Pro\u0161le, 2017. godine, 21. marta, u inbox ombudsmana za ljudska prava za ruski administrativni region Perm stigao je e-mail. Po\u0161iljalac je bio ro\u0111ak Maksima Lapunova, koji je nestao sedmicu ranije u Groznom, prijestonici ruske ju\u017ene republike \u010ce\u010denije.<\/p>\n
\u201ePrema prijateljima, pripadnici snaga reda su ga odveli, i nema nikakvih drugih informacija. Tra\u017eim da mi pomognete da ga prona\u0111em\u201c, napisao je po\u0161iljalac u kopiji elektronskog pisma koje je RSE imao na uvid.<\/p>\n
Sli\u010dna prijava o nestanku Lapunova podnijeta je ruskom Ministarstvu unutra\u0161njih poslova istog dana. Prema jednom prijatelju, oni bliski Lapunovu odmah su posumnjali da je razlog njegovog nestanka \u010dinjenica da je gej.<\/p>\n
Imaju\u0107i u vidu stalne izvje\u0161taje o nestancima i nezakonitim ubistvima u \u010ce\u010deniji, ve\u0107inski muslimanskom regionu, razorenom u dva rata u posljednjih 25 godina, neki su \u010dak pretpostavili da je Lapunov mrtav.<\/p>\n
\u201eMi nijesmo zaista imali nikakvu nadu da \u0107emo ga ponovo vidjeti \u017eivog\u201c, rekao je njegov prijatelj za RSE, govore\u0107i pod uslovom anonimnosti, zbog osjetljivosti teme.<\/p>\n
Maksim Lapunov na press konferenciji u Moskvi 16. oktobra 2017: “”Svi su me optu\u017eivali zbog toga \u0161to sam gej, te rekli da ljude kao \u0161to sam ja treba ubijati”, rekao je
\nAli Lapunov, strana\u010dki aktivist i umjetnik sa balonima, bio je \u017eiv. I nakon \u0161to je pobjegao iz \u010ce\u010denije, pojavio se u Moskvi, \u0161est mjeseci kasnije na press konferenciji uprili\u010denoj da obrazlo\u017ei sopstveni nestanak: na ulici su ga otele uniformisane osobe dok je prodavao svoje balone, te dr\u017eali 12 dana u policijskoj \u0107eliji u Groznom.<\/p>\n
Tokom zato\u010deni\u0161tva, kako je ispri\u010dao Lapunov, bio je \u017ertva te\u0161kih batina i psiholo\u0161kog terora zbog svoje seksualne orjentacije. \u010cuo je i druge u susjednim \u0107elijama koji su tako\u0111e prebijani i mu\u010deni, u onome \u0161to grupe za ljudska prava nazivaju \u010distkom gej i biseksualnih mu\u0161karaca u \u010ce\u010deniji, koju sprovode vlasti.<\/p>\n
\u201eSvi su me optu\u017eivali zbog toga \u0161to sam gej, te rekli da ljude kao \u0161to sam ja treba ubijati. Navukli bi mi na glavu plasti\u010dnu kesu i onda me izveli iz \u0107elije. Zalijepili bi mi glavu selotejp trakom i ostavili samo malu rupicu za disanje. Potom su me tukli po rukama i nogama\u201c, ispri\u010dao je Lapunov na press konferenciji u Moskvi, odr\u017eanoj prije godinu dana, a \u0161to se obilje\u017eava ba\u0161 ove sedmice.<\/p>\n
Kada je kona\u010dno oslobo\u0111en i napustio \u010ce\u010deniju, krajem marta 2017. “jedva se mogao vu\u0107i\u201c, kako je sam opisao novinarima.<\/p>\n
Lapunova odluka da javno iza\u0111e sa pri\u010dom o torturi koju je pre\u017eivio, u\u010dinila ga je prvom, i do dana\u0161njeg dana jedinom osobom koja je javno svedo\u010dila da je bio \u017ertva brutalne antigej kampanje u \u010ce\u010deniji na prolje\u0107e 2017., \u0161to je izazvalo globalnu osudu.<\/p>\n
Dok su ostali gej mu\u0161karci anonimno govorili za RSE i druge medije o torturi i drugim zlostavljanjima sa kojima su se suo\u010dili tokom \u010de\u010denskog ka\u017enjavanja gej osoba, Lapunov je temeljno i u detalje podnio tu\u017ebu – crno na bijelo, tra\u017ee\u0107i formalno pravdu protiv njegovih navodnih mu\u010ditelja.<\/p>\n
\u201e\u017delim da budu ka\u017enjeni\u201c, rekao je Lapunov novinarki Jeleni Mila\u0161inoj u njenom izvje\u0161taju za ruski dnevnik Novaja Gazeta, koji je prvi otkrio da je u \u010ce\u010deniji na djelu \u010distka gej osoba, kao i pri\u010du o zlostavljanju Lapunova.<\/p>\n
Me\u0111utim, 12 mjeseci od kada je javno iza\u0161ao sa svojom pri\u010dom, bilo kakvu formu nadoknade za Lapunova u Rusiji, po svemu sude\u0107i, sve je te\u017ee o\u010dekivati.<\/p>\n
E-mail ro\u0111aka Maksima Lopunova poslat 21. marta 2017. godine ombudsmanu za ljudska prava za ruski administrativni region Perm: “Prema prijateljima, pripadnici snaga reda su ga odveli, i nema nikakvih drugih informacija. Tra\u017eim da mi pomognete da ga prona\u0111em\u201c, napisao je po\u0161iljalac
\nRuski istra\u017eitelji zapo\u010deli su predistra\u017ene radnje o optu\u017ebama Lapunova, ali su odbili da otvore formalnu krivi\u010dnu istragu, uz obrazlo\u017eenje da nijesu bili u stanju da dobiju potvrdu za njegove tvrdnje. Ruski sud je u avgustu tako\u0111e odbio \u017ealbu njegovog advokata na tu odluku tu\u017eila\u0161tva.<\/p>\n
Nije mu pomogla \u010dak ni oprezna podr\u0161ka koju je dobio od li\u010dne ombudsmanke za ljudska prava ruskog predsjednika Vladimira Putina.<\/p>\n
Lapunov, koji je odbio da bude intervjuisan za ovu pri\u010du RSE, napustio je Rusiju zbog straha za svoju sigurnost, kao i zato \u0161to njegove optu\u017ebe nijesu dobile podr\u0161ku u ruskom sistemu pravosu\u0111a, ka\u017eu oni koji su mu bliski.<\/p>\n
\u201eRazlog zbog kojeg je slu\u010daj zaustavljen, je prvo i prije svega, zbog nedostatka politi\u010dke volje\u201c rekla je za RSE Tanja Lok\u0161ina, pomo\u0107nica direktora Human Rights Watcha (HRW) za Evropu i Centralnu Aziju.<\/p>\n
Lok\u0161ina, koja se pojavila sa Lapunovim na pomenutoj press konferenciji, 16. oktobra 2017. godine, rekla je da on sada namjerava da svoj slu\u010daj iznese pred Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.<\/p>\n
\u201eOn ho\u0107e pravdu. Ali naravno, ruske vlasti to ne\u0107e da mu daju,\u201c dodala je ona.<\/p>\n
“Mi nemamo niti jednog geja\u201c<\/p>\n
Nakon \u0161to su izvje\u0161taji o antigej \u010distki u \u010ce\u010deniji objavljeni u aprilu 2017., zvani\u010dnici regiona su reagovali sa indignacijom, tvrde\u0107i da bi takva kampanja bila nemogu\u0107a, “jer takvih ljudi nema” u ovoj republici Sjevernog Kavkaza.<\/p>\n
\u201eMi nemamo nijednog geja\u201c, rekao je za HBO u julu 2017. Ramzan Kadirov, lider \u010ce\u010denije, koji u\u017eiva podr\u0161ku Kremlja, i koji vlada regionom sa gotovo apsolutnom vla\u0161\u0107u.<\/p>\n
\u201eAko postoji neki, odvedite ih u Kanadu. Bog vam pomogao. Odvedite ih daleko od nas, tako da ih nemamo kod ku\u0107e. Da o\u010distimo na\u0161u krv\u201c, rekao je.\u200b<\/p>\n
Nakon \u0161to je Lapunov svoju pri\u010du javno objelodanio, ministar za informacije \u010ce\u010denije optu\u017eio ga je da \u201epromovi\u0161e samog sebe,\u201c te da je u zavjeri sa Novaja Gazetom da bi iscenirali pri\u010du koja \u0107e podsta\u0107i rasprave.<\/p>\n
\u201e\u0106utao je \u010ditavo vrijeme iako je bio u Moskvi, i odjednom, kada su se sva ta pitanja na\u0161la na nuli, i kada su svi shvatili da nema gejeva u Republici \u010ce\u010deniji, naravno Novaja Gazeta… morala je da izmisli takvog ‘komrada’,” rekao je D\u017eambulat Umarov, ruskoj nezavisnoj TV Do\u017ed (Ki\u0161a).<\/p>\n
Ali dok je Maksim Lapunov \u010dekao \u0161est mjeseci da javno iza\u0111e sa svojom pri\u010dom, privatno je odmah po odlasku iz \u010ce\u010denije bliskim ljudima povjerio da ga je policija brutalno tukla dok je bio u Groznom.<\/p>\n
\u201cMaksim je odmah ispri\u010dao \u0161ta mu se dogodilo\u201d, rekao je prijatelj Lapunova, koji je za RSE govorio pod uslovom anonimnosti.<\/p>\n
Ako bi neko i \u017eelio da vjeruje, kako su tvrdili \u010de\u010denski zvani\u010dnici, da je Lapunov pri\u010du u cijelosti izmislio, onda bi mu morali odati priznanje na detaljnosti.<\/p>\n
U svjedo\u010denju Vladimiru Smirnovu, svom advokatu iz Komiteta protiv torture, Lapunov je rekao da se sje\u0107a imena, lica i fizi\u010dkog opisa nekih od svojih mu\u010ditelja.<\/p>\n
Lapunov je naveo da se sje\u0107a \u010dak i mjesta u \u0107eliji na kojima bi istra\u017eitelji vjerovatno mogli prona\u0107i tragove krvi sa njegovih ruku, nakon jednog posebno brutalnog prebijanja.<\/p>\n
Tako\u0111e je dao imena i opis drugih mu\u0161karaca za koje je rekao da su tu\u010deni u istoj \u0107eliji zbog toga \u0161to su homoseksualci.<\/p>\n
Jedan od njih, naveo je Lapunov, bio je poznanik kojeg su njegovi otmi\u010dari natjerali da ga namami u klopku, tako \u0161to \u0107e mu predlo\u017eiti randevu. To se okon\u010dalo tako \u0161to su i njega zatvorili i divlja\u010dki ga tukli u prisustvu Lapunova.<\/p>\n
Lapunov je svojim advokatima osigurao i detaljnu skicu \u0107elije u kojoj su ga dr\u017eali, istu koju je dao i ombudsmanki za ljudska prava Kremlja, Tatjani Moskalkovoj, sa kojom se susreo \u0161est mjeseci prije nego \u0161to je javno ispri\u010dao \u0161to mu se dogodilo.<\/p>\n
Na jesen 2017. Lapunov je proveo tri sedmice u ju\u017enom ruskom gradu Jesentuki, gdje su istra\u017eitelji iz Sjevernog Kavkaza, koji su dio Federalnog istra\u017enog komiteta, ispitivali njegove tvrdnje u preliminarnoj istrazi, rekao je advokat Smirnov.<\/p>\n
\u201cSamo smo sjedili tamo i svakog dana poku\u0161avali da ubijedimo istra\u017eitelje da nas odvedu u Grozni da bi ispitali mjesto incidenta\u201d, ka\u017ee advokat Smirnov.<\/p>\n
\u201cMaks im je li\u010dno rekao da je spreman da putuje tamo i da im poka\u017ee svoju \u0107eliju, kao i da identifikuje lica policajaca koji su tamo bili\u201d, dodao je.<\/p>\n
Lapunov me\u0111utim nikada nije odveden na mjesto, na kojem je, kako tvrdi, bio zatvoren i mu\u010den.<\/p>\n
\u201cDa su istra\u017eitelji zaista htjeli da u\u010dine ne\u0161to za njega, odveli bi ga\u201d, ka\u017ee advokat Smirnov.<\/p>\n
U martu je nadle\u017eni istra\u017eitelj odbio da otvori zvani\u010dnu kriminalisti\u010dku istragu na temelju tvrdnji koje je iznio Lapunov. Takva odluka podr\u017eana je i na sudu Gradskog suda u Jasentuki 22. avgusta ove godine.<\/p>\n
Istra\u017eitelji ka\u017eu da nijesu uspjeli da u Groznom prona\u0111u objekat koji odgovara opisu koji im je dao Lapunov, a gdje je navodno dr\u017ean u zato\u010deni\u0161tvu.<\/p>\n
U presudi se navodi i da istra\u017eitelji nijesu uspjeli da dobiju potvrdu Lapunovih optu\u017ebi tokom intervjua sa brojnim potencijalnim svjedocima, uklju\u010duju\u0107i i policijske zvani\u010dnike u Groznom.<\/p>\n
Tvrdnje o zastra\u0161ivanju<\/p>\n
Lapunovi advokati, koji su se \u017ealili na presudu donesenu u avgustu, otvorili su pitanje u sudskom podnesku o tome da li su svjedoci bili pod pritiskom \u010de\u010denskih zvani\u010dnika za sprovo\u0111enje zakona.<\/p>\n
Sam Lapunov je rekao da je dobijao prijete\u0107e pozive mjesecima nakon \u0161to je napustio \u010ce\u010deniju. Tako\u0111e je Moskalkovoj, Putinovoj ombudsmanki, sa kojom se susreo u avgustu 2017. rekao da su ga njegovi otmi\u010dari prije osloba\u0111anja natjerali da im ostavi otiske prstiju na pi\u0161tolju, i da su mu prijetili odmazdom ukoliko se obrati vlastima.<\/p>\n
Opisao je i da je bio prisiljen da potpi\u0161e nekoliko \u201cbjanko\u201d izjava prije nego \u0161to je oslobo\u0111en, a Moskalkova je to i navela u pismu koje je u septembru 2017. poslala Istra\u017enom komitetu.<\/p>\n
Kako se ispostavilo, policija u \u010ce\u010deniji je na kraju dala federalnim istra\u017eiteljima \u201cizjavu\u201d koju je navodno dao Lapunov, tri dana prije nego je oslobo\u0111en iz zato\u010dni\u0161tva.<\/p>\n
Prema materijalu iz ovog slu\u010daja, koji je na uvid imao RSE, \u010de\u010denska policija je \u201cizjavu\u201d otkrila u novembru 2017. istra\u017eiteljima koji su vodili slu\u010daj Lapunova. Dokument je uklju\u010divao i podnesenu prijavu koja je predata policiji nakon nestanka Maksima Lapunova.<\/p>\n
U \u201cizjavi\u201d koja je datirana na 25. mart, 2017. Lapunov je navodno naveo da nije zvao svoju rodbinu \u201czato \u0161to je bio zauzet u pripremanju jednog doga\u0111aja, te da nije imao vremena da popravi svoj polomljeni mobilni telefon\u201d.<\/p>\n
\u201cTokom vremena koje sam boravio u Republici \u010ce\u010deniji, niti jedna nezakonita akcija nije preduzeta protiv mene. Ja sam dobro. Ja \u0107u sigurno zvati moju majku i moje ro\u0111ake kada popravim mobilni telefon,\u201d stoji u \u201cizjavi\u201d koja uklju\u010duje i Lapunov \u201cpotpis\u201d.<\/p>\n
Ove \u201cizjave\u201d me\u0111utim nigdje nije bilo u sudskim spisima vlasti u regionu Perm, koje su tra\u017eile pomo\u0107 od kolega iz \u010ce\u010denije nakon \u0161to su se ljudi bliski Lapunovu \u017ealili regionalnom ombudsmanu za ljudska prava Tatjani Margolinoj.<\/p>\n
Umjesto toga, policija u Groznom poslala je izvje\u0161taj u kojem su naveli da su zvali ro\u0111ake Lapunova u Permu telefonom, i da su im oni rekli da se on vratio porodici.<\/p>\n
\u201cU nastavku tog telefonskog razgovora, jedan gra\u0111anin se sam predstavio kao Lapunov\u2026 objasnio da je sa svojom rodbinom i da je dobro\u201d, stoji u dokumentu.<\/p>\n
Lapunovi advokati su rekli pred sudom u Jesentuki da postoje \u201cveoma utemeljene\u201d sumnje u autenti\u010dnost izjave koja mu se pripisuje, iako je sud na kraju podr\u017eao odluku istra\u017eitelja da se ne otvara slu\u017ebena kriminalisti\u010dka istraga na temelju njegovih optu\u017ebi za zlostavljanje.<\/p>\n
\u201cNijesu utvr\u0111eni dokazi\u201d<\/p>\n
Ruska vlada tako\u0111e insistira na tome da nema potrebe za otvaranje kriminalisti\u010dkog slu\u010daja. U julu je visoki zvani\u010dnik ruske Kancelarije Glavnog tu\u017eioca o tom pitanju govorio pred Komitetom Ujedinjenih nacija protiv torture u \u017denevi.<\/p>\n
\u201cNikakvi dokazi nijesu utvr\u0111eni koji bi potvr\u0111ivali nazakonito pritvaranje i dr\u017eanje Lapunova, ili nano\u0161enje tjelesnih povreda. U vezi sa tim, istra\u017eitelj je odbio da otvori kriminalisti\u010dki slu\u010daj\u201d, rekao je na saslu\u0161anju u UN predstavnik tu\u017eila\u0161tva Valerij Maksimenko.<\/p>\n
Maksimenko je dodao da \u201czaklju\u010dci istrage tako\u0111e korenspondiraju u potpunosti sa zaklju\u010dkom\u201d Moskalkove, ombudsmanke Kremlja za ljudska prava.<\/p>\n
Ova je tvrdnja me\u0111utim u koliziji sa prethodnom izjavom Moskalkove o Lapunovim optu\u017ebama.<\/p>\n
Nakon \u0161to je Novaja Gazeta otkrila pri\u010du sa novodima o pogromu protiv gej populacije u \u010ce\u010deniji, Moskalkova je prvobitno rekla da sumnja da bi izvje\u0161taj mogao biti \u201cprovokacija\u201d. Me\u0111utim, nakon toga je rekla da vjeruje da slu\u010daj Maksima Lapunova treba biti predmet istrage.<\/p>\n
U maju je iskazala nezadovoljstvo odlukom istra\u017eitelja da ne otvore zvani\u010dnu istragu.<\/p>\n
\u201cJa imam moje li\u010dno mi\u0161ljenje u vezi odluke da nema osnova za otvaranje istrage\u201d citirala je izjavu Moskalkove ruska dr\u017eavna agencija.<\/p>\n
\u201c\u017dali\u0107u se tu\u017eiocima sa zahtjevom da ponovo razmotre odluku\u201d, poru\u010dila je tada ombudsmanka Kremlja.<\/p>\n
\u201cZastra\u0161uju\u0107i rizik\u201d<\/p>\n
LGBT-Mre\u017ea, prominentna ruska grupa za ljudska prava, ka\u017ee da su pomogli evakuaciju 130 pripadnika seksualne manjine iz \u010ce\u010denije od aprila 2017. a od kojih su ve\u0107ina potpuno napustili Rusiju.<\/p>\n
Zapadne vlade u me\u0111uvremenu su nastavile sa pritiskom na Rusiju zbog njihovog tretmana LGBT populacije i progona seksualnih manjina u \u010ce\u010deniji.<\/p>\n
U avgustu su 15 \u010dlanica Organizacije za bezbjednost i saradnju u Evropi (OEBS\/OSCE) napali tvrdnje ruskog ministra pravde, Aleksandra Konovalova, koji je u maju Savjetu za ljudska prava UN rekao da ruske vlasti nijesu bile u mogu\u0107nosti da na\u0111u dokaze o kr\u0161enju ljudskih prava LGBT osoba u \u010ce\u010deniji.<\/p>\n
\u201cNiti smo \u010dak bili u stanju da na\u0111emo predstavnike LGBT zajednice u \u010ce\u010dniji. Molim vas pomognite nam u ovome tako\u0111e, da bismo ih na\u0161li,\u201d rekao je Konovalov.<\/p>\n
\u010clanice OSCE-a su pak pohvalile Lapunova za \u201chrabrost\u201d i potom povukle mehanizam kojim se od Rusije tra\u017ei da osigura odre\u0111ene informacije o specifi\u010dnim pitanjima koja se ti\u010du ljudskih prava, uklju\u010duju\u0107i i da odgovore \u201ckoje korake su preduzele federalne vlasti da bi osigurale da se \u010de\u010denski zvani\u010dnici pridr\u017eavaju obaveza koje Ruska Federacija ima prema OSCE-u\u201d.<\/p>\n
Egle Maier, prvi sekretar Litvanije u ovoj organizaciji, \u010dije je sjedi\u0161te u Be\u010du, rekao je da je Rusija odgovorila na zahtjev ali \u201cda nijesu odgovorili na konkretne primjedbe na odgovaraju\u0107i na\u010din\u201d.<\/p>\n
Lok\u0161ina iz Human Right Watcha je pak rekla da je \u201czastra\u0161uju\u0107e\u201d kakav je rizik preuzeo na sebe Lapunov, etni\u010dki Rus, da postane \u201cjedina \u017ertva koja se zapravo usudila da podnese zvani\u010dnu prijavu\u201d te i da bi takav rizik jedino mogao biti opasniji za etni\u010dkog \u010ce\u010dena.<\/p>\n
Ramzan Kadirov je u januaru sugerisao da su jednog \u010de\u010denskog pjeva\u010da, koji je nestao iz Groznog u avgustu 2017. \u201cmo\u017eda ubili njegovi ro\u0111aci\u201d. Aktivisti za ljudska prava pak vjeruju da su pjeva\u010da Zelimkana Bakajeva uhapsili organi reda u Groznom pod sumnjom da je gej, i strahuju da vi\u0161e nije \u017eiv.<\/p>\n
Lok\u0161ina ka\u017ee da iako je \u201cvelika \u010distka\u201d gej mu\u0161karaca u \u010ce\u010deniji suspendovana, me\u0111unarodna osuda i zapaljiva antigej retorika glavnih \u010de\u010denskih zvani\u010dnika kao odgovor na to su zapravo poja\u010dali rizik za seksualne manjine u tom regionu.<\/p>\n
\u201cOvo je bila tabu tema, o kojoj se nikada nije govorilo, i odjednom se podigla veoma visoko na agendi i postala dio javnog diskursa\u201d, rekla je Lok\u0161ina.<\/p>\n
\u201cSama ta \u010dinjenica je vodila do toga da mnogo ljudi u \u010ce\u010deniji po\u010dne da se osvr\u0107e i tra\u017ei gej osobe u svom okru\u017eenju: procjenjuju\u0107i kako se ljudi oko njih obla\u010de, kako se vladaju i onda da \u0161ire glasine\u201d, ka\u017ee.<\/p>\n
Dok su gej osobe u \u010ce\u010deniji prethodno \u017eivjele u potpuno zatvorenom svijetu, “makar su se mogli nositi i funkcionisati u tom zagu\u0161uju\u0107em prostoru\u201d, dodala je. \u201cSada je \u010dak i mnogo opasnije\u201d, ka\u017ee Lok\u0161ina.<\/p>\n