\u010cuveni glumac Ian McKellen, u \u201eLetters Live\u201c, svojevrsnom nizu predstava koje poku\u0161avaju da osna\u017ee literarnu korespodenciju insipirisanu \u201eLetters of Note\u201c knjigama, je 2016. godine pred publikom pro\u010ditao izuzetno emotivno pismo koje je jedan mladi\u0107 uputio svojim roditeljima.<\/p>\n
Momak, a tek \u0107e se kasnije saznati da se radi o autoru popularne hronike “Gradske pri\u010de” – Armisteadu Maupinu, otkrio je da su se njegovi roditelji priklju\u010dili grupi Anite Bryant u kampanji gu\u0161enja prava homoseksualaca. Pismo je, o\u010digledno, veoma blisko i Ianu (Maupin mu je jedan od bliskih prijatelja), po\u0161to je i sam gej, pa u jednom trenutku zastane sa \u010ditanjem. Ne\u0107emo vi\u0161e otkrivati. Pro\u010ditajte sami, a potom odgledajte snimak.<\/p>\n
Draga mama,<\/p>\n
Oprosti mi \u0161to mi je trebalo ovoliko dugo da ti pi\u0161em. Svaki put kada krenem da pi\u0161em tati i tebi, shvatim da ne ka\u017eem stvari koje mi le\u017ee na srcu. To bi mo\u017eda bilo u redu, jedino kada bih vas voleo manje nego sada, ali vi ste i dalje moji roditelji, a ja sam i dalje va\u0161e dete.<\/p>\n
Prijatelji misle da sam budala \u0161to uop\u0161te pi\u0161em ovo pismo. Nadam se da nisu u pravu. Nadam se da su njihove sumnje na osnovu toga \u0161to ih njihovi roditelji manje vole ili manje veruju, nego \u0161to to moji rade. Nadam da \u0107ete ovo videti kao jedan \u010din ljubavi sa moje strane, znak moje potrebe da nastavim da delim svoj \u017eivot sa vama. Verujem da vam ne bih ovo pisao da mi niste spomenuli da ste se priklju\u010dili kampanji \u201eSpasite na\u0161u decu\u201c. To mi je vi\u0161e nego bilo \u0161ta drugo stavilo mi do znjanja da je vreme da vam saop\u0161tim istinu da je va\u0161e dete homoseksualac i da meni nikada nije bio potreban spas ni od \u010dega osim od okrutnih i neukih ljudi kao \u0161to je Anita Bryant.<\/p>\n
Izvini, mama. Ali ne zbog toga \u0161ta sam ja, ve\u0107 zbog toga kako se ose\u0107a\u0161 dok \u010dita\u0161 ovo. Znam kakav je to ose\u0107aj, jer sam ga imao vi\u0161e puta tokom svog \u017eivota. Sramota, neverica, odba\u010denost su strahovi za koje ja znam, jo\u0161 kao dete, to je bila osnova moje prirode poput boje mojih o\u010diju.<\/p>\n
Ne, mama, ja nisam mobilisan. Nijedan drugi homoseksualac nije bio moj mentor. Ali zna\u0161 \u0161ta? Voleo bih da sam ga imao. \u017deleo bih da me neko stariji od mene i mudriji i pametniji od ljudi u Orlandu odvede u stranu i ka\u017ee: \u201cSve je u redu sa tobom, mali. Mo\u017ee\u0161 slobodno da poraste\u0161 i da bude\u0161 lekar ili profesor kao i svi ostali. Ti nisi lud, bolestan ili zao. Mo\u017ee\u0161 da uspe\u0161 i da bude\u0161 sre\u0107an i da na\u0111e\u0161 mir sa svojim prijateljima koje zabole uvo sa kime ti le\u017ee\u0161 u krevet. Povrh svega, mo\u017ee\u0161 da voli\u0161 i da bude\u0161 voljen, a da usput ne mrzi\u0161 sebe.\u201c<\/p>\n
Ali mi to niko nije rekao, mama. Morao sam sam da se snalazim, uz pomo\u0107 grada koji je postao moj dom. Znam da \u0107e ti sve ovo biti te\u0161ko da poveruje\u0161, ali San Francisko je grad pun mu\u0161karaca i \u017eena koji su i strejt i gej i koji ne gledaju tu\u0111u seksualnost kao vrednost \u010doveka.<\/p>\n
Izvor: XXZ magazin<\/a><\/p>\n