Transrodnost je pojam koji polako ali neumitno sve vi\u0161e raskida predrasude i neshvatljive kontroverze vezane za odre\u0111ene osobe, koje, iako polno odre\u0111ene, sopstveno telo do\u017eivljavaju stranim. Roditelji su naj\u010de\u0161\u0107e svesni, da nije ba\u0161 uvek u redu kada se njihove devoj\u010dice otimaju za auti\u0107e ili druge igra\u010dke pripadaju\u0107e de\u010dacima. Isto se doga\u0111a i kada de\u010daci pose\u017eu za lutkama umesto za fudbalskom loptom, biraju \u017eenske odevne predmete, tra\u017ee da se \u010de\u0161ljaju kao devoj\u010dice… Iako svesni, roditelji to \u010desto zbog srama od okoline pre\u0107utkuju, poku\u0161avaju\u0107i da dete usmere na “pravi put”, koji mu je zacrtan po ro\u0111enju.<\/p>\n
Da li je i koliko takvo pona\u0161anje ispravno, i do kakvih sve posledica mo\u017ee da dovede, obja\u0161njava svetski priznati stru\u010dnjak koji se bavi transrodnom medicinom i rekonstruktivnom genitalnom hirurgijom profesor dr Miroslav Lj. \u0110or\u0111evi\u0107, urolog iz Univerzitetske de\u010dje klinike u Tir\u0161ovoj:<\/p>\n
– Na osnovu vi\u0161egodi\u0161njeg iskustva i na hiljade ura\u0111enih operacija promene pola, odgovorno tvrdim da na transrodne osobe ne treba vr\u0161iti pritisak da ostanu takve kakve jesu. Nesklad psihe i fizi\u010dkog izgleda kod njih zasigurno dovodi do trauma, jer im telo u kojem su ro\u0111eni tokom vremena postaje nepodno\u0161ljivo i neprihvatljivo. To se ne de\u0161ava u odraslom dobu, kako se obi\u010dno misli, ve\u0107 jo\u0161 u najranijem detinjstvu, kada tek po\u010dinju da poimaju ko su. Obi\u010dno oko pete godine.<\/p>\n
* Koliko je danas te\u0161ko transrodnim osobama?<\/b><\/i><\/p>\n
– Situacija se u prili\u010dnoj meri promenila nabolje. Predrasude se sve vi\u0161e razbijaju, o \u010demu najbolje govori podatak o tome kada se javljaju da promene pol. U poslednjih nekoliko godina dolaze sve mla\u0111e osobe, oko 22. do 23. godine. Ovo je prili\u010dan napredak ako se zna da je samo pre 15 godina prose\u010dna starost zainteresovanih bila izme\u0111u 37. i 45. godina. Tada su dolazile osobe sa \u017eivotnim iskustvom, \u010desto i porodi\u010dni ljudi, kojima je stanje u kojem su \u017eiveli postalo apsolutno nepodno\u0161ljivo. Danas nam se \u010desto javljaju roditelji, jer oni prvi prime\u0107uju da se njihovo dete pona\u0161a neuobi\u010dajeno. Kroz razgovor sa njima posumnjaju ili prepoznaju problem, ali im treba stru\u010dno mi\u0161ljenje kao potvrda.<\/p>\n
* Ko odlu\u010duje da li takva osoba treba da se podvrgne operativnom zahvatu ili ne?<\/b><\/i><\/p>\n
– Odluka se ne donosi u trenutku, ve\u0107 se konsultuje tim stru\u010dnjaka, pri \u010demu proces pripreme traje vi\u0161e godina. U svakom slu\u010daju, osoba mora da je punoletna zbog celokupnog psihofizi\u010dkog razvoja. Transrodnu osobu prvo godinu dana vodi psihijatar, jer je njegovo mi\u0161ljenje presudno za potvrdu da postoji rodna neuskla\u0111enost. \u0160ta to zna\u010di? Osoba se genetski ra\u0111a kao pripadnik odre\u0111enog pola, ali ona ne prihvata izgled svog tela i genitalija, ve\u0107 te\u017ei da to promeni. Sa psihi\u010dkog aspekta to je nemogu\u0107e promeniti, a ako im se blagovremeno ne pomogne ishod mo\u017ee biti i tragi\u010dan. Ko je gledao film “Dankinja” mogao je najbolje da shvati traume sa kojima takve osobe \u017eive. Na kraju krajeva, svako ima pravo da svojim \u017eivotom raspola\u017ee kako \u017eeli.<\/p>\n
* Kako proces pripreme dalje te\u010de?<\/b><\/i><\/p>\n
– Pacijent se dalje \u0161alje endokrinologu koji propisuje odgovaraju\u0107u hormonsku terapiju da bi se izgubile postoje\u0107e polne karakteristike, zavisno od toga da li mu\u0161karac prelazi u telo \u017eene ili \u017eena u telo mu\u0161karca. Na ovu vrstu pripreme odlazi jedna do dve godine, nakon \u010dega pacijent sti\u017ee kod urologa ako je mu\u0161karac ili kod ginekologa ako se radi o \u017eeni. Tek na kraju, posle svih detaljnih priprema na scenu stupamo mi hirurzi.<\/p>\n
* Koliko je te\u0161ko “pretvoriti” osobu u suprotni pol?<\/b><\/i><\/p>\n
– Mu\u0161karca u \u017eenu je mnogo lak\u0161e “prevesti” zbog anatomskog izgleda genitalija. U jednoj operaciji se uradi gotovo sve. Naravno, nakon ovog \u010dina vodi se ra\u010duna o izgledu i funkcijama genitalija, njihovom li\u010dnom zadovoljstvu kao i zadovoljstvu partnera. Dosada\u0161nja iskustva pokazuju da je oko 60 odsto njih seksualno aktivno, pri \u010demu vi\u0161e od 90 odsto daje pozitivne odgovore kada je re\u010d o li\u010dnom seksualnom zadovoljstvu. Bez la\u017ene skromnosti za nas to predstavlja neprocenjiv uspeh.<\/p>\n
* A kada je re\u010d o prelasku \u017eene u telo mu\u0161karca?<\/b><\/i><\/p>\n
– Ovaj zahvat je daleko zahtevniji, jer je te\u0161ko posti\u0107i funkciju erekcije, pogotovo du\u017ee. U menjanju \u017eenskog u mu\u0161ki pol nude se dve varijante. Prva je da od malih \u017eenskih genitalija pravimo male mu\u0161ke, koje su nedovoljnih dimenzija za penetrativne seksualne odnose. \u010cak tri \u010detvrtine pacijenata zadovoljno je ovom operacijom jer im omogu\u0107ava mokrenje u stoje\u0107em stavu, \u0161to je karakteristika mu\u0161karaca, kao i \u010dinjenicom da nemaju \u017eenska obele\u017eja. U tom trenutku njihov cilj nije da imaju seksualne odnose, \u0161to ne zna\u010di da tokom vremena to i ne po\u017eele. Me\u0111utim, jedna \u010detvrtina u startu \u017eeli da ima fiziolo\u0161ki falus i sve \u0161to taj organ karakteri\u0161e da bi bio u erekciji i da bi se stvorili uslovi za penetraciju. Ovde se ve\u0107 rade zahtevnije te\u0161ke rekonstruktivne operacije u vi\u0161e navrata. Mogu\u0107e su ozbiljne komplikacije, zbog \u010dega o svemu treba dobro razmisliti. Ina\u010de, u uobi\u010dajenim okolnostima, oporavak od operacije traje desetak dana, dok je redovna hormonska terapija i kontrola obavezna i do\u017eivotna.<\/p>\n