Mali broj ljudi u Srbiju zna ko su interseks osobe<\/p>\n\n\n\n
Dan ljudskih prava obele\u017eava se 10. decembra, a njime se slavi dono\u0161enje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima usvojene 1948. godine.<\/p>\n\n\n\n
Tim povodom organizacija za promociju prava, unapre\u0111enje polo\u017eaja i kvaliteta \u017eivota interseks i trans osoba “XY Spectrum” odr\u017eala je panel diskusiju na temu “Interseks osobe i izazovi sa kojima se susre\u0107u u Srbiji”.<\/p>\n\n\n\n
Na osnovu izlaganja u\u010desnika, do\u0161li smo do zaklju\u010dka da mali broj ljudi u Srbiji uop\u0161te zna ko su interseks osobe i sa \u010dime se one susre\u0107u, prvenstveno u svom telu, glavi, a onda i sa okru\u017eenjem.Za broj interseks ljudi u Srbiji nema zvani\u010dnih podataka. U svetu je na svakih 1.000 osoba njih sedam interseks, \u0161to daljom ra\u010dunicom izvodi da ih kod nas ima vi\u0161e od 100.000. Me\u0111utim, ta populacija je potpuno nevidljiva. Oni su veoma ranjivi, a mi kao drustvo \u017eivimo u potpunom neznanju. Prakti\u010dno, po\u010dev\u0161i od sebe, nisam znao \u0161ta su to ta\u010dno interseks osobe – rekao je \u0161ef programa za ljudska prava kancelarije Ujedinjenih nacija u Srbiji, Milan M. Markovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Veliki problem je \u0161to ljudi interseks osobe me\u0161aju sa transrodnim, transseksualnim, gej osobama, kao i hermafroditima. A oni nisu to.<\/p>\n\n\n\n
DA LI VI ZNATE KO SU INTERSEKS OSOBE?<\/p>\n\n\n\n
Najva\u017enija stvar koju treba znati prilikom definisanja interseks osobe jeste da je to termin koji obuhvata iskustva osoba \u010dija se tela od ro\u0111enja ne mogu svrstati u tipi\u010dno mu\u0161ka ili tipi\u010dno \u017eenska.<\/p>\n\n\n\n
To dalje zna\u010di da novoro\u0111en\u010de spolja mo\u017ee izgledati kao devoj\u010dica, ali unutra\u0161nja anatomija mu je tipi\u010dno mu\u0161ka. Ili, osoba mo\u017ee biti ro\u0111ena sa genitalijama koje izgledaju negde izme\u0111u tipi\u010dnih mu\u0161kih i \u017eenskih. Recimo, devoj\u010dica mo\u017ee da se rodi sa vidno uve\u0107anim klitorisom ili bez vaginalnog otvora. De\u010dak mo\u017ee imati izrazito mali penis (ne misli se mali u smislu nedovoljno velik za seksualne potrebe) ili imati skrotum (ko\u017eica u kojoj se nalaze testisi) koji je podeljen tako da vi\u0161e li\u010di na labiju (ko\u017eica koja je deo vagine).<\/p>\n\n\n\n
Tako\u0111e, beba mo\u017ee biti ro\u0111ena sa mozai\u010dkom genetikom, tako da neke od njenih \u0107elija imaju XX hromozome, a neke XY.<\/p>\n\n\n\n
KAD SE BEBA RODI SA GENITALIJAMA KOJE NE MOGU DA SE PRIPI\u0160U SAMO JEDNOM POLU<\/p>\n\n\n\n
Specijalista de\u010dije hirurgije i urologije, Vladimir Kojovi\u0107 je istakao na dana\u0161njoj diskusiji da kada se beba rodi sa karakteristikama koje ne mogu da se pripi\u0161u isklju\u010divo jednom polu, upu\u0107uje se na konzilijum za interseks osobe koji \u010dine razli\u010diti stru\u010dnjaci.Problem je, jer dete iz na\u0161e bolnice ne sme da iza\u0111e bez postavljene dijagnoze, mi moramo da damo pol, ali priroda nije crno-bela, ima puno nijansi – rekao je Kojovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
ODLUKA NA DETETU<\/p>\n\n\n\n
On je dodao da dete treba da donese samo odluku, osim u slu\u010daju kada operacijom treba da se sredi neka funkcija organa.De\u0161ava se da beba bude ro\u0111ena sa vaginom, ali se njen vaginalni otvor uliva u mokra\u0107ni kanal, to dete mokri u svoju vaginu, pa to onda stvara smetnju – objasnio je Kojovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
Jelena Simi\u0107, pravnica, prokomentarisala je na ovom doga\u0111aju s kojim problemima se susre\u0107u interseks ljudi, sa pravnog aspekta gledaju\u0107i.Jako malo propisa za ovu populaciju postoji, jer ro\u0111enje je pravna \u010dinjenica, dodeljuje se identitetsko svojstvo. De\u010daka ili devoj\u010dicu je jednostavno identifikovati, ali pravni okvir uo\u010dava probleme kada se pol ne mo\u017ee odrediti – rekla je Simi\u0107.<\/p>\n\n\n\n
NEKAD SE OTKRIJE TEK TOKOM AUTOPSIJE<\/p>\n\n\n\n
Iako o interseksu govorimo kao o uro\u0111enom stanju, interseks anatomija se ne pojavljuje uvek na ro\u0111enju. Ponekad osoba ne zna ili joj nije utvr\u0111ena interseks anatomija dok ona ili on ne do\u0111u u pubertet ili dok ne saznaju da su neplodni ili im bude ura\u0111ena autopsija nakon smrti od starosti.<\/p>\n\n\n\n
Neki ljudi \u017eive i umru sa interseks anatomijom, a da niko, uklju\u010duju\u0107i i njih same, ne zna da su interseks.<\/p>\n\n\n\n
Kristian Ran\u0111elovi\u0107, izvr\u0161ni direktor organizacije XY spectrum i sam je interseks osoba, a mi smo ga pitali sa kojim problemima se susre\u0107e on unutar sopstvenog bi\u0107a, a sa kojim u odnosu na okru\u017eenje.<\/p>\n\n\n\n
PSIHI\u010cKE I FIZI\u010cKE TRAUMEOvo je te\u0161ko pitanje. \u0160to se moje unutra\u0161nje borbe ti\u010de, vodim rat sa traumama. \u0160to psihi\u010dkim, \u0161to fizi\u010dkim. Moji roditelji su od mene krili da sam interseks, a da ne govorim o pitanju okru\u017eenja koje nema nikakvu predstavu o mom stanju, pa onda prvo idu pitanja “je l’ si ti hermafrodit, gej”, pa sledi i zadiranje u seksualni zivot. Moram da ka\u017eem da bi seks za sve trebalo da bude lepa stvar, ali nije za sve, jer postoje oni koji nose o\u017eiljke, kao \u0161to rekoh psiho-fizi\u010dki – bio je iskren Kristian.<\/p>\n\n\n\n
On je dodao i da je jako va\u017eno za roditelje da imaju dobre informacije, kako bi odluku o bilo kojoj hirur\u0161koj intervenciji prepustili detetu.<\/p>\n\n\n\n
Na kraju ove diskusije sti\u010de se samo jedan utisak – biti interseks osoba u dru\u0161tvu koje ne zna za njih, prevelik je teret. Osnovna stvar koja ja potrebna, a koju su naveli stru\u010dnjaci, jeste edukacija i glas onih koji nisu prepoznati ni sa pravne, ni sa socijalne strane.<\/p>\n\n\n\n
Svako je gospodar svog tela, a shodno toj krilatici, dajmo prostor da svako bude ono \u0161to \u017eeli, kad \u017eeli i kako \u017eeli.<\/p>\n\n\n\n
Izvor: Telegraf.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Mali broj ljudi u Srbiju zna ko su interseks osobe Dan ljudskih prava obele\u017eava se 10. decembra, a njime se slavi dono\u0161enje Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima usvojene 1948. godine. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":9733,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[20],"tags":[39,28],"class_list":["post-9732","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-trans","tag-aktivizam","tag-srbija"],"yoast_head":"\n