Zašto Srbija ima dva Prajda?

Organizatori parade ponosa kažu da postoji samo jedan Prajd i to je taj njihov. Šta je onda to što vi organizujete 24. juna?

Helena: Peđa, kad je ono beše Stounvol?

Predrag: 27. juna.

Helena: Mislim da je to dovoljan odgovor.

Predrag: Nije to Evrovizija, nisu to Olimpijske igre, pa da postoje samo jedne koje su od nekoga dobile licencu. Ako je njima to toliko bitno – jeste, njihov je jedini, najveći im je, najbolji im je, mnogo im je super. Toliko je super da postoji potreba i za alternativnim.

Zašto postoji taj alternativni?

Helena: Zbog samih zahteva zajednice. Zajednica je ta koja je merodavna i od koje sve polazi. Masa mojih prijatelja me je pitala zašto u septembru imamo Prajd, kada ga ceo svet ima u junu, mesecu ponosa. Problem je što ako vi organizujete Prajd u junu, nećete moći da idete na sve ostale Prajdove, jer ćete biti zauzeti organizacijom svog. Druga stvar je to što svi znamo da su ljudi u septembru nervozni. Počela je školska godina, potrošile su se pare na godišnjim odmorima, počinje fudbalska sezona, tako da vam najmanje treba da neko blokira grad na ceo jedan dan. Da svega toga ne bi bilo, mislim da je normalno da Prajd bude u junu.

Predrag: Tu naravno postoji i politička priča. Taj Prajd u septembru se pravi za ambasadore, službenike ambasada, političare i goste iz inostranstva, kako ja vidim. Prošle godine smo imali fotografiju iz vazduha na kojoj se videlo oko 300, a najavljivane su hiljade. Čemu taj Prajd služi, da li je on za zajednicu koja je ovde ili ima sasvim druge ciljeve? Mi vraćamo Prajd zajednici. Mi ga pravimo samo za zajednicu.

Po čemu će se razlikovati od onog septembarskog?

Helena: Mi sa svakim Prajdom iznosimo konkretne zahteve kao što su nulta tolerancija države prema nasilju, profesionalan odnos pripadnika i pripadnica policije prema žrtvama, dosledna primena odredbe o zločinu iz mržnje od strane tužilaštva. Zahtev bi bio i omogućavanje i pojednostavljenje izdavanja dokumenata trans* osobama, primena zakona o zabrani diskriminacije i sprovođenje strategije o prevenciji zaštite od diskriminacije, što podrazumeva i pravno regulisanje istopolnih zajednica. Na septembarskom Prajdu je prošle godine iznet zahtev za stvar koja je već rešena, što govori da se oni uopšte nisu ni bavili problemima zajednice suštinski.

Predrag: Na septembarskom Prajdu prošle godine ja uopšte nisam čuo te zahteve. Razumem da je to zbog toga što su se mediji bavili time ko je došao na Prajd i koje ulice su zatvorene, pa se negde izgubio pojam čemu to služi. Junski neće imati to breme. Neće se zatvarati ulice, nismo zvali političare, tako da smo u prvi plan stavili zahteve.

Niste zvali političare, a da li ih očekujete? Pre svega mandatarku Anu Brnabić, koja je bila na prošlogodišnjem septembarskom Prajdu.

Helena: Na Prajd je svako dobrodošao, a bilo bi lepo da neko ko je lgbt osoba dođe, bez obzira na kojoj funkciji se nalazi.

Šta mislite gde će biti sadašnji predsednik države Aleksandar Vučić, s obzirom na to da je tokom prethodnih Prajdova obično odlazio iz grada?

Predrag: Biće u komšiluku. Mi u Pionirskom parku, a on na Andrićevom vencu. Naravno da neće biti na Prajdu, ja ne očekujem ni Anu, naročito tokom ove frke oko njenog izbora. Nijedan političar nije glavni glumac ovog Prajda, uopšte se ne pravi za njih, niti za ambasadore. Zajednica i njihovi roditelji i prijatelji su oni s kojima želimo da se družimo tog dana.

Helena: Na Prajd se ne zove, na Prajd se dolazi. Ukoliko neko smatra da treba da pomogne jednoj marginalizovanoj grupi, on je dobrodošao.

Jedna od poruka koja odlazi od organizatora septembarskog Prajda, jeste da vi minirate njihovu paradu, umesto da joj pomognete.

Predrag: Poziv Goranu Miletiću da sarađujemo je poslat, odgovor nikada nismo dobili. Ja sam rekao: ‘Zločinci su otišli u Kanadu, sad mi možemo da sarađujemo’. To se nije desilo.

Helena: Mi smo nekoliko puta pokušavali da stupimo u kontakt s “Belgrade Pride”. Na prošli Prajd jedino mi nismo bili pozvani. Meni je bilo preporučeno da ne idem, jer sam predstavnica militantnih snaga. Tada sam se i obratila organizatoru otvorenim pismom.

Predrag: Jedan od glavnih organizatora Adam Puškar je optižio Helenu da je ona bila deo institucije koja je vršila ratne zločine na Kosovu, samo što nije stavio znak jednakosti. Kao što rekoh, ti zločini su otišli u Kanadu i bio je taj zajednički sastanak svih lgtb organizacija o tome šta ćemo s Prajdom u septembru, na koji samo mi nismo bili pozvani.

To je vrlo čudno, posebno ako znamo da je prošlogodišnji Prajd nosila organizacija kojoj lgbt pitanja nisu u fokusu.

Predrag: Nijedna lgbt organizacija nema kapacitet da organizuje Prajd te veličine, s binom, kamionom, balonima. Zato su oni uzeli “Inicijativu mladih za ljudska prava” da odradi sve. Mi možemo da kažemo da ta NVO organizuje Prajd i to je nepobitna istina. Interesantno je to da se sad ispita, a zašto se oni time bave.

Zašto je onda važno da imamo dva Prajda?

Predrag: Verujem da Prajd u septembru zastupa sasvim neke desete ciljeve i da ne zastupa lgbt zajednicu. Zajednica mora da se sluša i kada kritikuje i kada hvala i kada zahteva. Posao aktivista je da to osluškuju. Više od decenije se taj glas ignoriše i drugi Prajd je upravo rezultat toga.

Helena: Junski Prajd je inkluzivan. Prihvata sve ljude dobre volje, pogotovu marginalizovane. Kada smo prve godine imali tans Prajd, njega je otvorio predstavnik romske zajednice, prošle godine je to bila žena žrtva nasilja, ove će to najverovatnije biti žena koja živi s hendikepom.

Imate i zanimljiv poziv na Prajd u vidu navijačke pesme i snimka utakmice između lgbt i trans* tima.

Helena: Svi mi za nekoga navijamo, bez obzira na seksualno opredeljenje i rodni indentitet. Ja uvek u šali kažem da sam prošla ispod duge i mnogo mi je lepo, pa zato navijam za dugine boje. Pritom ta fama da su navijači protiv lgbt zajednice je više naduvana, nego istinita. Nama je navijač pisao tu navijačku pesmu.

Šta možemo da očekujemo od ovog Prajda?

Predrag: Svi mi očekujemo da dođe više ljudi, jer je veličina zaista bitna. Iako se pokazalo da koliko god ljudi izašlo na ulice, ova vlast to ignoriše, ipak broj pokazuje određenu silu. Ja sam u aktivizam ušao 2000. i mislim da ne možemo više da se krijemo iza izgovora kao što su strah. Život brzo prolazi,  ja se bližim četrdesetoj i još uvek smo po pravima na istom niovu kao kada sam ušao u ovu priču. Mi čekamo da neko dođe na belom konju i spasi nas i izbori za nas našu bitku, a to se neće desiti.

Helena: Očekujem da se lepo provedemo. Želela bih da se desi ono što se desilo prošle godine na našem Prajdu, kada smo mi išli jednom saobraćajnom trakom, koja je bila zatvorena, a drugom su prolazili automobili i ljudi su nam mahali iz kola.

Hoćemo li na junski Prajd moći da ulazimo bez pretresa i narukvica?

Helena: Naravno. Mi smo prošle godine imali situaciju da nas ljudi zovu i pitaju da li je Prajd otkazan, jer nisu videli kordone policije. To i jeste cilj.

Predrag: Postoji fotografija od prošle godine kada je naš Prajd zaustavljen da bi prošli pešaci i jedan otac drži dete na ramenima i maše nam. Meni je to fenomenalno, septembarski se dešava u tampon zoni, gde ne može ni muva da prođe. Čitava priča o mržnji i nasilju je prenaduvana. Ako hoćemo da se poredimo sa svetskim centrima i u njima se dešava nasilje. Orlando se desio u Americi, ali je je tamo lgbt zajednica odlučila da živi slobodno, bez obzira na sve.

Kako vam je policija dozvolila da organizujete takav Prajd, a za septembarski izvode kordone i prave nekoliko prstenova zaštite?

Helena: Zato što tako ukazuju bezbednosne procene. To je ono što sam na početku rekla, jun je mnogo bezbedniji, a što je najvažnije, jun je mesec ponosa, šta vam nije jasno?

Zašto osoba koja je pročitala naš razgovor treba da dođe na Prajd?

Predrag: Očekujem da dođu lgbt osobe, to vidim kao njihovu radnu obavezu. Očekujem i njihove prijatelje i porodice, koje žele da na taj način olakšaju život nekog kog vole i pruže mu podršku.

Helena: Mi smo u maju imali nekoliko napada na trans* osobe. Zamilite da su Leona, Lela ili Nataša vaše sestre, drugarice, rođake i da su pretučene. Danas one, sutra neko drugi. Mora tome da se stane na put.