Od silovanja, zavisnosti i homoseksualnosti pa sve do različitih bolesti, problema s mentalnim zdravljem i invaliditeta, nesvakidašnji projekt Neću da ćutim za cilj je postavio da tabu teme pretvori u nešto o čemu se otvoreno govori.
Okuplja hrabre, obične ljude iz Srbije koji su iz svojih teških životnih situacija izišli kao pobednici, a sada drugima koji prolaze isto deljenjem svojih priča pružaju podršku i razumevanje.
Jednu takvu priču na sajtu projekta necudacutim.rs podelila je i Dragoslava. Odbacivanja i nerazumevanje boleli su puno više od batina, kaže dok objašnjava kako je to biti otvoreno gej u Srbiji. Na brojne situacije nikako nije bila spremna.
Rizikovati da izgubiš ljude koje voliš dok te autovanje konstantno dovodi u ranjivu poziciju nije lako. Suprotno uvreženom mišljenju, naglašava, autovanje nije jednokratan događaj već traje celog života pa prilika za nasilje nad LGBT populacijom ne nedostaje.
Doživotna borba je i pred Dejanom, i to ona s horoideremijom, retkom bolešću zbog koje bi mogao da izgubi vid. Skupe terapije na koje odlazi svaka tri meseca onemogućavaju ga u pronalaženju stalnog zaposlenja, a neizvesnost, kako zdravstvena, tako i ezgistencijalna nepovoljno utiču na njega. Zasada, još vidi, a nadu ne gubi, dok spas pronalazi u biciklizmu koji mu pomaže da ne potone.
Radoslava o svojoj borbi s rakom dojke želi da govori javno kako bi mogla da bude podrška svim ženama i devojkama obolelim od ove teške bolesti. Ističe kako u Srbiji vlada mišljenje da je bolest nešto što treba ostaviti u svoja četiri zida i da je baš zbog toga odbila da nosi periku kad je ostala bez kose usled brojnih odlazaka na hemioterapije. Normalno je da se telo tokom takvog agresivnog lečenja menja i normalno je da žena u tim trenucima izgleda kako izgleda, poručuje.
U svim ovim, kao i ostalim pričama objavljenima na necudacutim.rs proteže se jedna zajednička nit. Bilo da je reč o nerazumevanju društva uopšteno, sistemu koji ne pruža dovoljnu podršku ili latentnom nasilju, uz sve što svakodnevno već prolaze ili su prolazili, učesnici projekta Neću da ćutim navode da depresivne ili anksiozne epizode, a kod nekih i suicidne sklonosti, nisu nikakva retkost. Naprotiv, gotovo su očekivane saputnice u svakodnevnoj borbi koju predrasude društva ne olakšavaju.
Kako bi se i konkretno pomoglo u podizanju svesti o jednoj od tema projekta Neću da ćutim, pripremljena je donacija od milion dinara.
Ona će po završetku projekta pripasti društveno angažovanom udruženju, nevladinoj organizaciji ili sličnoj inicijativi koju će u dogovoru s organizatorima odabrati osoba čija priča najjače odjekne u javnosti. Uz to, u donatorski fond dodaje se još 500 dinara za svaku priču objavljenu na sajtu projekta. Svi koji žele da učestvuju, svoj video na necudacutim.rs mogu da pošalju do 27. decembra.
Projekt Neću da ćutim pokrenuo je DOX TV, kanal koji ekskluzivno na mtsTV i *supernova platformama 24 sata dnevno prikazuje životne priče ljudi sa svih kontinenata, ispričane u obliku vrhunskih, nagrađivanih dokumentarnih filmova, a od samoga početka partnerski ga podržava Telekom Srbija.
Izvor: Mondo