Divlje strasti, bekstva od mu\u017eeva i skriboerotika \u2013 nisu teme lationoameri\u010dkih serija, ve\u0107 redovne delatnosti biseksualne slobodoumne britanske spisateljice, \u010dije mnoge ljubavi mo\u017eemo pratiti kroz re\u010ditu prepisku<\/p>\n
Vita Sakvil-Vest bila je engleska spisateljica i dramatur\u0161kinja, autorka niza zapa\u017eenih i hvale dostojnih dela. Me\u0111utim, ostala je zapam\u0107ena pre svega po svom ljubavnom \u017eivotu koji se, naro\u010dito za njeno vreme, odlikovao slobodom i ekscentrizmom. Iako (sre\u0107no!) udata, javno je odbacila monogaman na\u010din \u017eivota. \u201eNije delovalo pogre\u0161no\u2026 biti verena za Harolda, a istovremeno tako jako voleti Rozamund\u201d, napisala je 1912.<\/p>\n
U njenom \u017eivotu bilo je vi\u0161e ljubavnica nego u pri\u010dama prose\u010dnog kafanskog hvalisavca; o njima najbolje svedo\u010di sa\u010duvana li\u010dna prepiska, koja naro\u010dito slikovito prikazuje dve njene najve\u0107e ljubavi: Vajolet Trefjusis i Vird\u017einiju Vulf. <\/p>\n
Vajolet Trefjusis (devoja\u010dko Kepel)<\/strong><\/p>\n Vita i Vajolet upoznale su se jo\u0161 kao devoj\u010dice, i zajedno i\u0161le u \u0161kolu; Kupidon im je spremio sa\u010deku\u0161u kada je Vajolet imala 14, a Vita 16 godina. Usled porodi\u010dnih selidbi i Vajoletine ljubomore na druge Vitine ljubavnike, ta veza nije postala dominantna u njihovim \u017eivotima sve do 1918., kada je Vita ve\u0107 bila udata i rodila dvoje dece, a Vajoletina majka uveliko ugovarala njen brak sa Denisom Trefjusisom. Usred razbuktane strasti prema \u017eeni, Vajolet nije \u017eelela udaju; tuga i \u010de\u017enja za Vitom ose\u0107aju se u njenim pismima.<\/p>\n \u201e\u017delim te svake sekunde i svakog sata u danu, ali me polako i neizbe\u017eno vezuju za nekog drugog\u2026 ponekad me preplavi agonija fizi\u010dke \u010de\u017enje za tobom\u2026 \u017eudnja za tvojom blizinom i tvojim dodirom. Ponekad mi se \u010dini da bi trebalo da budem sasvim zadovoljna ako bih samo mogla da \u010dujem zvuk tvoga glasa. Trudim se tako jako da zamislim tvoje usne na mojima\u2026 Privijala sam se uz tebe i milovala te i spavala sa tobom i \u017eelela bih da ka\u017eem \u010ditavom svetu da vapim za tobom\u2026\u201c<\/p>\n Do svadbe sa Denisom Trefjusisom je ipak do\u0161lo juna 1919. \u2013 navodno, prethodno je svojoj verenici morao obe\u0107ati da nikada ne\u0107e spavati sa njom, da bi mogla biti verna Viti. Ubzro posle ven\u010danja, Vajolet i Vita su zajedno pobegle u Francusku. Tamo su otvoreno bile u vezi; a Vita se u javnosti \u010desto obla\u010dila kao mu\u0161karac i predstavljala kao D\u017eulijan. Njen roman Izazov, objavljen 1932., inspirisan je ovim odnosom; zbog svoje kontroverznosti, dugo je bio zabranjen za \u0161tampu u Engleskoj.<\/p>\n Me\u0111utim, za razliku od Vitinog, Vajoletin suprug nije imao razumevanja za homoseksualnost svoje supruge. Dva meseca nakon njenog bekstva u Francusku do\u0161ao je da je vrati ku\u0107i, nezadovoljan tra\u010devima o njenom slobodarskom \u017eivotu koji su se pro\u0161irili i do londonskih krugova. Vita i Vajolet su ponovo odbegle 1920., s namerom da se nikada ne vrate; me\u0111utim, ovoga puta su supruzi obe \u017eene krenuli po njih zajedno, i Vitin mu\u017e joj je otkrio da je, protivno zadatom obe\u0107anju, Vajolet ipak spavala sa Denisom. Iako je Vajolet poku\u0161ala da objasni situaciju i tvrdila da je nevina, Vita je te\u0161ko podnela neverstvo. Pobegle su ponovo 1921.; ovoga puta, Harold Nikolson je zapretio Viti razvodom, i ona se ubrzo vratila; Vajolet je pak poslata u Italiju, kako bi njena porodica izbegla skandal, i odatle je preko zajedni\u010dke prijateljice prosle\u0111ivala Viti poslednja, o\u010dajni\u010dka pisma. Te godine, njihova velika ljubav bila je okon\u010dana.<\/p>\n Kada se Vajolet vratila u Englesku 1940., dve su \u017eene napokon obnovile kontakt, i nastavile da do kraja \u017eivota \u0161alju jedna drugoj pisma. Godine 1950., Vita je pisala Vajolet: \u201eKada sam bila sa tobom pre neki dan, bio je to pravi do\u017eivljaj u mom \u017eivotu i mom srcu. Zaista smo bitne jedna drugoj, zar ne? \u2026 Kakva spona, draga Lu\u0161ka; spona detinjstva, i strasti koja je usledila, kakvu nijedna od nas nikada ne\u0107e deliti ni sa kim drugim (\u2026) hvala ti, draga velikodu\u0161na Lu\u0161ka, i dala si mi crni komadi\u0107 uglja. Iz njega izbija plamen ljubavi koja gori u mom srcu kad god pomislim na tebe. Rekla si da \u0107e trajati tri meseca, ali na\u0161a je ljubav potrajala vi\u0161e od \u010detrdeset godina.\u201c<\/p>\n Vird\u017einija Vulf<\/strong><\/p>\n Ono \u0161to je, me\u0111utim, Vitin li\u010dni \u017eivot najzad u\u010dinilo interesantnijim od njenog stvarala\u0161tva bila je veza sa daleko zna\u010dajnijom knji\u017eevnicom \u2013 deset godina starijom Vird\u017einijom Vulf. Upoznale su se 1922., preko uglednog londonskog kluba knji\u017eevnika, i strast je buknula; pismo koje je Vita pisala Vird\u017einiji 1926., u vozu na putu za Italiju, u\u0161lo je u anale ljubavne prepiske.<\/p>\n \u201eSvedena sam na stvar koja \u017eeli Vird\u017einiju. Sastavila sam ti predivno pismo u besanim i ko\u0161marnim satima no\u0107i, i sve je nestalo: samo mi nedostaje\u0161, veoma jednostavno i o\u010dajni\u010dki, ljudski. Ti, sa svojim ne-glupim pismima, nikada ne bi napisala tako prostu frazu; mo\u017eda je \u010dak ne bi ni osetila. (\u2026) nedostaje\u0161 mi vi\u0161e nego \u0161to bih mogla poverovati; a bila sam spremna da mi nedostaje\u0161 mnogo.\u201c<\/p>\n Iako je veza bila seksualna, Vita je tvrdila da je konzumirana samo dva puta; njihova je strast bila vi\u0161e nego mnoge druge obojena dubokom i obostranom intelektualnom fascinacijom, \u0161to se ogleda i u jednom od Vird\u017einijinih pisama Viti.<\/p>\n \u201eVidi, Vita \u2013 napusti svog mu\u0161karca, i oti\u0107i \u0107emo u Hempton Kort i ve\u010derati na reci zajedno i \u0161etati ba\u0161tom po mese\u010dini i do\u0107i ku\u0107i kasno i popiti fla\u0161u vina i biti pripite, i re\u0107i \u0107uti sve svoje misli, milione, milijarde \u2013 Ne\u0107e da se maknu preko dana, samo kad padne mrak na reci. Razmisli o tome. Napusti svog mu\u0161karca, ka\u017eem, i do\u0111i.\u201c<\/p>\n U javnosti i privatno, skupa su se protivile potiskivanju \u017eenskih \u017eelja. U svemu \u0161to su napisale tokom svoje veze, osetna je te\u017enja da se artikuli\u0161e \u017eelja prema onoj drugoj, i da se odupre dru\u0161tvenom pritisku da se \u017eelja u \u017eenama potisne u potpunosti. Upravo u tom periodu, inspirisan Vitom, nastao je i Vird\u017einijin uticajni roman Orlando: Biografija, koji govori o transrodnom piscu koji \u017eivi stotinama godina. Ljubavna afera me\u0111u spisateljicama okon\u010dala se 1929., ali je prijateljstvo opstalo sve do Vird\u017einijine smrti 1941.<\/p>\n Nasle\u0111e<\/strong><\/p>\n Vita Sakvil-Vest je fascinantan primer uspe\u0161nosti nekonvencionalnih oblika ljubavnih odnosa; njena li\u010dna prepiska odi\u0161e istinskom emocijom, i negira uvre\u017eenu pretpostavku da promiskuitet mo\u017ee biti posledica jedino fizi\u010dke pohote, a da je prava ljubav isklju\u010divo monogamna.<\/p>\n Otvoreni brak sa Haroldom Nikolsonom bio je veoma prisan i harmoni\u010dan \u2013 iako su oboje imali vanbra\u010dne homoseksualne odnose. Njihov odnos prikazan je u knjizi Portret jednog braka, koju je 1973. objavio njihov stariji sin Najd\u017eel. \u010cak i sedamdesetih, knjiga je izazvala \u0161ok; ipak, sam Najd\u017eel Nikolson u njoj se otvoreno divi hrabrosti i slobodi svojih roditelja. Roman Orlando naziva najdu\u017eim i naj\u0161armantnijim ljubavnim pismom u knji\u017eevnosti, a o svojoj majci zaklju\u010duje: \u201eiako to nije znala, borila se za vi\u0161e od Vajolet. Borila se za pravo da voli mu\u0161karce i \u017eene, odbacuju\u0107i ideju da brak zahteva monogamnu ljubav, i da bi \u017eene morale voleti samo mu\u0161karce, a mu\u0161karci samo \u017eene \u2026 Kako bih mogao da prezirem silinu ovakve strasti?\u201d<\/p>\n Autorka: Milica Naumovska<\/p>\n