Marija je trans osoba koja je pro\u0161la period tranzicije, a da to nikome u firmi u kojoj je radila nije smela da ka\u017ee. Svi su smatrali da je gej, a po\u0161to je radila u trgovini, imala je traumati\u010dna iskustva i sa kolegama i sa mu\u0161terijama. Onda je firma propala i krenula je da tra\u017ei posao u vreme kada su joj dokumenta jo\u0161 bila na mu\u0161ko ime, a telo pod dejstvom terapije, postajalo \u017eensko.<\/p>\n
\u201cTada je diskriminacija do\u0161la do punog izra\u017eaja. Ja sam smatrala da je ispravno da u CV-u naglasim ko sam, \u0161ta sam, da ne bude iznena\u0111enje ako nekada do\u0111em na razgovor. Naravno, nikada nisam pozvana na razgovor u tom periodu tranzicije, nikada nisam bila niti obave\u0161tena, nikada, nikada\u2026\u201d, pri\u010da svoje iskustvo na\u0161a sagovornica koriste\u0107i pseudonim \u201cMarija\u201d, jer ni ona ne \u017eeli da javno otkrije svoj pravi identitet.<\/p>\n
Istra\u017eivanje o polo\u017eaju LGBT populacije u Srbiji na radu i prilikom zapo\u0161ljavanja pokazuje da 92,6 posto ispitanika smatra da Srbija nema dobre mehanizme za za\u0161titu od diskriminacije na radnom mestu i da ve\u0107ina njih (77 posto) krije svoju seksualnu orijentaciju na poslu. Prvo istra\u017eivanje ove vrste nedavno je u Srbiji obavio Centar za istra\u017eivanje dru\u0161tva IDEAS i Gej lezbejski info centar XY Sprektrum u okviru projekta \u201eDostojanstvo rada\u201c, uz podr\u0161ku Ambasade Holandije.<\/p>\n
Za razliku od Marije, prilikom zapo\u0161ljavanja, za ve\u0107inu LGBT osoba je najva\u017enije da uspe\u0161no sakriju seksualnu orijentaciju, ka\u017ee Mladen Antonijevi\u0107 Priljeva, programski direktor IDEAS-a.<\/p>\n
\u201eUkoliko osoba adaptira svoje pona\u0161anje da ne mo\u017ee da se prepozna da je LGBT osoba, onda ona ne\u0107e nai\u0107i na problem. Najve\u0107i broj ispitanika smatra da bi, ukoliko bi na intervjuu otvoreno rekli da je LGBT osoba, to po njih delovalo negativno\u201c, navodi on.<\/p>\n
Koliki je problem pripadnika LGBT populacije pokazuje i \u010dinjenica da osobe koje su dobile otkaz zbog seksaulnog opredeljenja nisu htele ni pod pseudonimom da govore za Radio Slobodna Evropa. Ose\u0107aju se neza\u0161ti\u0107eno, ka\u017ee Mladen Antonijevi\u0107 Priljeva, \u0161to je pokazalo i istra\u017eivanje.<\/p>\n
\u201eOno \u0161to je bilo najve\u0107e iznena\u0111enje jeste da 77 odsto ispitanika krije svoju seksualnu orijentaciju na poslu, \u0161to zna\u010di da se rad obavlja u strahu. To je pora\u017eavaju\u0107e da \u010dak 92 odsto ispitanika smatra da Srbija nema dobre mehanizme za za\u0161titu od diskriminacije i da im uop\u0161te ne pada na pamet da bi se upustili u proces za\u0161tite prava pred nadle\u017enim organima. I to je ne\u0161to \u0161to je alarmantno u svakom smislu\u201c, ka\u017ee programski direktor IDEAS-a.<\/p>\n
Posebno je, pri\u010da Marija, traumati\u010dno bilo njeno iskustvo na \u0161alterima socijalnih slu\u017ebi gde je odlazila nakon gubitka posla.<\/p>\n
\u201dTek tamo je stra\u0161no, slu\u017ebenica u \u0161alter sali pita ko ste, \u010dita mu\u0161ko ime, a ispred sebe percipira \u017eenu. Onda se ona domun\u0111ava sa koleginicom, pa se smeju, pa me gledaju\u201d, ka\u017ee Marija.<\/p>\n
Rezultati istra\u017eivanja pokazuju da 38 odsto ispitanika smatra da je bilo diskriminisano na radnom mestu u prethodnih pet godina, da je 46 odsto njih do\u017eivelo verbalno nasilje, 19 odsto pretnje otkazom, 18 odsto pretnje fizi\u010dkim nasiljem, devet odsto je do\u017eivelo fizi\u010dko nasilje, dok je 15 odsto seksualno uznemiravano zbog stvarne ili pretpostavljene seksualne orijentacije.<\/p>\n
Ovi rezultati su dramati\u010dni i zabrinjavaju\u0107i, ocenjuju pripadnici LGBT populacije, ka\u017ee Mladen Antonijevi\u0107 Priljeva.<\/p>\n
Rezultati istra\u017eivanja su prikazani velikim kompanijama sa oko 40 hiljada zaspolenih, me\u0111u njima su i Majkrosoft, IKEA, IBM, NIS i drugi. Zavisno od tipa kompanija, njihova politika se dramati\u010dno razlikuje, pokazuje istra\u017eivanje. Neke od njih, svedo\u010de LGBT aktivisti, imaju jasnu politiku za\u0161tite od diskriminacije, druge tek uvode generalne standarde zabrane dikriminacije.<\/p>\n
Tim UN u Srbiji i ERA – Savez za jednaka prava LGBTI osoba na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, u saradnji sa Globalnim dogovorom UN u Srbiji i Poverenikom za za\u0161titu ravnopravnosti saop\u0161tili su da su na skupu u \u010detvrtak 11. oktobra predstavili Standarde pona\u0161anja za preduze\u0107a za borbu protiv diskriminacije LGBTI osoba. Standardi su zasnovani na primerima dobre prakse iz celog sveta i defini\u0161u mere koje preduze\u0107a treba da preduzmu da bi za\u0161titila prava LGBTI osoba: da ukinu diskriminaciju na radnom mestu, da svojim poslovanjem ne doprinose diskriminaciji potro\u0161a\u010da, dobavlja\u010da i gra\u0111ana i gra\u0111anki uop\u0161te, kao i da, zajedno sa poslovnim partnerima, rade na ukidanju diskriminatornih postupaka u celokupnom lancu snabdevanja. Pored toga, Standardi pozivaju preduze\u0107a da se zauzmu za prava LGBTI osoba u zemljama u kojima posluju, izme\u0111u ostalog i kroz zagovaranje i pru\u017eanje podr\u0161ke lokalnim organizacijama.<\/p>\n
U Srbiji, Hemofarm AD, Ernst & Young DOO i Erste Bank AD, ina\u010de \u010dlanice mre\u017ee Globalnog dogovora UN u Srbiji, priklju\u010dili su se sve ve\u0107oj grupi kompanija koje su se ve\u0107 obavezale na primenu Standarda.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, na\u0161a sagovornica Marija je uspe\u0161no okon\u010dala period tranzicije i uspela da na\u0111e honorarni kancelarijski posao koji nije u gradu gde je do sada \u017eivela, u kome je ne poznaju, pa nisu upoznati sa njenom \u017eivotnom pri\u010dom.<\/p>\n
Na\u0161a sagovornica skuplja snagu da ponovo po\u010dne da tra\u017ei sigurniji, stalni posao. Njeno telo i papiri su sad uskla\u0111eni, pa se nada da je za njom prethodni \u017eivot u kome je bila obele\u017eena kao osoba koju su pratili izrugivanja, podsmesi, strah od gubitka posla. Ali, iskustvo kako je \u017eiveti \u017eivot kad si druga\u010diji osta\u0107e u njoj kao trajna trauma.<\/p>\n