Konzervativnost u izvedbi se sasvim jasno mo\u017ee i\u0161\u010ditati iz produkcijske pozadine: ovo je ipak hollywoodski film za koji je o\u010dekivano da igra na sigurno i da koristi predvidljive \u0161ablone, pa makar to zna\u010dilo da su likovi vi\u0161e povr\u0161inski zanimljivi nego dubinski karakterizirani. S tim povezana konzervativnost u agendi je ve\u0107 tema za diskusiju. To ne zna\u010di da film ima konzervativnu agendu sam po sebi, \u010dak naprotiv, ali odre\u0111ena heteronormativnost je svakako primetna
\nLove, Simon<\/p>\n
2018.<\/p>\n
re\u017eija: Greg Berlanti<\/p>\n
scenario: Elizabeth Berger, Isaac Aptaker (prema romanu Simon vs. the Homo Sapiens Agenda Becky Albertalli)<\/p>\n
uloge: Nick Robinson, Jennifer Garner, Josh Duhamel, Katherine Langford, Alexandra Shipp, Jorge Lendenborg Jr, Logan Miller, Talitha Bateman, Keiynan Lonsdale, Miles Heizer, Joey Pollari, Clark Moore, Tony Hale, Natasha Rothwell<\/p>\n
Simon (Robinson) je sasvim obi\u010dan srednjo\u0161kolac koji \u017eivi sa skoro pa idealnim roditeljima (Garner, Duhamel) i sestrom (Bateman) u finoj ku\u0107i u predgra\u0111u Atlante, a svoje vreme u \u0161koli i van nje provodi sa svojim dragim prijateljima Leom (Langford), Abby (Shipp) i Nickyjem (Lendenborg). Simon tako\u0111e ima i veliku tajnu: on je gay i, generalno ugodnoj atmosferi uprkos, jo\u0161 uvek nije spreman da sa time iza\u0111e u javnost. Liberalni roditelji \u0107e to svakako prihvatiti (iako otac povremeno ispaljuje neslane \u0161ale), prijatelji tako\u0111e, a u \u0161koli ve\u0107 egzistira jedan otvoreno gay momak (Moore) koji zbog toga ne trpi neke stra\u0161ne posledice. Ipak, Simon je navikao da \u017eivi u skrivanju\u2026<\/p>\n
…Sve dok se na \u0161kolskom blogu ne pojavi anonimno priznanje momka potpisano pseudonimom Blue koji ima isti tip problema kao i on. Simon \u0107e onda po\u010deti konverzaciju sa njim potpisan kao Jacques i njih dvojica \u0107e jedan drugom biti podr\u0161ka, ali \u0107e Simon razviti romanti\u010dni interes prema svom kolegi. Radnja dalje te\u010de na dva koloseka od kojih je jedan \u201cdetektivska pri\u010da\u201d u kojoj Simon traga za Blueovim identitetom u grupici osumnji\u010denih koju sa\u010dinjavaju pijanista iz \u0161kolskog mjuzikla Cal (Heizer), koju godinu stariji konobar iz slasti\u010darne Lyle (Pollari) i ugla\u0111eni \u0161kolski drug Bram (Lonsdale). Drugi deo pri\u010de se mo\u017ee okarakterizirati kao komedija-drama zabune propelirana time \u0161to je Simonova pisma otkrio \u201cdrama-nerd\u201d Martin (Miller) koji ga ucenjuje poku\u0161avaju\u0107i da se pribli\u017ei Abby, \u0161to, o\u010dekivano, dovodi do toga da Simon mora da mulja i balansira kako ne bi ugrozio prijateljske veze u ekipi.<\/p>\n
U pitanju je, sve u svemu, vrlo dobar, ugodan, emocionalno zadovoljavaju\u0107i, zgodno napisan (vi\u0161e u smislu \u201ccool efekta\u201d nego u smislu realisti\u010dnosti) i jo\u0161 bolje odglumljen film koji se obra\u0107a naj\u0161iroj mogu\u0107oj publici, \u0161to je sa filmovima sa etiketom \u201cgay\u201d redak slu\u010daj. Gluma\u010dku postavu \u010dine momci i cure nekoliko godina stariji od ciljane dobi za uloge, ali ve\u0107 oprobani u nizu \u0161to visokobud\u017eetnih spektakala (X-Men Apocalypse, Jurassic World, Spiderman: Homecoming), \u0161to \u201cyoung adult\u201d indie filmova (Before I Fall, Take Me to the River), dakle dovoljno prepoznatljivih. Jennifer Garner i Josh Duhamel imaju uverljivu hemiju kao otac i majka, a Tony Hale kao \u201cnerdy\u201d pomo\u0107nik direktora i Natasha Rothwell kao frustrirana profesorica drame ostvaruju zapa\u017eene humorne epizode.<\/p>\n
Svet u kojem se film kre\u0107e se ne mo\u017ee ba\u0161 nazvati realnim ve\u0107 hollywoodski idealisti\u010dnim (rasno izme\u0161ano, ali predominantno bela\u010dko predgra\u0111e, \u010dlanovi familije i \u0161kolskog sistema liberalni do krajnjih granica, desetogodi\u0161nja curica koja se \u201cnavukla\u201d na Top Chef pa oprobava svoje ve\u0161tine za doru\u010dkom), dok je mikro-svet srednje \u0161kole sasvim na tragu klasika \u017eanra teen-dramedija iz 80-ih Johna Hughesa uz dodatak tehnolo\u0161kog osavremenjivanja, tako da imamo i te blesave odrasle koji mo\u017eda ba\u0161 ne shvataju kako su dana\u0161nji klinci cool, praznu ku\u0107u kao izgovor za epsku \u017eurku, ne\u0161to slabije izra\u017eena, ali ipak postoje\u0107a \u201c\u0161kolska plemena\u201d sportista, \u201cnerdova\u201d i dramske sekcije. Elementi zapleta standardni su za takav tip filma i jo\u0161 \u010de\u0161\u0107e vi\u0111ani na televiziji, za\u010dinjeni pojedinim \u201csitcom\u201d momentima. To ne treba da \u010dudi imaju\u0107i u vidu da je televizija oti\u0161la dalje u emancipaciji manjina nego Hollywood, te da kreativni tim iza Love, Simon dolazi upravo iz miljea televizije. Reditelj Greg Berlanti je radio na seriji Dawson\u2019s Creek, a scenaristi\u010dki dvojac na This Is Us.<\/p>\n
Konzervativnost u izvedbi se sasvim jasno mo\u017ee i\u0161\u010ditati iz produkcijske pozadine: ovo je ipak hollywoodski film za koji je o\u010dekivano da igra na sigurno i da koristi predvidljive \u0161ablone, pa makar to zna\u010dilo da su likovi vi\u0161e povr\u0161inski zanimljivi nego dubinski karakterizirani. S tim povezana konzervativnost u agendi je ve\u0107 tema za diskusiju. To ne zna\u010di da film ima konzervativnu agendu sam po sebi, \u010dak naprotiv, ali odre\u0111ena heteronormativnost je svakako primetna. Te dve stvari su povezane, ovo je ipak film kalibra The Fault in Our Stars ili Me and Earl and the Dying Girl (da navedem recentne young adult dramske uspe\u0161nice), i to prvi te vrste u kojem gay seksualna orijentacija nije rezervirana mo\u017eda za neke sporedne likove i manje ili vi\u0161e nakalemljeni pod-zaplet ve\u0107 je ki\u010dma glavnog lika i celog zapleta.<\/p>\n
U prevodu, lako za festivalske filmove tipa La vie d\u2019Adele ili one za sezonu nagrada kao \u0161to su to bili Moonlight i Call Me By Your Name, mada je i kod njih heteronormativnost primetna u ve\u0107oj ili manjoj meri, kao i za sve one silne te\u0161ke pri\u010de o teskobi, socijalnoj stigmi i unutarnjim previranjima, depresiji usled neprihvatanja sredine i auto-homofobije koje se smatraju normom za gay filmove, da ne govorimo o njihovoj po pravilu nevidljivosti za \u0161iru publiku. U tom smislu, Love, Simon je skoro pa revolucionaran film upravo zbog svoje lako\u0107e i igrivosti, a to \u0161to se \u010dini da igra na sigurno je verovatno jedini na\u010din da dospe do naj\u0161ire mogu\u0107e publike i na taj na\u010din mo\u017eda u\u010dini ne\u0161to po pitanju ve\u0107e prihva\u0107enosti gay osoba u realnom svetu daleko od hollywoodskih kli\u0161ea.<\/p>\n