Dve žene održale su simbolično venčanje u Harkovu u znak protesta zbog pravne nejednakosti istopolnih partnera u Ukrajini.
Alina Ševčenko, pripadnica oružanih snaga Ukrajine od 2015. godine, udala se za svoju partnerku Stanislavu Petliciju, LGBTK+ aktivistkinju, u okviru Harkov prajda, prenosi Kijev independent.
Venčanje je počelo u matičnoj službi u Harkovu, a ceremonija je pratila ukrajinske svadbene tradicije, kao što su prskanje latica, pirinča i novčića, bacanje buketa i fotografisanje sa gostima.
Ševčenko, koja ima vojni čin kapetana, rekla je da su i drugi vojnici sa kojima se bori svesni njene seksualne orijentacije i da su znali za njene planove.
“Verovatno sam se već svima hvalila prstenom i svojim statusom”, rekla je za LGBT Military, ukrajinsku nevladinu organizaciju koja se zalaže za gej pripadnike Oružanih snaga.
“Za nas je veoma važno da imamo istu pravnu zaštitu za našu porodicu i bezbednosne garancije od države kakve imaju heteroseksualni parovi“, rekla je Ševčenko.
Poslanica Ina Sovsun, koja je deo političke frakcije Holos, podnela je u martu nacrt zakona o legalizaciji istopolnih partnerstava.
“Pre nekoliko meseci, Ukrajinci su u peticiji pozvali predsednika Volodimira Zelenskog da legalizuje istopolne brakove, a on je naložio vladi da razmotri legalizaciju istopolnih zajednica.
Ali Vladi se ne žuri, pa sam odlučila da podnesem nacrt zakona kako bi se ovaj proces ubrzao”, rekla je poslanica.
Prema njenim rečima, 56 odsto Ukrajinaca se slaže da LGBT parovi treba da imaju pravo na građansko partnerstvo.
Ona tvrdi da je homofobija u ukrajinskom društvu ”ostatak ruskog i sovjetskog uticaja” koji treba odbaciti. Ukrajinska država ne priznaje istopolne brakove niti građanske zajednice. Od početka rata, ovo pitanje je postalo hitno za istopolne parove gde su jedan ili oba partnera u vojsci, navodi Kijev independent. Bez državnog priznanja braka ili građanskog partnerstva, partneri vojnih lica nemaju pravo da dobiju zvaničnu informaciju o tome da li je njihov partner ranjen, zarobljen ili ubijen na bojnom polju.
U slučaju povrede, partner borca ne sme da ih posećuje na intenzivnoj nezi ili donosi odluke u njihovo ime, niti može biti priznat kao staratelj ukoliko borac postane nesposoban. U slučaju smrti, partner nema pravo da izvrši poslednju volju umrlog, a ako oboje umru, nemaju pravo da budu sahranjeni zajedno u porodičnoj grobnici.
Nedostatak ravnopravnosti u braku takođe utiče na život kod kuće, jer istopolnim parovima nije dozvoljeno da zajednički poseduju imovinu, niti mogu da naslede imovinu ili dobiju pomoć države nakon smrti partnera, dodaje kijevski list.
Izvor: Telegraf.rs