\u201ePonos o kome govori LGBT zajednica laici i homofobi vrlo \u010desto pogre\u0161no interpretiraju, u smislu \u2019na \u0161ta ste vi to ponosni\u2019 i \u2019ono \u010dega se pametan stidi\u2019, i sli\u010dno. Paradoksalno ovaj ponos zaista ima neke veze sa stidom i sramotom, ali u potpuno drugom kontekstu \u2013 radi se o prevazila\u017eenju stida i sramote i ponosa \u0161to ste do\u0161li do trenutka u \u017eivotu u kome sebe prihvatate onakvim kakvi jeste, odbacite osudu okoline i \u0161ire zajednice i poku\u0161ate da \u017eivite u skladu sa sobom\u201c, ka\u017ee LGBT+ aktivistkinja Tina Piskulidis.<\/p>\n
Re\u010d \u201eponos\u201c je bitna za LGBT+ zajednicu, pa tako mnogi doga\u0111aji koji se organizuju sadr\u017ee tu re\u010d. Koren upotrebe \u201eponosa\u201c u ovoj zajednici se\u017ee skoro pola veka unazad. Pedesetih i \u0161ezdesetih godina u Sjedinjenim Ameri\u010dkim Dr\u017eavama, osobe istopolne orijentacije suo\u010dile su se sa diskriminatorskim zakonima, nasiljem i sve ve\u0107om stigmatizacijom u dru\u0161tvu. Ponesena pokretima i pobunama koje je kraj 1960ih nosio i sve ve\u0107om policijskom torturom, gej zajednica zapo\u010dela je 28. juna 1969. godine proteste ispred poznatog njujor\u0161kog gej bara Stonvol na Menhetnu. Hiljade ljudi se slilo slede\u0107eg dana kako bi pru\u017eilo jo\u0161 ve\u0107u pod\u0161ku LGBT zajednici zbog policijskog nasilja. Na isti datum slede\u0107e godine odr\u017eana je i prva Parada ponosa.<\/p>\n
Na tridesetogodi\u0161njicu Stonvolske pobune prvi put je obele\u017een jun kao Mesec ponosa u znak se\u0107anja na junske doga\u0111aje.<\/p>\n
Bezbednost ugro\u017eava ponos
\nZa dvadesetdvogodi\u0161njeg LGBT+ aktivistu Marka ponos zna\u010di mogu\u0107nost da bude ono \u0161to jeste.<\/p>\n
\u201eI da to ne budem samo za sebe, u svoja \u010detiri zida, ve\u0107 da ponosno svima pokazujem da sam sre\u0107an zbog svega \u0161to jesam\u201c, dodaje on.<\/p>\n
Tina Piskulidis isti\u010de da svaka osoba koja je diskriminisana od ve\u0107ine u bilo kom smislu, a uspe ili bar nastoji da uspe u tome a bude vidljiva i po\u0161tovana \u2013 treba da bude ponosna na sebe.<\/p>\n
U poslednjih nekoliko godina prava i bezbednost LGBT+ osoba u Republici Srbiji zagrantovana su Ustavom i setom zakona. Me\u0111utim, kako navode na\u0161i sagovornici \u2013 u ve\u0107ini slu\u010dajeva to ostaje samo na papiru.<\/p>\n
\u201eDokle god svaka istopolno orijentisana osoba ne mo\u017ee slobodno da \u0161eta ulicama dr\u017ee\u0107i se za ruke sa svojim partnerom ili partnerkom, dokle god svaka transrodna osoba ne mo\u017ee da \u0161eta ulicama slobodno izra\u017eavaju\u0107i svoj rodni identitet, i dok sve osobe optu\u017eene za zlo\u010dine iz mr\u017enje prema pripadnicima LGBT+ populacije ne budu osu\u0111ene zbog svog zlo\u010dina, zakoni ne\u0107e imati mnogo zna\u010daja za ve\u0107inu pripadnika LGBT+\u201c, isti\u010de Marko.<\/p>\n
Mogu\u0107nost za\u0161tite LGBT+ osobe imaju ukoliko su upoznate sa zakonom i bliske NVO krugovima, ali taj vidiljivi deo zajednice je veoma mali. Tina Piskulidis navodi da ve\u0107ina LGBT+ osoba ne prijavljuje nasilje iz bojazni da \u0107e ugroziti svoju bezbednost jer \u0107e \u0161ira okolina tako saznati za njih. To povla\u010di neretko i dodatnu osudu i odbacivanje. Sa druge strane, dodaje ona, u velikom broju slu\u010dajeva prijave nasilja ostaju samo prijave:<\/p>\n
\u201eLi\u010dno poznajem osobe koje su pretrpele nasilje i prijavile ga policiji, ali to nije dovelo do hap\u0161enja nasilnika, niti do dono\u0161enja sudske presude zbog po\u010dinjenog nasilja. Ovakvi ishodi prijavljenih slu\u010dajeva dodatno demotivi\u0161u pripadnike LGBT zajednice koji su pretrpeli nasilje ili diskriminaciju, da se obrate policiji ili sudstvu za pomo\u0107\u201c.<\/p>\n
Ponos u Ni\u0161u?<\/p>\n
Marko navodi da je \u201eNi\u0161 bezbedan za LGBT+ osobe samo ako takve osobe svoj rodni i\/ili seksualni identitet ne iskazuju javno\u201c.<\/p>\n
\u201eSama \u010dinjenica da vi u gradu nemate nijedno mesto kafi\u0107\/klub namenjeno LGBT osobama ili koje je bar otvoreno frendli i gde bi LGBT osobe mogle bezbedno da se ose\u0107aju, govori dosta o tome koliko je Ni\u0161 otvoren prema LGBT zajednici, a posledi\u010dno i koliko je bezbedan. Najjednostavnije re\u010deno, niko od ugostitelja ne \u017eeli da rizikuje razbijen izlog ili razbijenu glavu\u201c, dodaje Tina.<\/p>\n
LGBT+ zajednica u Ni\u0161u ohrabrena sve manjom pojavom izgreda na beogradskim Paradama ponosa u poslednjih nekoliko godina, organizovala je pro\u0161le godine Ni\u0161ku nedelju ponosa. Ona je, navodi Marko, pro\u0161la mirno, ali ne bez pretnji desni\u010darskih grupa i ocenjuje da bi do napada ekstremista do\u0161lo kada ne bi bilo policijske za\u0161tite. Pravovremenu i profesionalnu reakciju policije isti\u010de i Tina i dodaje bez nje ne bi Ni\u0161ka nedelja ponosa pro\u0161la mirno.<\/p>\n
Nemogu\u0107nost otvorenog iskazivanja emocije prema partneru u javnosti, nepostojanje doga\u0111aja posve\u0107enih LGBT+ zajednici, homofobija, neke su od prepreka na koje Ni\u0161lijke i Ni\u0161lije istopolne orijentacije svakodnevno nailaze. Ono \u0161to Marko navodi kao problem je i njegova porodica koja deli ve\u0107inske stavove po pitanju homoseksualnosti:<\/p>\n
\u201eMoram da izostavljam svoju seksualnu orijentaciju iz svoje li\u010dnosti kada provodim vreme sa porodicom, \u0161to je u\u017easan pritisak, jer jedan tako bitan deo sebe ne mogu da poka\u017eem onima koji su mi najbli\u017ei\u201c.<\/p>\n
Kako se navodi u poslednjem istra\u017eivanju Gej-strejt alijanse i CESID-a, 67% gra\u0111ana Srbje smatra da je homoseksualnost bolest, a polovina ispitanika se nikada ne bi pomirilo sa \u010dinjenicom da je neko od njihovoh najbli\u017eih LGBT+ osoba. U Redovnom godi\u0161njem izve\u0161taju Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za 2016. godinu navodi se da svaki peti ispitanik gej osobama pori\u010de pravo na \u017eivot i smatra da ih treba istebiti, a dve tre\u0107ine srednjo\u0161kolskih de\u010daka reklo da je osobe homoseksualne orijentacije zaslu\u017euju fizi\u010dko nasilje.<\/p>\n
\u201eVe\u0107ina LGBT osoba u Ni\u0161u nije autovana, tj. kriju svoju seksualnu orijentaciju i na osnovu toga ne trpe direktnu diskriminaciju, ali to opet zna\u010di konstantan strah i skrivanje. Ali ako \u017eelimo da govorimo o polo\u017eaju LGBT osoba u Ni\u0161u i preprekama na koje one nailaze, onda treba da govorimo o autovanim osobama, tj. osobama koje ne kriju svoju seksualnu orijentaciju. Po\u0161to se Ni\u0161 ne razlikuje ni po \u010demu od ostatka Srbije, onda i za njega va\u017ei aktuelna statistika\u201c, ka\u017ee Tina.<\/p>\n
Bolje \u0161kolsko obrazovanje od najranijeg uzrasta, edukativni sadr\u017eaji u medijima, ve\u0107i broj doga\u0111aja za LGBT+ osobe mogu doprineti smanjenu homofobije i transfobije, tvrdi Marko.<\/p>\n
\u201eOno \u0161to bih tako\u0111e voleo da vidim jeste makar jedan kafi\u0107 ili bar koji \u0107e biti namenjen LGBT+ ljudima, \u010dime \u0107e se ti ljudi podsta\u0107i da iza\u0111u iz svojih domova i upoznaju se me\u0111usobno. I naravno, adekvatna primena zakona kada je to potrebno\u201c, dodaje on.<\/p>\n
Sistemska podr\u0161ka, tako\u0111e bi imala efekta, a Tina navodi da bi posledi\u010dno i \u0161ira zajednica mogla da se senzibili\u0161e za LGBT+ osobe u svojoj okolini. Marko dodaje da je postojala inicijativa putem projekta Lokalne mre\u017ee, ali da je bila bez konkretnih rezultata. Me\u0111utim, Tina navodi da osim sistemske podr\u0161ke kroz aktuelne projekte, koji kad se zavr\u0161e \u2013 sve utihne, problem je i politi\u010dka promena koja povla\u010di i promenu u institucijama i medijima, pa LGBT+ zajednica mora iz po\u010detka sve.<\/p>\n
\u201eDa bi se stvari istinski pokrenule i promenile na bolje, potreban je konstantan rad i razvoj, ali pre svega politi\u010dka volja vlasti da radi na izgradnji sigurnog, bezbednog i otvorenog dru\u0161tva za sve njegove gra\u0111ane i gra\u0111anke\u201c, zaklju\u010duje ona.<\/p>\n
Pi\u0161e: Nemanja Stevanovi\u0107<\/p>\n