U Srbiji je tokom 2018. godine ostvaren mali napredak na polju za\u0161tite ljudskih prava, objavila je me\u0111unarodna organizacija Hjuman rajts vo\u010d (Human Right Wat\u0107). U godi\u0161njem izve\u0161taju o stanju ljudskih prava, HRW je kao probleme, izme\u0111u ostalih, naveo gu\u0161enje slobode medija i napade na novinare, manjkavost u nala\u017eenju trajnih re\u0161enja za izbeglice i u sistemu dodele azila, neka\u017enjivost za ratne zlo\u010dine i napade na pripadnike LGBT populacije. I u delu izve\u0161taja koji se odnosi na Kosovo, kao problem se navode sloboda medija i napadi na novinare, kao i nastavak tenzija izme\u0111u Albanaca i Srba na severu Kosova.<\/p>\n
Prema nalazima izve\u0161taja HRW o stanju ljudskih prava u svetu u 2018. godini, u delu o slobodi medija u Srbiji ocenjeno je da je polo\u017eaj novinara i dalje nesiguran, uz napade, pretnje i tu\u017ebe zbog izve\u0161tavanja o osetljivim pitanjima.<\/p>\n
“Nastavljeni su napadi i pretnje protiv novinara, uz neodgovaraju\u0107e reakcije srpskih vlasti. Provladini mediji i dalje su sprovodili praksu klevetanja nezavisnih medijskih ku\u0107a i novinara”, pi\u0161e u izve\u0161taju.<\/p>\n
Dodaje se da je izme\u0111u januara i sredine avgusta, Nezavisno udru\u017eenje novinara Srbije (NUNS) zabele\u017eilo 50 slu\u010dajeva nasilja, pretnji ili zastra\u0161ivanja novinara, uklju\u010duju\u0107i \u010detiri fizi\u010dka napada i 18 slu\u010dajeva zastra\u0161ivanja novinara od dr\u017eavnih zvani\u010dnika.<\/p>\n
U delu izve\u0161taja o odgovornosti za ratne zlo\u010dine navedeno je da su krivi\u010dna gonjenja za ratne zlo\u010dine pred doma\u0107im sudovima napredovala sporo, uz nedostatak neophodne politi\u010dke podr\u0161ke.<\/p>\n
“Krivi\u010dno gonjenje ratnih zlo\u010dina i dalje zaostaje usled nedostatka politi\u010dke volje i adekvatnih resursa, i slabih mehanizama za podr\u0161ku svedocima. Mali broj visokih zvani\u010dnika upletenih u ozbiljna ratna nedela odgovarao je pred srpskim sudovima”, pi\u0161e u izve\u0161taju.<\/p>\n
Zaklju\u010dak dela izve\u0161taja posve\u0107enog migrantima, tra\u017eiocima azila i dugoro\u010dno raseljenima ocenjeno je da je azilni sistem i dalje je manjkav, a da uslovi za tra\u017eioce azila nisu pobolj\u0161ani.<\/p>\n
Ukazuje se da novi zakon o azilu i privremenoj za\u0161titi, \u010diji je cilj usagla\u0161avanje srpskog zakonodavstva s me\u0111unarodnim i EU standardima, u okviru definicije izbeglica sadr\u017ei i pojam \u017ertve nasilja na osnovu roda i rodnog identiteta, kao i pobolj\u0161ane odredbe koje se ti\u010du dece bez pratnje ili razdvojene dece koja potra\u017euju azil, ali da tako\u0111e predvi\u0111a i pritvor za tra\u017eioce azila, ograni\u010dena sloboda kretanja i ubrzani postupak re\u0161avanja zahteva za azil.<\/p>\n
“Proces odlu\u010divanja o azilu i dalje je bio neadekvatan, uz niske stope priznavanja i duga odlaganja dono\u0161enja odluka”, navedeno je u izve\u0161taju.<\/p>\n
Prema navodima izve\u0161taja, na\u010dinjen je slab napredak u pravcu trajnih re\u0161enja za izbeglice i interno raseljena lica iz ratova na Balkanu, koji \u017eive u Srbiji.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de branilaca ljudskih prava, oni su i dalje radili u neprijateljskom okru\u017eenju, a onlajn pretnje upu\u0107ene aktivistima predstavljale su redovnu pojavu, dok su istrage bile spore, ocenio je HRW.<\/p>\n
U Srbiji su i 2018. godine \u010dlanovi i aktivisti LGBT zajednice bili meta fizi\u010dkih napada i pretnji, pri \u010demu istraga tih zlo\u010dina te\u010de sporo, a krivi\u010dni progon je redak. U izve\u0161taju se, ipak, navodi da je Prajd parada u septembru u Beogradu protekla bez ve\u0107ih izgreda.<\/p>\n
Navodi se da je srpska vlada 2018. godine nastavila da radi na integraciji u obrazovni sistem dece sa posebnim potrebama i da je nastavljeno sa sme\u0161tanem takve dece i odraslih u institucije, ali da je sada na vladi da usvoji plan da se osobe sa posebnim potrebama izmeste iz ustanova i da im se pru\u017ei podr\u0161ka da \u017eive u zajednici.<\/p>\n
Na Kosovu je, prema oceni HRW, napredak na polju unapre\u0111enja za\u0161tite ljudskih prava tokom 2018. godine bio spor, uz nastavljene tenzije izme\u0111u Srba i kosovskih Albanaca, naro\u010dito na severu.<\/p>\n
“U avgustu su srpski i kosovski lideri najavili kontroverzni plan o izmeni granica izme\u0111u Srbije i Kosova, kao deo mirnog sporazuma dve zemlje. Ovaj plan je izazvao zabrinutost zbog posledica koje bi transfer stanovni\u0161tva, do kojeg bi doveo, imao po ljudska prava”, pi\u0161e u izve\u0161taju o stanju ljudskih prava.<\/p>\n
Podse\u0107a se da je Skup\u0161tina Kosova u martu ratifikovala sporazum o demarkaciji sa Crnom Gorom, \u0161to je bio zahtev EU za viznu liberalizaciju Kosova, kao i da je po\u010detak rada specijalnog suda za te\u0161ke ratne zlo\u010dine po\u010dinjene tokom rata na Kosovu 1998\u20131999 bio odlagan usled promene na poziciji specijalnog tu\u017eioca.<\/p>\n
U delu izve\u0161taja HRW koji se odnosi na Kosovo navodi se i da su novinari bili suo\u010deni s pretnjama i zastra\u0161ivanjem, a da je krivi\u010dno gonjenje zlo\u010dina po\u010dinjenih protiv njih bilo je sporo.<\/p>\n
U izve\u0161taju, HRW je naveo da je BiH postigla ograni\u010deni uspeh u re\u0161avanju dugotrajnh problema u oblasti ljudskih prava, a kao primer se navod izostanak ustavnih promena koje bi i pripadnicima nacionalnih manjina obezbedile da mogu da budu birani na funkcije.<\/p>\n
Navodi se i da vlasti BiH pru\u017eile osnovnu podr\u0161ku hiljadama izbeglica koje su tokom 2018. godine stigle u Bosnu, da su novinari i dalje bili suo\u010deni sa pretnjama i uplitanjem u njihov posao i da su su\u0111enja za rane zlo\u010dine tekla sporo.<\/p>\n
HRW je ocenio da u Evropskoj uniji trendovi u oblasti ljudskih prava nisu u potpunosti pozitivni i da dana\u0161nje autokrate nastoje da potkopaju demokratiju i pridobiju podr\u0161ku tako \u0161to demonizuju ranjive manjine i od njih prave \u017ertvenog jarca. Autokratski lideri, kako se navodi, nastojali su da oslabe ravnote\u017eu u sistemu tripartitne podele vlasti, nezavisno pravosu\u0111e, slobodne medije i organizacije civilnog dru\u0161tva.<\/p>\n
U izve\u0161taju se, me\u0111utim, ocenjuje da je 2018. godinu obele\u017eio i globalni trend suprotstavljanja takvim zloupotrebama autokratskih lidera, i da su to \u0161irom sveta, u EU i u Ujedinjenim nacijama, \u010dinile koalicije dr\u017eava, \u010desto uz podr\u0161ku civilnog dru\u0161tva i gra\u0111anskih protesta.<\/p>\n
Izvor: EURACTIV.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U Srbiji je tokom 2018. godine ostvaren mali napredak na polju za\u0161tite ljudskih prava, objavila je me\u0111unarodna organizacija Hjuman rajts vo\u010d (Human Right Wat\u0107). U godi\u0161njem izve\u0161taju o stanju ljudskih […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":8883,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[11],"tags":[39,208,28],"class_list":["post-9838","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo","tag-aktivizam","tag-euractiv","tag-srbija"],"yoast_head":"\n