Rodio se kao Milica, a danas je Aleksandar


Aleksandar je danas diplomirani fizioterapeut, bivši personalni trener brojnih teretana, priča dva strana jezika i čeka poslednju operaciju, kako bi postao muškarac

– Ja sam devojčica, sviđaju mi se devojčice, ali nisam lezbijka i sad pitanje “Pa dobro, šta sam?” – počinje svoju životnu priču Aleksandar, transrodni muškarac kog samo tri nedelje dele od finalne operacije prilagođavanja pola.

Aleksandar je danas diplomirani fizioterapeut, bivši personalni trener u brojnim teretanama u koje planira da se vrati nakon operacija. Priča dva strana jezika, voli mačke i medicinu i čeka poslednji čin svog polnog tranzitivnog procesa.

Ovaj 23-godišnji momak prve znakove svoje transrodnosti počeo je da primećuje u vrtiću, ali nije umeo da objasni šta mu se dešava. Tada, kao šestogodišnja devojčica, izbegavao je garderobu roze boje, insistirao je da bude kratko ošišan i nije se igrao sa lutkama.

Polazak u školu mu nije donosio probleme, sve do trenutka ulaska u pubertet.

– Kako je pubertet išao u progresiju, tako sam ja napredovao sa depresijom i nezadovoljstvom sobom, sopstvenim identitetom i fizičkim izgledom, sobom kao osobom. Ipak sam izgledao drugačije nego što izgledaju tipične devojčice sa devet, deset godina – kaže on.

Skoro pola svog život trpi nasilje na brojne načine, ali situacija iz osnovne škole, koje se i dan-danas nerado seća, podstakla ga je da ojača i shvati da će za svoj mir morati da se izbori sam.

– Trpeo sam i verbalno i fizičko nasilje. Ono klasično klinački, mangupski, tipa ćušnu te po glavi, udare te u prolazu ili dobace svašta. Obratio sam se razrednom starešini i školskom psihologu više puta i oni su maltene mene okrivili za to što me maltretiraju. Jednom sam od jednog dečaka dobio udarac u lice i razbio mi je arkadu, a zamenik direktora škole mi je rekao “Ako izgledaš tako, ne može te niko od nas zaštiti” – priseća se sa teskobom Aleksandar.

Osnovna škola nije jedini period kada je trpeo nasilje. Maltretiranje vršnjaka se nastavilo i u srednjoj, a eskalaciju je doživelo na fakultetu od strane profesora.

Iako je dolaskom u novi grad odlučio da iz korena promeni svoj život, stvari su ostale iste. Možda i gore. Počeo je svima da se predstavlja kao Aleksandar, ali je indeks pokazivao nešto sasvim drugo. Nasilnici su sve manje bili vršnjaci, a teror su neočekivano vršili profesori.

– Profesori su mi govorili da transrodna osoba ne može da se bavi medicinom, a upravo sam bio na studijama medicine. Komentarisali su moj izgled i ponižavali me, ismevali moj život, čime se bavim i slično. A od okoline sam dobijao komentare poput “Lezbejko, pederu, šta glumiš muškarca, bolesniku” – ispričao nam je Aleksandar.

Podrška majke i brata mu je bila od najvećeg značaja i to mu je pomagalo da se bori sa zlim komentarima ljudi koji ga omalovažavaju, neki iz mržnje, neki iz neznanja.

PROCES TRANZICIJE U 3 KORAKA

Prvi korak – odlazak u jednu od dve ustanove u Beogradu koje su nadležne za rad sa transrodnim ljudima. Ide se na razgovor godinu dana i potom lekari postavljaju dijagnozu, posle mesec ili dva. Ako se ispostavi da je osoba stvarno transrodna, sledi test “Stvarnog života” gde se u pred osobu stavlja izazov “preuzimanja željene rodne uloge”, u Aleksandrovom slučaju preuzimanje uloge muškarca. Ovu etapu mora da prevaziđe za manje od godinu dana.

Drugi korak – ukoliko se uspešno preuzme rodna uloga, transrodna osoba se upućuje kod endokrinologa, koji daje hormonsku terapiju. Minimum hormonske pripreme je oko godinu dana.

Treći korak – finalni deo podrazumeva tri operacije, prva je histerektomija (vađenje materice, jajnika i jajovoda) i vaginektomija (odstranjivanje vagine). A druge dve su mastektomija (odstranjivanje dojki) i metoidioplastika (rekonstrukcija genitalija).

Novim ljudima u svom životu se predstavljao pravim imenom – Milica. Muškarci ga nikada nisu privlačili, a za devojke je bio Aleksandar, ali je uvek bio iskren i govorio im istinu o sebi.

– Bivšim devojkama sam uvek govorio istinu, ali da ne bude dramatično. Kažem nešto, a onda one postavljaju pitanja i sve im objasnim. Jako je bitna komunikacija, da objasniš šta si ti i šta je to što osećaš, da kažeš šta ti je okej, pogotovo po pitanju seksualnih odnosa, koji su jako bitni u vezi – objasnio je 23-godišnji transrodni muškarac.

Aleksandar je imao histerektomiju (vađenje materice, jajnika i jajovoda) i vaginektomija (odstranjivanje vagine). Očekuju ga još dve operacije – mastektomija (odstranjivanje dojki) i metoidioplastika (rekonstrukcija genitalija).

Srbiji poručuje da ovo nije njegov hir ili kozmetički tretman o trošku države, već proces izlečenja njega, kao i drugih transrodnih ljudi.

Između ostalog, ovaj momak poslao je poruku podrške svim transrodnim ljudima u Srbiji i poručio im da istraju u svojoj tranziciji, jer na kraju ipak sve mora doći na svoje.

On jedva čeka dan kada će postati muškarac, izvaditi nova dokumenta i konačno biti kompletna osoba i u ličnoj karti i u svojoj koži.

Celu ispovest koju je Aleksandar odlučio da podeli sa Telegrafom pogledajte u videu na početku teksta.

(Snežana Čenad)

Izvor: Telegraf.rs


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.