Na putu ka EU, dr\u017eave regiona \u0107e morati da usvoje Zakon o registrovanom partnerstvu osoba istoga pola. U poslednje vreme stvari se pomeraju sa mrtve ta\u010dke, tako da hteli to ili ne, ovo pitanje \u0107e morati da bude skinuto sa spiska tabua.<\/p>\n
Crna Gora ve\u0107 dve godine radi na zakonu o registrovanom partnerstvu koje je aktuelizovano jo\u0161 2015. nakon Parade ponosa u Podgorici, kada je tamo\u0161nja LGBT zajednica zatra\u017eila usvajanje ovog zakona. Ve\u0107 je formirana radna grupa za izradu zakona koji \u0107e, kako navode, prilagoditi uslovima u Crnoj Gori iako \u0107e se voditi i iskustvima daleko razvijenijih evropskih zemalja poput Danske, Holandije i Francuske. Jo\u0161 pre nekoliko godina dvojica Crnogoraca bila su re\u0161ena da ozakone svoju vezu pred mati\u010darem ali su, zbog nepostojanja takvog zakona, ceremoniju obavili u Sloveniji.<\/p>\n
I Srbija bi 2019. mogla da odobri sklapanje gej brakova, ako sve bude teklo po planu i programu i ne bude opstrukcija. Kako najavljuju iz komisije za izradu Gra\u0111anskog zakonika, regulisanje gej brakova nalazi se u nacrtu ovog zakonika kao va\u017eno pitanje, ali njegovo dono\u0161enje ne\u0107e odmah urediti ovu oblast.<\/p>\n
Navodno \u0107e izrada zakona, po ugledu na Crnu Goru, biti gotova do kraja ove godine i predata Vladi Srbije, koja dalje treba da ga prosledi Narodnoj skup\u0161tini na usvajanje. LGBT osobe \u0107e mo\u0107i pred mati\u010darem da registruju svoje partnerstvo i da imaju sva prava kao i bilo koja bra\u010dna zajednica u na\u0161oj zemlji, dok usvajanje dece jo\u0161 ne\u0107e biti mogu\u0107e. \u0160to je opet na zadovoljstvo onih koji smatraju da je po prirodi stvari da porodicu zasnivaju otac i majka koji ra\u0111aju potomstvo dok je iz istopolne zajednice nemogu\u0107e roditi novi \u017eivot. Stoga, kako navode, postoji prag linija koja ne sme biti pre\u0111ena \u2013 ne dozvoliti da istopolni par usvaja decu.<\/p>\n
Nedavno je vlada Federacije Bosne i Hercegovine donela zaklju\u010dak o formiranju radne grupe koja bi radila na izradi zakona o regulisanju statusa istopolnih zajednica. Zaklju\u010dak je donesen na inicijativu Ministarstva unutra\u0161njih poslova Federacije, zbog sve ve\u0107eg obra\u0107anja istopolnih parova u vezi s problemima pri re\u0161avanju administrativno-birokratskih problema. Pojedini ocenjuju da je ovo znak da \u0107e Vlada Federacije BiH kona\u010dno po\u010deti da se bavi ljudskim pravima LGBT osoba. Svakako da je ovo iskorak od vremena kada se na sam spomen ove teme odmahivalo rukom i \u0107utalo. Ono \u0161to bi jedan takav zakon doneo, tvrdi tamo\u0161nja stru\u010dna javnost, svakako bi olak\u0161alo \u017eivot brojnim istopolnim parovima u Federaciji BiH.<\/p>\n
Prema pro\u0161logodi\u0161njem istra\u017eivanju Sarajevskog otvorenog centra (SOC) \u2013 80 odsto istopolnih parova u BiH \u017eeli da zaklju\u010di \u017eivotno partnerstvo. \u0160to zna\u010di, da je uprkos uzajamnoj ljubavi i po\u0161tovanju istopolnim \u017eivotnim zajednicama ipak potrebna i pravna za\u0161tita i prepoznavanje, \u0161to su potvrdili i zahtevi istopolnih parova za upis u mati\u010dne evidencije. Jedan takav zakon, sli\u010dan aktuelnom zakonu o bra\u010dnim i vanbra\u010dnim zajednicama u BiH, kako tvrde u SOC, partnerima osigurava vi\u0161e od 1.000 prava.<\/p>\n
Za pristalice ozakonjivanja istopolnih brakova ne postoji nijedan validan argument kojim se zakonski ne bi regulisali odnosi i zajednice koje ve\u0107 postoje u dru\u0161tvu. \u0160to je u skladu sa pravom Evropske unije koje, izme\u0111u ostalog, omogu\u0107ava supru\u017enicima gra\u0111ana EU da se pridru\u017ee bra\u010dnom partneru u dr\u017eavni \u010dlanici u kojoj gra\u0111anin EU ima pravo boravka. Ovogodi\u0161nji slu\u010daj iz Rumunije je pokazao da je EU \u010dvrsta po pitanju po\u0161tovanja prava istopolnih supru\u017enika.<\/p>\n
Naime, Rumun Adrijan Koman je \u017eeleo da njegov njegov ameri\u010dki partner Klej Hamilton, sa kojim se ven\u010dao u Briselu 2010, \u017eivi sa njim u Rumuniji.<\/p>\n
\u201eRadio sam u Evropskom parlamentu i kada mi se zavr\u0161avao ugovor, razmi\u0161ljao sam gde mogu da odem s mojim suprugom Klejem\u201c, rekao je, dodav\u0161i da je Rumunija jedna od opcija koju su izabrali.<\/p>\n
Me\u0111utim, rumunske vlasti su odbile da izdaju dozvolu boravka Hamiltonu, uz tvrdnju da on ne mo\u017ee da bude prepoznat kao supru\u017enik gra\u0111anina EU, jer rumunski zakon ne priznaje istopolni brak. Par je zatim podneo tu\u017ebu protiv dr\u017eave zbog diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije. Presuda je doneta u korist rumunskog gra\u0111anina za koga je ovo \u201epobeda ljudskog dostojanstva\u201c.<\/p>\n
Evropski sud pravde odlu\u010dio je da dr\u017eave \u010dlanice moraju da prepoznaju gej brak, zasnovan u zemljama EU i obezbede pravo boravka supru\u017enicima, koje u\u017eivaju druge porodice. \u201eIako dr\u017eave \u010dlanice imaju pravo da odlu\u010de da li \u017eele da dozvole brak ljudima istog pola, ne smeju da spre\u010davaju pravo boravka na svojoj teritoriji supru\u017enicima gra\u0111ana EU, bez obzira na to da li oni imaju dr\u017eavljanstvo \u010dlanice Evropske unije ili ne\u201c, stoji u odluci.<\/p>\n
Gde su priznati<\/p>\n
U Holandiji, Belgiji, Luksemburgu, Kanadi, \u0160paniji,Ju\u017enoafri\u010dkoj republici, Argentini, Portugalu, Danskoj, Islandu, \u0160vedskoj, Norve\u0161koj, Novom Zelandu, Ujedinjenom Kraljevstvu (u Engleskoj, Velsu i \u0160kotskoj, ne i u Severnoj Irskoj), Irskoj, Finskoj, Sloveniji, Urugvaju, Brazilu, Francuskoj kao i u svih 50 saveznih dr\u017eava SAD i delovima Meksika parovi istog pola imaju po zakonu mogu\u0107nost da se ven\u010daju.<\/p>\n
Pored istopolnih brakova postoje razni oblici zakonski priznatih istopolnih zajednica, kojima se garantuju manje ili vi\u0161e jednaka prava koja imaju ven\u010dani parovi. Registrovano partnerstvo koje podrazumeva ograni\u010dena prava prisutno je u \u010ce\u0161koj i Estoniji. \u010clanice EU koje jo\u0161 nisu ozakonile istopolne bra\u010dne zajednice su Bugarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slova\u010dka.<\/p>\n
Prva dr\u017eava koja je u modernoj istoriji priznala pravo na zakonsku zajednicu istopolnih parova bila je Danska, koja je donela zakon o registrovanom partnerstvu 1989. Skandinavski tip registrovanog partnerstva je bio gotovo jednak braku, uklju\u010duju\u0107i i pravo na usvajanje dece. Ipak, registrovana partnerstva su definisana posebim zakonima, a ne zakonom o braku, pa se ne nazivaju brakom, osim u svakodnevnom govoru. Mnogi smatraju da su istopolne zajednice, definisane posebnim zakonima, \u010dak i u slu\u010daju kada su im garantovana ista prava kao i brakom, diskriminativne i da bi ih trebalo zameniti istopolnim brakom.<\/p>\n
Prava<\/p>\n
Neka od prava istopolnih supru\u017enika: pravo da donose klju\u010dne zdravstvene odluke u slu\u010dajevima \u017eivotne ugro\u017eenosti partnera\/partnerke i pravo na posete u bolnici; pravo da budu zdravstveno osigurani preko svog bra\u010dnog ili vanbra\u010dnog partnera u slu\u010daju nezaposlenosti i spre\u010denosti za rad; pravo na pla\u0107eno odsustvo s posla u slu\u010daju bolesti ili smrti partnera; pravo na nasle\u0111ivanje sve li\u010dne imovine koja je pravno vlasni\u0161tvo bra\u010dnog ili vanbra\u010dnog partnera i njegove\/njene penzije; mogu\u0107nost zajedni\u010dke kupovine i sticanja imovine, te pristupa povoljnijim kreditnim re\u017eimima koje banke nude u cilju re\u0161avanja stambenog pitanja mladih bra\u010dnih parova, kao i pravo da zajedni\u010dki odrede na koji na\u010din \u0107e se njihova imovina deliti u slu\u010daju razvoda, raskida ili smrti.<\/p>\n
Pi\u0161e: Ivana \u0160undi\u0107 Mihovilovi\u0107<\/p>\n