U Berlinu postoji izbegli\u010dki centar samo za LGBT osobe koje tra\u017ee azil u Nema\u010dkoj. Sve te do\u0161ljake ujedinjuje to \u0161to su u svojim domovinama bili diskriminisani. Pa ipak, u ovom centru vlada nasilje. DW se raspitao za\u0161to.<\/p>\n
Veronika, kojoj u paso\u0161u i dalje stoji mu\u0161ko ime, do svoje tridesete godine je \u017eivela u Hersonu. gradu na jugu Ukrajine. Zatim je u gradu Mikolajivu, na crnomorskoj obali, po\u010dela sa hormonskim prilago\u0111avanjem pola. Ka Nema\u010dkoj se uputila pro\u0161le godine. Vize tada vi\u0161e nisu bile potrebne. U Berlinu je iza\u0161la iz autobusa i do\u0161la u Centar za LGBT-izbeglice u kojem i danas \u017eivi.<\/p>\n
Krajem oktobra Veroniku su pretukli drugi stanovnici centra. Nakon toga, njeni prijatelji iz izbegli\u010dkog centra pokrenuli su Inicijativu za borbu protiv diskriminacije.<\/p>\n
\u0160ta se de\u0161ava u centru?<\/strong><\/p>\n U berlinskom LGBT-centru za izbeglice \u017eivi 125 ljudi. Pored nekoliko privatnih inicijativa, to je jedina institucija te vrste u Nema\u010dkoj. Otvorena je 2016. godine, kako bi LGBT-izbeglice za\u0161titila od nasilja i drugih grupa migranata. Iz uprave centra ka\u017eu da oko tre\u0107ina njih govori ruski jezik. To su izbeglice iz zemalja biv\u0161eg Sovjetskoj Saveza \u2013 iz Moskve, Kijeva, Ki\u0161injeva i drugih gradova. Me\u0111u tom grupom je najvi\u0161e sukoba u centru.<\/p>\n Alik je ni\u017eeg rasta, obu\u010den u crno, ima kratku kosu. Sebe ne vidi kao mu\u0161karca. On generalno odbacuje binarni rodni identitet. Prema njegovim re\u010dima, me\u0111u ljudima koji \u017eive u centru postoje predrasude.<\/p>\n Alik se \u017eali na transfobiju, dakle neprijateljstvo prema ljudima koji nemaju jasan rodni identitet, na rasizam, kao i neprijateljstvo prema \u017eenama i osobama sa invaliditetom. Iskustvo LGBT-izbeglica, koje su u svojim zemljama bile proganjane, ne doprinosi uvek solidarnosti i saose\u0107anju, ve\u0107 ponekad izaziva suprotno. Alik ka\u017ee da su pojedini \u017eitelji centra u Berlinu od \u017ertava postali nasilnici.<\/p>\n Brzo nestala euforija<\/strong><\/p>\n Lev, koji tako\u0111e \u017eivi u centru, se\u0107a se kakva ga je euforija obuzela kada je prvi put napustio svoju zemlju. \u201eDobijete hranu. Divno! Dobijete krevet. Divno! Ali onda po\u010dinju problemi sa statusom. I kada prvi put osetite neprijateljstvo, ose\u0107ate se bespomo\u0107no\u201c, ka\u017ee Lev.<\/p>\n Obrada predmeta LGBT-izbeglica \u010desto traje godinama. Prva odluka o dodeli azila je po pravilu negativna, na \u0161ta podnosilac zahteva naj\u010de\u0161\u0107e ula\u017ee \u017ealbu. Meseci prolaze dok se ne donese odluka o njihovom statusu. Ukoliko im zahtev nije odobren, policija ih deportuje direktno iz centra.<\/p>\n Sve to, kako ka\u017eu stanovnici LGBT centra, negativno uti\u010de na psihu ljudi. \u201eNaravno da smo osetljivi. To je specijalni centar za ljude kojima je posebno potrebna za\u0161tita. Ja mogu dosta da izdr\u017eim, ali Veronika je skoro izvr\u0161ila samoubistvo\u201c, ka\u017ee Alik.<\/p>\n