Dok se svet i dalje bori sa jednim novim virusom, Russel T. Davis nas sa svojom novom serijom vraća u Britaniju osamdesetih, kada se pojavio jedan drugi virus koji je pokosio mnoge mlade ljude koji su samo želeli da se zabave i da provedu svoje dvadesete najbolje što mogu.
Prethodnom svojom serijom, Years and Years, Davis nas je odveo u blisku budućnost. Mračnu skoro pa kao sadašnjica koju živimo. U novoj seriji, Its A Sin, priča nas vraća u gej London osamdesetih. Što temom a što i naslovom koji pozajmljuje od čuvenog Pet Shop Boys hita. Davis sa gej temama ima iskustva, s obzirom da je on autor i kultne serije Queer As Folk. Ipak u novoj seriji, stvari su malo drugačije i tužnije.
Sve počinje mladalički i bezbrižno. Nekoliko mladih momaka je jedva čekalo da pobegne iz svojih malih gradova, i da se dokopa Londona, glavnog grada u kom bi mogli da opuštenije budu ono što jesu i ono što žele. Međutim, nad besanim noćima žurki i casual seksa, nadvija se senka čudnog virusa koji dolazi iz Amerike, ali niko baš nije siguran kako radi, ali zovu ga i gej kuga. S početka, mnogi u to i ne veruju, međutim kako godine prolaze, stvar postaje ozbiljnija i zlokobnija, a ekipica originalno okupljena kao četri tipa i jedna devojka, koji su bili porodica jedni drugima kad ih možda njihova osnovna porodica nije razumela, ostaje bez članova. E tu, kad stvari krenu naopako, i kad dođe do kraja, onda sve maske padaju i onda vidimo ko su pravi prijatelji, kao i kolko je porodica spremna da spusti gard i prihvati svoju decu.
Predvodnik cele serije, i centar pažnje je Olly Alexander, koga ako nsite zapazili u nekim drugim ostvarenjima, sigurno ga znate kao pevača popularnog benda Years And Years ( Termin koji povezuje i reditelja kao i glavnog glmca). Njegov Ritchie je upravo taj tas na vagi koji će ov useriju odvesti u nekom drugom pravcu u odnosu na neku priču o obolelima od AIDS-a koju smo već gledali. On je flamboyant, glumac u pokušaju, koji je spavao sigurno sa bezbroj tipova, ali isto tako ima tvrde konzervativne stavove, glasa za Tačerku, i misli da gejevi ne treba da usvajaju decu. U njemu imamo i najočigledniju povezanost sa današnjim vremenom, jer on je jedan od onih koji ne veruju da virus i postoji iako se dokazi stalno pojavljuju. Kao i danas kad će vam neka budala reći da Korona ne postoji a sigurno barem jednu osobu ima u svom imeniku koja se jedva izvukla ili nje uopšte iz ove pošasti. Pritom, Ritchie da živi u današnjem vremenu verovatno bi glasao za Trampa.
Priznajem, nije me privlačila ova serija na osnovu same priče, jer ipak koliko je tema HIV virusa aktuelna danas, i poprilično dosta na tu temu smo videli u poslednjih desetak godina. Međutim Russel T. Davis je (opet) stvorio likove do kojih ti vremenom postane stalo i zbog kojih navijaš za happy end, iako znaš da je to misija nemoguće. Neka nova istraživanja govore da bi sam Hiv Virus mogao biti potpuno stavljen pod apsolutnu kontrolu do 2030. godine tako da priča o njegovim počecima, nerazuevanjima, radostima življenja uprkos svemu, možda i treba doći baš pred njegov kraj. Naravno, te patnje su nam svakako danas razumljivije i zbog ovog virusnog perioda koji živimo.
Izvor: Noizz.rs