Intervju sa Du\u0161anom Maljkovi\u0107em, pozori\u0161nim re\u017eiserom, piscem, prevodiocem i LGBT aktivistom, osniva\u010dem Centra za queer studije<\/p>\n
Navr\u0161ilo se 49 godina od \u010duvene Stonewall-ske pobune u SAD, kojom je otpo\u010dela borba LGBT zajednice protiv represije dr\u017eave, a za ravnopravan dru\u0161tveni tretman i status. \u0160ta za Vas li\u010dno predstavljaju ti doga\u0111aji i kako ih posmatrate iz dana\u0161nje perspektive?<\/strong><\/p>\n Za mene su oni danas lepo se\u0107anje i ne\u0161to \u0161to sa dana\u0161njom stvarno\u0161\u0107u gay pokreta, generalno, nema puno veze. Pobuna je bila protiv dr\u017eave, a mi danas, zapravo, imamo obrnutu situaciju da je gay-lezbejski pokret dominantno orijentisan na saradnju sa dr\u017eavom, tako da su se stvari za poslednjih pola veka, u tom smislu, dramati\u010dno izmenile. Zapravo, pobuna je bila podignuta protiv policije koja je upadala u gay barove i maltretirala onda\u0161nje posetioce i posetiteljke. Danas, recimo, u Srbiji postoje razni edukativni kursevi kojeLGBT organizacije prave za policiju, tako da verujemo da je ona danas manje homofobi\u010dna. Taj integracionizam sa gay brakovima, sa usvajanjem dece i tom pacifikacijom \u010ditavog pokreta koji je pre 50 godina bio izrazito revolucionaran i levo i antirasisti\u010dki orijentisan, imao jednu \u0161iru politi\u010dku paradigmu, danas njegovom mainstream-izacijom, uklju\u010denjem u dru\u0161tvene tokove, on postaje pokret koji se bori za ljudska prava jedne manjine za regulisanje nekih elementarnih prava i nema ni\u0161ta vi\u0161e od onog velikog revolucionarnog potencijala koji je imao u kontekstu seksualne revolucije. Tako da, eto, zbog toga je to jedno lepo se\u0107anje. Se\u0107anje na jednu propu\u0161tenu mogu\u0107nost. Ne\u0161to \u0161to, da je ostalo orijentisano \u0161ire od samog pitanja seksualnog identiteta, da se bavilo i dalje klasom i rasom i polom i drugim re\u017eimima diskriminacije, onda bi, mo\u017eda, danas od njega bila sasvim druga\u010dija pri\u010da i ne bi bilo saradnje sa policijom, nego bi i dalje bila borba protiv policije, ali znamo da, na\u017ealost, to nije slu\u010daj.<\/p>\n Koje li\u010dnosti predstavljaju istorijske ikone LGBT zajednice, najzaslu\u017enije za promociju LGBT kulture? Da li se sa nekom od njih i li\u010dno identifikujete?<\/strong><\/p>\n Mo\u017eda sa Oskarom Vajldom. Vajld je bio socijalista, pre anarhista. Ja sam preveo njegovu knjigu \u201eDu\u0161a \u010doveka u socijalizmu\u201c. Drugi deo tog eseja je posve\u0107en uvo\u0111enju socijalizma i Vajld je tu dao neke dobre argumente, kao neko ko je tragi\u010dna ikona gay pokreta, koji je zbog svoje homoseksualnosti, prvo zavr\u0161io u zatvoru dve godine, a kasnije umro, od posledica svega \u0161to mu se de\u0161avalo. On je insistirao na tome da mi ne treba da se bavimo malim popravkama sistema, nego da stvorimo pretpostavke unutar samog dru\u0161tva, recimo, na osnovu kojih \u0107e siroma\u0161tvo biti nemogu\u0107e. Dakle, ne humanitarizam, ve\u0107 dru\u0161tvo u kom nema bede. Slavoj \u017di\u017eek se nedavno pozvao na dobrog starog Oskara Vajlda, tako da kad je on po\u010deo da ga citira, onda i ja, svakako, mogu za njega, bez rezerve, da se opredelim. Mislim da je pro\u0161le godine iza\u0161ao film, koji jo\u0161 \u010dekamo da u\u0111e u distribuciju, o Oskaru Vajldu, Rupert Everet ga igra, i govori o tim danima, te dve godine u zatvoru u Redingu. Ja sam preveo i \u201eDe profundis\u201c, koja upravo govori o njegovim tamni\u010dkim danima, to je pismo upu\u0107eno ljubavniku Alfredu Daglasu, koji ga je, iz Vajldove perspektive, i doveo do tragi\u010dnog kraja. Ne samo on, nego sticaj okolnosti koji je neposredno povezan sa njihovom vezom. Tako da, ako ljude zanima kultura, preporu\u010dujem taj film, da se upoznaju sa njegovim poslednjim danima, da vide kako izgleda Vajldov pad, verovatno najbolje pla\u0107enog umetnika svog vremena, zabavlja\u010da aristokratije, osobe koja je i\u0161la od zabave do zabave, od banketa do banketa. Imao je svu slavu, novac, sem tragi\u010dne ljubavi koja ga je i dovela do tako stra\u0161nog kraja. Njega je Andre \u017did u Parizu bukvalno hranio. Umirao je u jednoj bednoj hotelskoj sobi i nekoliko dana pred smrt je rekao da ima u\u017easne tapete i da jedno od njih mora da ode. Nazalost, oti\u0161ao je Vajld.<\/p>\n Koliko borba LGBT populacije ima sli\u010dnosti sa borbom za op\u0161te ljudska prava i slobode?<\/strong><\/p>\n To bi trebalo da bude kompatibilno, da ide jedno uz drugo . Ono \u0161to je problem danas jeste da je Pride u Njujorku 1969. tra\u017eio jednu \u0161iru emancipaciju, za sve potla\u010dene, ne samo za seksualne manjine. Danas smo stigli do toga da je aktivizam koncipiran tako da je prepu\u0161teno svakoj grupi da se sama bori, da sama artikuli\u0161e sopstvene zahteve. To ima jednu vrstu prednosti, jer naravno da svaka posebna grupa je ona koja najbolje zna i niko ne mo\u017ee da preuzme njenu agendu i da ka\u017ee, recimo, sad \u0107u ja kao belac da se bavim crna\u010dkim pravima. Mi u tome prepoznajemo rasizam, ali sa druge strane ta fragmentacija politi\u010dke borbe nam smanjuje mogu\u0107nost jednog zajedni\u010dkog \u0161irokog pokreta, ukida nam mogu\u0107nost postavljanja univerzalnijih pitanja kao \u0161to su pitanja klase, ne dozvoljava nam da mislimo pojmove kao \u0161to su seksualna orijentacija, da u nju uklju\u010dimo i heteroseksualne osobe, jer seksualnost je va\u017ean deo sva\u010dijeg identiteta. Postoji tu niz problema, no, takav je danas dominantni, liberalni aktivizam i mislim da je to nemogu\u0107e dovesti u vezu. Pre bih rekao da levi pokret treba integrisati u neke antihomofobi\u010dne zahteve, a tra\u017eiti savez sa ovako postavljenim dominantnim liberalnim gay pokretom je ne\u0161to \u0161to, mislim, ne treba raditi.<\/p>\n Koliko je za Vas va\u017eno pitanje identiteta i da li smemo i mo\u017eemo to pitanje gurnuti u drugi plan? Kako gledate na me\u0111usobne optu\u017ebe levi\u010dara oko primata klase i identiteta?<\/strong><\/p>\n Pitanje identiteta postaje vrlo va\u017eno kada je povezano sa pre\u017eivljavanjem ili sa opstankom, da zao\u0161trimo stvari. Dakle, ako \u0107e vas neko da ubije na ulici zato \u0161to ste crnac ili gay ili ne\u0161to tre\u0107e, to je onda, svakako, pitanje od \u017eivotne va\u017enosti. To je ono \u0161to ja \u010desto govorim svojim prijateljima na levici kada krenu da pri\u010daju o klasnom pitanju. To zavisi od konteksta, gde \u0161ta mo\u017ee da se pojavi kao odlu\u010duju\u0107e. Ta\u010dno je da je klasno pitanje pro\u017eima ogromnu ve\u0107inu ljudi, ali ponekad su neki drugi re\u017eimi diskriminacije izrazito fatalni i opasni po razne ljude, i treba i na njih obratiti ozbiljnu pa\u017enju. Ako ste \u017eena, mogu da vas siluju, da vas seksualno napadnu, mogu da vam u\u010dine najrazli\u010ditije lo\u0161e stvari, samo zato \u0161to ste \u017eena i na to treba obratiti ogromnu pa\u017enju. Treba postaviti oba pitanja, i klasno i identitetsko, tra\u017eiti veze izme\u0111u njih. Treba izgra\u0111ivati solidarnost, ali na odre\u0111enim politi\u010dkim osnovama, to je ono \u0161to je za mene klju\u010dno.<\/p>\n Kako ste se Vi li\u010dno izborili sa svojim seksualnim identitetom u okviru dru\u0161tvenog aktivizma? Kako su na to reagovali tvoji saborci? Da li je to ne\u0161to \u0161to ste im, prosto, saop\u0161tili kao neku \u010dinjenicu i oni to prihvatili ili ste morali da im obja\u0161njavate?<\/strong><\/p>\n Ne znam, nisam se borio. Ja sam krenuo sa aktivizmom kada sam imao 20 godina. Mene je ta nepravda bolela. Smatrao sam da moram ne\u0161to da uradim. Tako da je nekako bilo normalno biti out-ovan, barem za mene. To je ne\u0161to \u0161to je tada bio ogroman problem za moje gay prijatelje, koji su, naravno, \u017eeleli da budu anonimni i ne ba\u0161 previ\u0161e vi\u0111eni, iz razumljivih razloga, ali stvari su se izmenile po tom pitanju i danas imamo javno out-ovane gay osobe. Ali jo\u0161 uvek postoji ogromna ve\u0107ina pripadnika LGBT zajednice koji su nevidljivi, ne smeju nikome da ka\u017eu, skrivaju se itd\u2026 To je jedan od ve\u0107ih problema koji danas imamo, da je dr\u017eava deklarativno emancipovana, sa sve Anom Brnabi\u0107 na \u010delu Vlade, a da je dru\u0161tvo izrazito homofobi\u010dno i dalje, i ne vidim kako \u0107e se taj rascep u budu\u0107nosti uop\u0161te regulisati i da li tu stvari mogu da se premoste. Mislim da ne, to je jedna izrazito lo\u0161a situacija, jer dr\u017eavni nivo proizvodi iluziju da je sve re\u0161eno, a gay ljudi u Srbiji se masovno \u017eene, skrivaju iza institucije straight braka. Inicijativa koja se \u010dula na ovom junskom Pride-u, u vezi sa brakom, me zati\u010de u tom smislu da nisam siguran ko bi to pravo upotrebio. Da li je to ono \u0161ta sad treba da je u fokusu, kada jo\u0161 uvek nismo uspeli da stignemo ni do ta\u010dke kada nema fizi\u010dkog nasilja? Organizacija \u201eDa se zna\u201c i dalje bele\u017ei takve forme ekscesa i njihovi izve\u0161taji pokazuju da je prebijanje, ne gay osoba, nego osoba za koje se pretpostavlja da su gay, i dalje ne\u0161to \u0161to se de\u0161ava u Srbiji i u Beogradu. Tako da meni taj nivo aktivizma deluje daleko primarniji od neke bra\u010dne zajednice, registrovanog partnerstva i kako god se ve\u0107 to zvalo.<\/p>\n Kako istorijski gledate na odnos levice (komunista, anarhista, socijalista\u2026) prema LGBT populaciji?Za\u0161to je anarhisti\u010dka podr\u0161ka bila daleko izra\u017eenija od komunisti\u010dke? Kod komunista, imali smo, levo, jednu Aleksandru Kolontaj, sa izrazitom podr\u0161kom ovom pitanju, Lenjina, koji je stajao u sredini i Staljina, na desnoj strani, kao protivnika.<\/strong><\/p>\n To morate da pitate Ratibora Trivunca! (Hahahhahaha\u2026) Mi znamo da su nakon Oktobarske revolucije u Rusiji ukinuti zakoni koji su diskriminisali homoseksualnost. Ukinuti su u nekom paketu. Mo\u017eda namera nije bila da se konkretno, sama homoseksualnost, kao takva, vi\u0161e ne dovodi u pitanje u kontekstu u kojem je ranije to ra\u0111eno \u2013 kao ne\u0161to protiv prirode, nemoralno itd\u2026 No, to jeste velika i va\u017ena sistemska stvar bila, ti zakoni su ukinuti i bez obzira da li je Bolj\u0161evi\u010dka partija imala emancipatorne namere u tom smeru ili ne, to je bilo jako zna\u010dajno za \u017eivote ljudi tamo, u tom trenutku. Oni su mogli bez straha od zakonske represije da se upu\u0161taju u seksualne odnose, \u0161to ne zna\u010di da nije bilo straha od moralnih konsekvenci, koje poku\u0161ava da re\u0161i i savremeni gay pokret. Dakle, ne samo zakonska, odnosno, dr\u017eavna izmena, nego i promena u shvatanju ljudi, jer ne\u0161to mo\u017ee biti zakonski prihvatljivo, a moralno i dalje osu\u0111ivano, represovano. A ako pri\u010damo danas, recimo u Srbiji, levica je relativno nehomofobi\u010dna, ali naglasak je na onom relativno. Niam siguran koliko gay osoba koje su out-ovane danas mogu da deluju u levom pokretu, koliko ih ima, koliko su vidljivi itd\u2026 Tu postoji jedan jo\u0161 uvek ozbiljan problem u tom smislu, a \u010dini mi se da postoji problem i sa \u017eenama, ogromna ve\u0107ina na levoj sceni su mu\u0161karci. Levica u tom smislu ima jo\u0161 da radi i da, mo\u017eda, iz te perspektive, ni od Lenjina, ni od Oktobarske revolucije, ne treba da imamo preterano velika o\u010dekivanja, kada ni nakon sto godina posle svih pri\u010da, posle svih revolucija, i seksualnih i klasnih, jo\u0161 uvek imamo, 2018. godine, jo\u0161 uvek ne u potpunosti emancipovanu scenu, po pitanju homofobije i feminizma.<\/p>\n Fidel Kastro je 2012. godine, izjavio: \u201eAko ne promenimo patrijarhalnu i homofobi\u010dnu kulturu, ne mo\u017eemo da napredujemo kao dru\u0161tvo, a to \u017eelimo, jer je mo\u0107 emancipacije kroz socijalizam.\u201c On se tom prilikom izvinio pripadnicima LGBT populacije na Kubi za diskriminatorski odnos dr\u017eave prema njima nakon Revolucije, a posebno tokom 70-tih godina. Koliko ste saglasni sa ovim stavom?<\/strong><\/p>\n Slu\u010daj Kube je, svakako, ne\u0161to \u0161to treba prokomentarisati. Ja sam \u010ditao intervju koji je kubanska ambasadorka u Beogradu dala za \u201eOptimist\u201c, gay magazin, i ona je bila vrlo diplomati\u010dna, \u0161to je bilo o\u010dekivati od nje i vrlo se oprezno odnosila prema homofobi\u010dnoj epizodi iz 70-ih godina. Ona je poku\u0161ala da objasni da homofobija nije tamo do\u0161la sa komunisti\u010dkom revolucijom, nego da postoji jo\u0161 iz prethodnih re\u017eima, pre svega, iz doba \u0161panske vladavine i Katoli\u010dke crkve koja je bila izrazito homofobi\u010dna. Kastro se izvinio, mislim da je to sjajna stvar, da je to \u0161to je rekao odli\u010dno i da to pokazuje da jedna komunisti\u010dka zemlja tako\u0111e mo\u017ee da bude gay friendly i da prizna gre\u0161ke koje su u tom smislu postojale. Tako da, ja danas kada razmi\u0161ljam o emigraciji, ja bih zaista voleo da odem na Kubu i \u017eivim tamo, iz vi\u0161e razloga. \u010cini mi se da je to poslednje mesto gde globalni kapitalizam jo\u0161 uvek nije stigao. I da Kuba, \u010dini mi se \u2013 ne znam, nisam bio \u2013 izgleda kao utopija Tomasa Mora. Ako se Fidel Kastro izvinio, zna\u010di da se to mo\u017ee. Ko je ve\u0107i levi\u010dar od njega? On je odgovorio vrlo jasno na pitanje koje tu treba da ide, i ja se sla\u017eem da to mora da se desi u okviru socijalizma i da mo\u017ee da se desi. Ako \u017eelimo danas jednu plodnu politi\u010dku kooperaciju, mislim da je okvir socijalizam i drago mi je da Kastro na tome insistirao. <\/p>\n Na koji na\u010din istinski leve snage mogu pomo\u0107i da se razbiju predrasude prema LGBT zajednici? Postoji li elitizam u LGBT zajednici?<\/strong><\/p>\n Postoji elitizam, kao \u0161to postoji svuda. Postoji i u levim krugovima. I tu se elitizam ogleda u ideji ko je bli\u017ei odre\u0111enim fondacijama i ko je bli\u017ei odre\u0111enom istinski levom apsolutu. To su za mene sme\u0161ne, de\u010dje i malogra\u0111anske pri\u010de. Samo \u0107u konstatovati to. Elitizam postoji svuda, mi \u017eivimo u dominantno gra\u0111anskom dru\u0161tvu, koje je, takvo kakvo je, postavljeno elitisti\u010dno, pa kad profesor univerziteta ode u penziju on je i dalje profesor univerziteta u penziji, iako je to, o\u010digledno, kontradikcija, a kada se pekar penzioni\u0161e, on je samo penzioner. Ako je generalni okvir takav, naravno da postoji elitizam. Postoje gay ljudi koji misle da su bolji od drugih zato \u0161to su gay, ali ja ne mislim da je i\u0161ta od toga ta\u010dno. Ono \u0161to \u010dini stvarnu razliku seksualne orijentacije ili rase ili pola je sama diskriminacija. Kada vi nekoga diskrimini\u0161ete zbog nekog svojstva, to je ono \u0161to proizvodi problem i razliku. U dru\u0161tvu gde nema homofobije, neke ve\u0107e razlike mislim da ne bi postojale, kao \u0161to danas ne postoje neke ve\u0107e razlike u poimanju izme\u0111u ljudi koji su levoruki ili desnoruki, a postojalo je vreme kada se to smatralo va\u017enim, da svi pi\u0161emo desnom rukom. Dakle, neko li\u010dno svojstvo u zavisnosti od istorijskih okolnosti se izgubi, pre\u0111e u ne\u0161to drugo. Za dva-tri veka, mo\u017eemo slobodno da zamislimo jedno bespolno, aseksualno dru\u0161tvo, kome ova na\u0161a dana\u0161nja identitetska pitanja, prosto vi\u0161e ne\u0107e biti aktuelna. Ako je ne\u0161to karakteristi\u010dno za identitet, jeste da se on menja, da neke stvari naprosto izblede, da neke druge do\u0111u u fokus. Levica mo\u017ee da se bavi time, mo\u017ee da uklju\u010di neke \u010dlanove u svoj program koji se time bave, mo\u017ee da do\u0111e na Pride, da zauzme kriti\u010dki stav, mo\u017ee mnogo toga\u2026 Ali je daleko va\u017enija ta podr\u0161ka, slanje signala da je levica otvorena za same gay ljude da budu tu prihva\u0107eni. Mislim da je to vrlo va\u017ean korak.<\/p>\n \u010cesto se, zlonamerno, svakako, ali i iz neznanja, koristi pojam \u201ehomoseksualizam\u201c, \u0161to bi podrazumevalo da postoji nekakva ideologija homoseksualnosti. Kako gledate na tu pojavu?<\/strong><\/p>\n To je pojam koji srpska desnica koristi. Slobodan Antoni\u0107 je prestao da koristi taj pojam, kao jedan od ideologa desnice, koji se ponajvi\u0161e bavio gay pitanjem. Mislim da je on uspeo da ga dovede u vezu sa odre\u0111enim ideolo\u0161kim i politi\u010dkim pretpostavkama, tzv. gay agendom, brakom, usvajanjem dece itd\u2026 On se bavio time u svojoj knjizi \u201eMo\u0107 i seksualnost\u201c, a mislim da su Dveri, kasnije, preuzele neka od njegovih zapa\u017eanja, tako da oni jo\u0161 uvek koriste to \u201ehomoseksualizam\u201c kao ideologija. Oni su delimi\u010dno u pravu, u tom smislu \u0161to politi\u010dki program gay pokreta postoji, ali on je javan i svima dostupan i to je ne\u0161to za \u0161ta se ljudi bore, ne preko nekih tajnih lobi organizacija koje upravljaju svetom, nego u javnom politi\u010dkom prostoru, gde se odvija i ostatak politi\u010dke borbe. Tako da ako postoji problem u tom smislu, o njemu mo\u017ee da se pri\u010da. To je dug i naporan proces, kao \u0161to vidimo, i proces koji se de\u0161ava uz ozbiljnu budnu javnost, uz ozbiljne i manje ozbiljne kontraargumente, nije ni\u0161ta \u0161to tek tako mo\u017ee da se nametne i re\u0161i. Iz perspektive narednih, recimo, deset godina, ako se gay brak ovde uvede, pod ma kojim imenom, to pitanje uop\u0161te ne\u0107e biti vi\u0161e dramati\u010dno stra\u0161no, kao i usvajanje dece itd\u2026 Srpska desnica poku\u0161ava da to predstavi kao neku vrstu klizave padine, kad jednom dozvolimo \u201ejedan u\u017eas\u201c, onda \u0107e na kraju i nekrofili i zoofili da \u0161etaju ulicama, da tra\u017ee svoja prava. Mi znamo da se to nigde nije dogodilo i znamo da zapadnim dru\u0161tvima koja prednja\u010de u ostvarivanju gay agende, se u tom smislu nikakva katastrofa nije dogodila \u2013 od one prirodne, u koju bi neki upisali mogu\u0107nost bo\u017eanske kazne do dru\u0161tvene apokalipse.<\/p>\n Srbija ima na \u010delu svoje Vlade osobu \u017eenskog pola homoseksualne orijentacije. Koliko je to dovoljno da LGBT pitanje prosto postane vidljivije i aktuelizovanije u javnosti, a koliko je potrebno da odre\u0111ena politika stoji iza toga?<\/strong><\/p>\n Ana Brnabi\u0107 je rekla za sebe da je gay, a ne lezbejka. Tu te\u0161ku re\u010d, o\u010digledno, nije mogla da prelomi preko usta. I to je zanimljiva pri\u010da, zato \u0161to su istopolno orijentisane \u017eene, pripadnice dve manjinske grupe. \u017dene su u broj\u010danom smislu ve\u0107ina, ali u patrijarhalnom kontekstu su manjina. Kada ka\u017eem manjina, mislim, naprosto, da su na pozicijama manje mo\u0107i u odnosu na mu\u0161karce, a lezbejke su onda posebno isklju\u010denei, o\u010digledno, ni Ani Brnabi\u0107 se ne dopada, da na jednom mestu mo\u0107i bude dvostruko diskriminisana, pa je izbegla da se na taj na\u010din identifikuje, ve\u0107 je odabrala jednu neutralniju odrednicu, kojaje, \u010dini mi se, u javnosti prihva\u0107enija, a to je gay. Ja sam gay, to zna\u010di da imam seksualne odnose sa istom osobom, ali nemam neki jako izra\u017eeni identitet i tu se moja pri\u010da, otprilike, zavr\u0161ava. Tako da mi se \u010dini, da sa jedne strane, ono \u0161to je Ana uradila, odnosno, ono \u0161to je Vu\u010di\u0107 uradio sa Anom, predstavlja pinkwashing, poku\u0161aj da se neke druge diskriminacione politike maskiraju tzv. proLGBT politikom, a sa druge strane to jeste va\u017ean korak za lezbejke, kao \u0161to sam ve\u0107 napomenuo, koje su u poziciji dvostruke diskriminacije. Neke prijateljice, sa kojima sam pri\u010dao na tu temu, osetile su se relativno osna\u017eene i imale su pozitivan i afirmativan stav prema tome, bez obzira \u0161to nisu na strani re\u017eima koji je i postavio Anu Brnabi\u0107. Ja sam napisao jedan veliki tekst povodom njenog izbora. Ja sam tu poku\u0161ao da se fokusiram na to \u0161ta je ta\u010dno ona i kome omogu\u0107ila i moj utisak, iz tog teksta, je da je ona omogu\u0107ila, zapravo, bur\u017eoaskom sloju gay-eva i lezbejki da mogu da dalje unapre\u0111uju svoj polo\u017eaj, ali sam se dalje pitao, \u0161ta to zna\u010di za onu lezbejsku radnicu koja radi u pekari za 15 hiljada, neprijavljena i rekao sam da mi se \u010dini da to slabo mo\u017ee da ima neku vrstu podsticajnog elementa. Tako da mi se \u010dini da ona ne radi u korist cele zajednice, nego u korist klasno privilegovanog dela njenom izrazito neoliberalnom politikom. U ekonomskom smislu, ona nema ni\u0161ta drugo da ponudi osim onoga \u0161to je liberalni mainstream i to je ono \u0161to \u0107e, na\u017ealost, ve\u0107inu stanovnika Srbije, bez obzira na seksualnu orijentaciju, pol ili bilo koju drugu odrednicu, naprosto, ugro\u017eavati sve vi\u0161e i vi\u0161e u narednim godinama. I to je moj problem sa Anom, ne, dakle, njena seksualna orijentacija, ve\u0107 njena ekonomska politika.<\/p>\n