Nema\u010dka vlada je usvojila predlog zakona o uvo\u0111enju opcije tre\u0107eg roda u li\u010dnim dokumentima, i tako postala prva evropska zemlja koja \u0107e pravno i administrativno znatno olak\u0161ati osobama koje se ne uklapaju u tradicionalni binarni koncept roda.<\/p>\n
Za ovaj va\u017ean korak u za\u0161titi ljudskih prava pripremaju se i Holandija i Austrija, ali Srbija, kao i ostale zemlje u regionu, jo\u0161 uvek je daleko od toga.<\/p>\n
Ova odluka nema\u010dke vlade podstaknuta je pro\u0161logodi\u0161njom presudom Ustavnog suda, koji je utvrdio da \u201ebinarna rodna obele\u017eja u li\u010dnim dokumentima kr\u0161e pravo na privatnost fizi\u010dkog lica\u201c, te nalo\u017eio da zakonodavac uvede tzv. tre\u0107u kategoriju roda za osobe koje se ne identifikuju ni kao mu\u0161karci ni kao \u017eene ili su ro\u0111eni sa atipi\u010dnim polnim karakteristikama (interseks osobe), ili da oznaku roda u potpunosti izbri\u0161e iz li\u010dnih dokumenata fizi\u010dkih lica.<\/p>\n
\u2013 Ovakvo re\u0161enje je do\u0161lo u trenutku kada dru\u0161tvo, medicina i pravo sve vi\u0161e prepoznaju da je rod socijalno izgra\u0111ena kategorija, te sve ve\u0107i broj zemalja u potpunosti depatologizuje osobe trans identiteta, omogu\u0107avaju\u0107i im fundamentalno ljudsko pravo na samoodre\u0111enje, te da slobodno \u017eive i izra\u017eavaju svoje rodne identitete, uklju\u010duju\u0107i i izbor oznaka u li\u010dnim dokumentima, i to bez ikakvih medicinskih preduslova \u2013 ka\u017ee za na\u0161 list Jovanka Todorovi\u0107 iz organizacije Gayten-LGBT.<\/p>\n
Odluka nema\u010dkog ustavnog suda do\u0161la je u istom periodu, krajem 2017, kad je i Svetsko profesionalno udru\u017eenje za zdravlje transrodnih osoba izdalo saop\u0161tenje prema kome, zarad optimalnog fizi\u010dkog i mentalnog zdravlja, osobama treba omogu\u0107iti da slobodno izra\u017eavaju svoj rodni identitet, bez obzira na heteronormativna o\u010dekivanja. U saop\u0161tenju se nagla\u0161ava pravo svih osoba na li\u010dna dokumenta koja su u skladu sa njihovim rodnim identitetom, budu\u0107i da su takva dokumenta klju\u010dna za ostvarivanje osnovnih ljudskih prava: pravo na stanovanje, obrazovanje, zaposlenje, zdravstvenu za\u0161titu\u2026<\/p>\n
Iako je organizacija Gayten-LGBT jo\u0161 pre nekoliko godina predstavila svoj Model zakona o rodnom identitetu, u kome upravo reguli\u0161e pravo na samoodre\u0111enje, u Srbiji ova oblast jo\u0161 uvek nije zakonski ure\u0111ena.<\/p>\n
\u2013 Nema\u010dka je zemlja koja neprestano oslu\u0161kuje aktivisti\u010dke pokrete, koji vremenom pove\u0107avaju svoje zahteve i to nailazi na prihvatanje zakonodavaca, \u0161to se ogleda i u ovom slu\u010daju \u2013 ka\u017ee za Danas Zorica Mr\u0161evi\u0107 iz Instituta dru\u0161tvenih nauka. Srbija je, me\u0111utim, dodaje ona, dosta daleko od takvog odnosa izme\u0111u civilnog i dr\u017eavnog sektora.<\/p>\n
\u2013 Mi nismo pre\u0161li taj put koordinacije izme\u0111u zakonodavca i predstavnika transrodnih osoba. Tu smo u velikom zaostatku, jer na\u0161 zakon jo\u0161 uvek ne prepoznaje ljude koji su, recimo, u procesu promene pola, zbog \u010dega oni imaju veliki problem prilikom izdavanja novih dokumenata \u2013 navodi Mr\u0161evi\u0107. Kako i Todorovi\u0107 podse\u0107a, ne samo da ne postoje zakonom adekvatno ure\u0111ene procedure za promenu dokumenata kada su u pitanju osobe trans i interseks identiteta, nego je tu i \u010ditav niz pitanja iz oblasti radnog, porodi\u010dnog i drugih prava.<\/p>\n
\u2013 Upravo postojanje transparentnih procedura i mogu\u0107nost promene li\u010dnih identifikacionih dokumenata i drugih javnih isprava (li\u010dna karta, paso\u0161, diplome itd.) od vitalnog su zna\u010daja za trans osobe koje \u017eele da \u017eive u skladu sa \u017eeljenim rodnim identitetom \u2013 navodi Todorovi\u0107.<\/p>\n
Opcija tre\u0107eg roda, kakva je usvojena odlukom nema\u010dke vlade, pomogla bi pre svega interseks osobama. Naime, kako obja\u0161njava Mr\u0161evi\u0107, iznena\u0111uju\u0107 je broj dece sa nedefinisanim polom, koja mogu spolja izgledati kao pripadnici jednog pola, dok sasvim druga\u010diju sliku daju snimci unutra\u0161njih delova tela.<\/p>\n
\u2013 Takva deca se u patrijarhalnoj sredini kakva je na\u0161a odmah podvrgavaju operaciji, \u0161to ostavlja mogu\u0107nost da ona rastu veoma nesretna zbog pola koji im je dat hirur\u0161kim putem \u2013 navodi Mr\u0161evi\u0107. Nema\u010dka je jo\u0161 2013. donela zakon koji daje mogu\u0107nost roditeljima da polje u kojem se navodi pol ostave prazno i da odlo\u017ee odluku o operativnom prilago\u0111avanju, a upravo zbog lo\u0161ih iskustava osoba ro\u0111enih sa nedefinisanim polom.<\/p>\n
Tre\u0107i rod je, dodaje Mr\u0161evi\u0107, i za ljude koji jednostavno ne \u017eele da se opredele, jer njihovo ose\u0107anje sopstvenog roda nadilazi dru\u0161tveno konstruisanu binarnu podelu. Usled zakonskih praznina u Srbiji trans osobe nailaze na velike prepreke i poni\u017eavaju\u0107e situacije. Jednoj trans \u017eeni su promenu dokumenata uslovili pregledom sudskih lekara, tokom kojih su joj merene grudi i genitalije. Druga trans osoba nije mogla da dobije radnu knji\u017eicu nakon promene svih ostalih dokumenata i ostala bez sredstava za rad. Kad god se govori o pravima LGBT osoba, isti\u010de Mr\u0161evi\u0107, uvek se ispred svega nagla\u0161ava ugro\u017eenost heteroseksualne porodice, \u010dime se zamagljuje \u010dinjenica da \u201ejednu grupu ljudi prakti\u010dno guramo u ilegalu\u201c.<\/p>\n
\u201eJa sam doktorska zakrpa\u201c<\/p>\n
Nema\u010dki zakon iz 2012, koji interseks osobama omogu\u0107ava da ne registruju pol odmah po ro\u0111enju, usledio je nakon zaklju\u010dka Eti\u010dkog ve\u0107a da osobe sa nedefinisanim polom koje su podvrgnute operaciji odmah po ro\u0111enju pate zbog dru\u0161tvenih predrasuda i manjka po\u0161tovanja. U izve\u0161taju je citirana izjava jedne takve osobe: \u201eJa nisam ni mu\u0161karac ni \u017eena. Ja sam doktorska zakrpa.\u201c Novi nema\u010dki zakon, kojim se do kraja godine treba uvesti opcija tre\u0107eg roda, dolazi nakon presude Ustavnog suda u slu\u010daju u slu\u010daju osobe ro\u0111ene sa jednim X hromozomom, ali bez drugog hromozoma, koja je bezuspe\u0161no poku\u0161avala da svoju rodnu identifikaciju u li\u010dnim dokumentima prebaci iz \u201e\u017eensko\u201c u tre\u0107u kategoriju.<\/p>\n
U Srbiji trans osobe nailaze na velike prepreke i poni\u017eavaju\u0107e situacije. Jednoj trans \u017eeni su promenu dokumenata uslovili pregledom sudskih lekara, tokom kojih su joj merene grudi i genitalije. Druga trans osoba nije mogla da dobije radnu knji\u017eicu nakon promene svih ostalih dokumenata.<\/p>\n