Ovih dana na internetu kru\u017ei ispovest gej folk peva\u010da iz Bosne i Hercegovine Ramiza Sinanovi\u0107a, neki ka\u017eu prvog na prostoru nekada\u0161nje Jugoslavije, koja je privukla pa\u017enju mnogih. On je ovu svoju pri\u010du napisao davne 1992. godine za \u010dasopis “Una”, a mi vam je prenosimo:<\/p>\n
“Februar 1992: Ja sam vam, lepi moji, homoseksualac. Nemojte me, pobogu, odmah mr\u0161kati i zatvarati novinu. Stanite da vam ispri\u010dam svoj \u017eivot i svoju muku, pa \u0107ete videti u kakvom paklu \u017eivim. Da sam ja svoj \u017eivot smislio neka biste se vi na mene ljutili, ali ja nisam, mene su takvim stvorili Bog i priroda.<\/p>\n
Moj nesretni otac, laka mu zemlja bila, mislio da se to mo\u017ee degenekom ispraviti, pa udri, udri, a ja sve gori i gori. Sada sam odlu\u010dio da vam sve iskreno ispri\u010dam, ni\u0161ta da ne sakrijem, pa vi svi budite sudije. Jesam li za \u017eiveti ili za umreti. Ali, budite pravedni, po\u0161tenja vam va\u0161eg…<\/p>\n
Zovem se Ramiz Sinanovi\u0107, ro\u0111en sam 15. jula 1949. u selu Tasov\u010di\u0107i kod \u010capljine. \u010capljinom sad, kao i celom Hercegovinom, krstare naoru\u017eane horde, ali d\u017eaba, opet je njima Ramiz najve\u0107i problem. Sve se ljudima opra\u0161ta, ubistva, zavade, zlo\u010dini, ali moj beleg ostaje za sva vremena. Pa, nosio bih ja njega kad bih se lepo ose\u0107ao, ali ja se u svom telu mu\u010dim opasno.<\/p>\n
Kad sam opazio? Ima li veze \u0161to sam kao mali bio jako nemiran? Ili \u0161to sam se bio prepao kad sam imao deset godina, pa me majka vodila hod\u017eama… A otac me tukao, joj. A stan’te da se setim kad je ono bilo ba\u0161 prvi put…<\/p>\n
Ljubav u Mostaru<\/strong><\/p>\n Imao sam \u0161esnaest godina i i\u0161ao sam mostarskom ulicom. A bio sam lep, gospo\u0111o, lep da lep\u0161i nisam mogao biti. Lep\u0161i od svake slike, od svake cure. Idem tako ulicom, a jedan \u010dovek me gleda, pa ka\u017ee: “Mom\u010di\u0107u fini, bi li mi ponio ovaj paket do stana, te\u017eak mi je”.<\/p>\n \u0160to ne bih, ka\u017eem i ponesem. Do\u0111emo do stana, on otvori vrata i ka\u017ee: “Izvoli, mom\u010di\u0107u, u\u0111i malo da se odmori\u0161”. Vidim u predsoblju visi \u017eenski \u0161lafrok i \u017eenske papu\u010de, pa u\u0111em. U stvari, ja nikad pre nisam ni \u010duo da to tako neki namamljuju i da to postoji. Sedosmo na kau\u010d. On me stade ljubiti…<\/p>\n Kako: je li mi to bilo \u010dudno? Pa, ne znam, jer mene je obuzela takva milina i lepota da ni o \u010demu nisam mogao razmi\u0161ljati. On me onda pitao ho\u0107u li ovo ili ono, ali ja sam toliko bio stidan da ni\u0161ta nisam mogao da pri\u010dam. Stidljiviji sam bio od ikakve curice… Kasnije mi je ispri\u010dao da je bio \u017eenjen i da ga je \u017eena napustila zbog toga…<\/p>\n Drugi put je bilo opet u Mostaru oko pola no\u0107i. Po\u0161ao sam bio na \u017eelezni\u010dku stanicu da idem u \u010capljinu. Pa, evo \u0161to sam radio u to doba no\u0107i u Mostaru: pevao sam po kafanama. Nemojte se \u010duditi ni smejati, moja gospo\u0111o, saslu\u0161ajte da vam otpevam koju pesmu. Hajd\u2019, prvo \u0107u vam one od Zehre Deovi\u0107. Ona je najbolja narodna peva\u010dica i dobar \u010dovek. Ho\u0107e\u0161 onu “Dve su se vode zavadile”? E, iznena\u0111eni ste kako lepo pevam? E, sad \u0107u vam neku Bebinu. Pa Zorinu. Svi\u0111a vam se? Vi ho\u0107ete “Sino\u0107 kad sam po\u0161\u2019o u lov na jelene”? Mo\u017ee… Sad ho\u0107ete Ismihanu? Od srca. Drage volje…<\/p>\n E, eto, moja gospo\u0111o, ko god me \u010duo kako pevam ostao je zapanjen. Ka\u017eu: “Ramize, \u0161to ne snimi\u0161 plo\u010du?” Odakle mi pare. I, mene na trehu di\u017eu, ja sam obele\u017een, vi \u0107ete oprostiti ratove i zlo\u010dine, ali meni moju nesre\u0107u nikad. A ja nisam kriv… joj, pustite me da malo otpla\u010dem, pa \u0107emo nastaviti, molim vas… E, sad mi je lak\u0161e, zdravi bili i vi i va\u0161a deca ako ih imate. U mene je veliko srce, ja nikom ne bih ni trunke hinle napravio…<\/p>\n E, tako te ve\u010deri pevah u Mostaru “Kraj potoka bistre vode”, “U \u0111ul ba\u0161ti kraj \u0161im\u0161ira”, “Kraj Vrbasa sedi mom\u010de, \u010deka devoj\u010de”, pa prikasnih ku\u0107i. Kad na ulici me presreto\u0161e huligani: “\u0110e si, pe*eru, ubi \u0107emo te!”<\/p>\n Uto nai\u0111e jedan ogromni, skupoceni auto, a voza\u010d promoli glavu, dreknu na onaj \u010dopor, oni malo ustuknu\u0161e, a onaj gospodin otvori vrata, pa ka\u017ee: “Ulazi, rastrgat \u0107e te…” Ja u\u0111em, stanem zahvaljivati … kad pogledam, a onaj gospodin umjesto na \u017eelezni\u010dku stanicu, odvede mene u \u0161umarak… tako bi… Ono, znate?<\/p>\n Pretu\u017ena pri\u010da<\/strong><\/p>\n Otac, zemlja mu laka bila, udri, pa udri… To je bila sramota za svu familiju. Niko nije mislio kako je meni. A mo\u017eda su i mislili, ali me nisu pitali. Da su me na vakat odveli doktorima, mo\u017eda sad ne bi ovog ni bilo…<\/p>\n \u0160to ja mogu kad ne mogu sebe da prisilim na \u017eenske? Ima godina kako hodam po doktorima, ali, moja gospo\u0111o, to vam je pretu\u017ena pri\u010da. Rekli su mi da imam vi\u0161ak \u017eenskih hormona. Ja sam ih molio da te hormone ubiju u meni, pa da budem kao i drugi mu\u0161karci. \u010cuj, bih li se ja o\u017eenio kad bih bio normalan? E, bih, moja gospo\u0111o, i pazio bih je kao o\u010di u glavi, samo kad bi mi doktori gre\u0161ku otklonili, pa da ja uzmognem kao mu\u0161karac voleti.<\/p>\n Aman, gospo\u0111o, ima li ikakvog na\u010dina da se preko novine raspitate da se meni pomogne, da se u meni ubije ono \u0161to mi smeta da budem kao i drugi ljudi?<\/p>\n Ama, jesam, i\u0161ao sam doktorima. Evo jednog pregleda, samo slu\u0161ajte: doktorka uzela neke kru\u017ei\u0107e, pa ih rastjerala po stolu. “De, sine Ramize, sastavi ovo…” Ja taman da sastavljam kad me grom zgodi: iza doktori\u010dinih le\u0111a, na naslon fotelje sjeo jedan prosijedi lijep doktor i pilji u mene. Odmah poznadoh da je i on taj, ali on svoje ne priznaje.<\/p>\n Meni stado\u0161e ruke drhtati, srce… Upalila mi se ko\u017ea oko o\u010diju… A doktorka me gleda, pa valjda misli da je to zbog onih njenih kockica i besposlica, pa \u0107e mi re\u0107i: “Ramize sine, ti mora\u0161 u Jagomir malo…” Joj, je*em ti kockice i kru\u017ei\u0107e, i Jagomir! Joj, \u0161to su mi radili, metali \u0161okove u glavu, punktirali ki\u010dmu, svuda tra\u017eili, ali ni\u0161ta od onog \u0161to su oni tra\u017eili nisu na\u0161li…<\/p>\n Prevara s toplicama<\/strong><\/p>\n Do\u0161la mi sestra u bolnicu, oni joj rekli: “On ti je pun \u017eenskih hormona. Mora da ste ga mnogo u detinjstvu maltretirali…” Sestra oti\u0161la svojim putem, a oni meni: “Hajde ti sad malo, Ramize, u Fojnicu, u toplice, da se oporavi\u0161. Ide cela grupa”.<\/p>\n Onda nas strpaj u kombi, pa u Fojnicu, u onaj stacionar za lude. To je zatvor. Kad sam ja tu prevaru vidio, pisnuo sam kao ljuta guja. Slu\u010daj htede da ja pobegnem, te pravo u \u010capljinu: “Majko, evo me, ubi\u2019 me kad sam ti takav, nek ti ne \u017eivim vi\u0161e…”<\/p>\n Vi\u0161e nisam smio od doktora tra\u017eiti pomo\u0107, jer sam vidio da bih zavr\u0161io do\u017eivotno u ludnici. Zar nikakvog izgleda ni izlaza nema za mene? Ima li leka igde na belom svetu? Nemojte me na prevaru stavljati do\u017eivotno iza gvozdenih re\u0161etaka!<\/p>\n Kasnije mi se majka razbolje i \u010detiri godine bi na postelji. Od srca sam joj pomagao i uvek mi je \u010dista bila. Sve sam je poslu\u0161ao, halal joj bilo. Ostavila mi je sprat ku\u0107e, imam ne\u0161to zemljice i \u010detiri hiljade njene penzije. Vidite vi ove moje \u017euljevite ruke? Ja sam vam, gospodo, vredan i volim da radim, i ni\u0161ta mi nije ispod \u010dasti. Sad sam svoju zemlju okopao, posijao, a kad uzraste, nosi \u0107u na pijacu.<\/p>\n Pa, jest, ima huligana, zadirkuju me, ali \u0161to mogu, nek im Bog plati. Volim da sam \u010dist i uredan, i lepo obu\u010den. Volio bih da postanem peva\u010d. Kako bih do\u0161ao do Vehida Guni\u0107a da me on \u010duje da zapevam u “Meraklijama”?<\/p>\n Sve bih \u010dinio na ovom svetu samo da na\u0111em svoje mesto. Zarobljen sam u ovom telu koje je mu\u0161ko, a \u017eelje kao u \u017eene. Nekad mi je gore nego u grobu. Neka, gospo\u0111o, slobodno sve napi\u0161ite, neka \u010duju i sestre mi i bra\u0107a, i sva rodbina. Neka se ljute, davno sam to trebao. Mo\u017eda \u0107e neki dobri ljudi \u010duti moj pla\u010d, pa \u0107e se javiti i kazati: “Ramize, ima nade, izle\u010di\u0107u \u0107e\u0161 se tu i tu”. Javite se, dragi prijatelji, i poka\u017eite mi put..<\/p>\n Neka ljudi presude<\/strong><\/p>\n E, \u017eivote, kako si me izmu\u010dio. \u0160to sam ja, moja gospo\u0111o, degeneka dobio, a sve na pravdi Boga. Jer ja nikad nisam bio agresivan, pa da bih na nekog navaljivao. Nego, ako nekog odbi da mi se ne svi\u0111a, a on udri! Znate li vi onog… on vam je u Sarajevu va\u017ena figura. I o\u017eenio se da bi se prikrio, pa me izlupao \u0161to mu nisam dao, \u010detiri mi zuba izbio. I on uva\u017een, jer je la\u017eov i licemer, a ja jadan iskren, pa me biju i smeju mi se…<\/p>\n \u0160ta god bude, ja sam spreman. Ispri\u010dao sam vam k’o \u0161to se ispoveda Bogu. Pa, kako ljudi presude, tako neka bude. Samo, gospo\u0111o, ne poturajte mi vi\u0161e nikakve kockice i kru\u017ei\u0107e. Jer, ovo sa mnom je vi\u0161e od igre. Ovo je moj jadni i nesretni \u017eivot.<\/p>\n (Napisala: Danica \u0160ari\u0107 (Una, 1992.)\/Index.hr\/Yugopapir)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Ovih dana na internetu kru\u017ei ispovest gej folk peva\u010da iz Bosne i Hercegovine Ramiza Sinanovi\u0107a, neki ka\u017eu prvog na prostoru nekada\u0161nje Jugoslavije, koja je privukla pa\u017enju mnogih. On je ovu […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":8781,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[14,12],"tags":[41,72,94],"class_list":["post-8780","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-muzika","category-umetnost","tag-bosna-i-hercegovina","tag-coming-out","tag-istorija"],"yoast_head":"\n