Da li je diskriminacija sistemska ili pojedinačna?

Učesnici se nisu saglasili oko toga da li u Srbiji postoji sistemska diskriminacija ili je reč samo o pojedinačnim slučajevima koje država pokušava da reši.

Brankica Janković, poverenica za zaštitu ravnopravnosti, istakla je da je prema istraživanjima smanjen broj građana koji smatraju da diskriminacija raste, a samim tim je smanjeno i nepoverenje u državne institucije.

– Ljudska prava su stvarnost i nije tačno da u Srbiji ništa ne funkcioniše po pitanju njihovog poštovanja. Mehanizmi zaštite građana od diskriminacije u Srbiji funkcionišu, a da se pojedinačna kršenja ljudskih prava dešavaju, dešavaju se. Ipak, imamo adekvatan pravni sistem, a da li postoji prostor za njegovo unapređenje, pa postoji, naglasila je Janković. Prema njenim rečima, značajan izazov za državu i za instituciju na čijem je ona na čelu predstavlja to što “solidan broj građana” smatra da je diskriminacija prihvatljiva. Janković je ocenila i da se Srbija suočava sa nedostatkom kapaciteta za primenu akcionih planova za poglavlje 23 – pravosuđe i ljudska prava. Kako je dodala, veliki broj građana smatra da je diskriminacija rasprostranjena kao 2013. i da nije sankcionisana. Govoreći o pritužbama građana, ona je istakla da njenoj instituciji najviše pritužbi stiže iz oblasti rada i zapošljavanja.

Robert Sepi, zamenik zaštitnika građana, saglasio se sa poverenicom da se dešavaju povrede ljudskih prava, ali da su “retke one koje se mogu okarakterisati kao grube i sistematske”. Prema njegovim rečima, zakon o pravima nacionalnih manjina do danas nije usvojen iako je rok bio drugi kvartal 2016, a ni godinu dana od usvajanja dokumenta strategije za Rome nisu donete mere za njegovu primenu.

– Državni organi komforno pristupaju svojim obavezama. Romi su jedna od najranjivijih grupa, siromašni su, a mediji ih često predstavljaju stereotipno, naveo je Sepi.

Predrag Azdejković, LGBT aktivista, naveo je da Srbija kao zemlja na papiru gledano izgleda u redu, ali u stvarnosti ima jako puno problema u primeni zakona.

Jelena Diković, novinarka Danasa, istakla je da su u većini medija Albanci sa Kosova i dalje Šiptari, gej osobe su pederi, lezbejke muškarače, trans osobe trandže, ili “nit muško nit žensko”.

– Romi su i dalje Cigani, žene žrtve nasilja su to “verovatno zaslužile”… A svi ste čuli i za sada već široko prihvaćenu, nažalost, kovanicu Informera da su borci za ljudska prava “Soroševi plaćenici”, navela je Diković. Ona je dodala da dok god mediji budu pod uticajem države ili onih pojedinaca i grupa koji su ubeđeni da Romima ne treba pomoći, jer su “prljavi i kradu”, da LGBT osobe nisu normalne, da su žene krive za nasilje koje trpe, da žrtve ratova ne treba da dobuju status civilnih žrtava, da je Srbiji bolje van Evropske unije i zapadnih standarda, “ljudskim i manjinskim pravima većina medija u Srbiji jednostavno neće davati prostora”.

Tribini je prisustvovala Vesna Petrović, direktorka Beogradskog centra za ljudska prava, predstavnici poverenika za informacije od javnog značaja, kancelarije poverenice za zaštitu ravnopravnosti, ali i grupa srednjoškolaca, koja je učestvovala u polemici.

Miletić: Nije tačno da nema kršenja prava

Goran Miletić, programski direktor Civil Right Defenders, rekao je da građani Srbije nisu edukovani o ljudskim pravima i da ne znaju da nabroje tri osnovna prava, ali da u medijima živi teza da je to “nama došlo sa Zapada i da je gadno”. “Nije tačno ovo što tvrdi vlast da nema kršenja ljudskih prava. Pa svuda u svetu se krše, a mi nemamo sistemski odgovor pravosuđa kao u Švedskoj, koja je isplatila odštetu jer je policija napravila kartoteku sa podacima 4.700 Roma. Takođe, mediji u Srbiji ne smeju da se bave ratnim zločinima, LGBT, Albancima i da ih prikazuju u pozitivnom svetlu, kao i da pišu protiv ćirilice, SPC, Novaka Đokovića”, naglasio je Miletić i dodao da je srpsko društvo duboko homofobno i da odgovor države mora da budu zakoni i njihovo sprovođenje.

Izvor: Danas