispalo kako je ispalo, ali mislim da kritički odnos prema svemu treba da postoji i da na tome treba da insistiramo. Ja ću se potruditi kada budem sa svojim đacima razgovarala o ovom romanu da detaljno diskutujemo o svim mestima koje budu usvojili kao sporne. Ja celu tu situaciju sa zabranjivanjem neću pominjati na času jer nije ni pedagoški ni opravdano, zbog učenika koji su se našli u takvoj situaciji”, kaže naša sagovornica ističući da đaci neće snositi nikakve posledice zbog toga što nisu pročitali lektiru.
Površno pristupanje informacijama
Dejana Milijić Subić, koordinatorka u Zavodu za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, koji između ostalog, sastavlja liste obavezne i izborne lektire, za Euronews Srbija kaže da je ovakvo mešanje roditelja u program kontraproduktivno i opasno jer plasiramo predrasude kao vladajući način mišljenja.
“Roditelji imaju svako pravo da se uključuju u obrazovne cikluse i obrazovne potrebe. Zato i postoje saveti roditelja kao institucije. Međutim, odgovoran odnos, odnosno demokratizacija škole podrazumeva i odgovoran odnos prema ‘uplitanju’ u proces obrazovanja. To znači da roditelji koji nalaze za shodno da traže svoja ‘srušena prava’ pre toga moraju da se upoznaju sa temom o kojoj govore”, kaže Milijić Subić.
Koordinatorka ukazuje i na paradoksalnu situaciju da roditelji zabranjuju knjigu koja upravo i podučava decu o problematičnosti površnog pristupanja informacijama.
“Roman Jasminke Petrović u suštini govori o jednoj razvojnoj karakteristici učenika vrlo čestoj da se površno informišu, da površno razumeju neke detalje koje vide, učitavaju to preko sadržaja koji su im dostupni – TikToka, Jutjuba, Instagrama. Dakle, roditeljima koji su se bunili zbog izbornog dela lektire predložila bih prvo da pročitaju knjigu. Ne fragmente koji se dele preko društvenih mreža, jer su te društvene mreže opasnost, zato što smo navikli samo da kliknemo na ‘podeli’ i da naravno pišemo pogrdne komentare, a da u suštini ne znamo celu istinu”, objašnjava naša sagovornica.
“Previše je tabu tema”
Poslednjih meseci roditelji đaka su više puta u javnost izneli svoje sumnje u nastavni plan i program, a najveću buru izazvali su novi udžbenici biologije zbog lekcija o rodnom i polnom identitetu.
Oni su postali predmet rasprava nakon što je lider Pokreta Dveri Boško Obradović u skupštini zatražio je da se iz udžbenika izbace lekcije koje, kako je naveo, “propagiraju homoseksualnost i transrodnost maloletnicima”. On je tada naveo da je cilj “homoseksualnog lobija” da uđe u sve pore društva, a to je nedeljama bilo glavna tema u roditeljskim grupama na društvenim mrežama.
Milijić Subić smatra da se situacija sve više komplikuje, kako jačaju društvene mreže.
“To nisu ni informacije, to su dezinformacije. Informacije se bez provere dele. Sve vrste predrasuda su prisutne u javnosti”, kaže ona za Euronews Srbija.
Opalić smatra da je suština problema u nepoverenju roditelja u institucije.
“U školama zaista rade i veliki entuzijasti, ljudi koji mnogo vole svoj posao i koji se maksimalno tome daju, ali u svakom žitu ima kukolja i nismo svi isti. Tu se automatski otvara jaz i imam utisak da biva sve veći jer sa druge strane imate roditelja koji vas ne doživljava kao partnera nego vas doživljava kao oponenta. Ali mi nismo na suprotnim stranama. Mi nikada nismo bili i nećemo biti na usprotnim stranama. Mi smo tu da naučimo tu decu da misle, da se kritički odnose prema stvarnosti jer je to u vremenu u kom danas živimo neophodno i najvažnije. Deca su okružena mnogim izazovima, a ako ih nismo naučili da se prema njima kritički odnose, onda smo svi kao društvo u velikom problemu”, upozorava Opalić.
Ona ističe da je i sama majka petnaestogodišnjaka i da razume roditelje u mnogim stvarima, ali kaže da je na našim prostorima previše tabu tema o kojima odbijaju da razgovaraju sa decom.
“Sve što je rigidno i o čemu ne možemo da razgovaramo je potencijalno problem u našem društvu. Sve i da se ova knjiga bavi homoseksualizmom, zašto ne bismo razgovarali o tome? Pa zar homoseksualci ne postoje? Jel možemo da se pravimo da ne postoje? Civilizacijska je tekovina da prihvatimo različitosti”, smatra sagovornica Euronews Srbija.
Izvor: EuroNews