Svaki film je svojevrsno putovanje, ma koliko bio plod fikcije uvek dolazi iz konkretnog mesta i svaki govori o autoru i mora biti li\u010dan, jer u njemu reditelj izla\u017ee sebe i istovremeno poku\u0161ava da sakrije sebe, ka\u017ee portugalski sineasta \u017dao Pedro Rodrige\u0161, gost 11. Beldoksa.<\/p>\n
Estetiku Pedra Rodrige\u0161a karakteri\u0161e istra\u017eivanje ljudskih strasti na oniri\u010dan na\u010din kroz konstantno me\u0161anje sna i jave, kao i preispitivanje seksualnosti i odnosa prema hri\u0161\u0107anstvu, duboko usa\u0111enom u portugalsko i evropsko dru\u0161tvo. <\/p>\n
Rodrige\u0161 je poznat beogradskoj publici po filmu “Ornitolog”, prikazanom na Festivalu autorskog filma 2016. godine, \u0161to, sam autor nije znao i iznenadilo ga je, kao i Plaketa Jugoslovenske kinoteke koja mu je sino\u0107 uru\u010dena. <\/p>\n
Ka\u017ee da kada snima filmove ne \u017eeli da \u0161okira ljude, ve\u0107 samo da bude iskren sam sa sobom i ispri\u010da pri\u010de koja ga interesuju, mada je navikao na vrlo burne reakcije ljudi. <\/p>\n
“Ljudima se ili mnogo dopadnu moji filmovi ili ih ne podnose. Taj jaz izme\u0111u odbacivanja i prihvatanja je ba\u0161 ogroman i mo\u017eda sam ja bio najvi\u0161e \u0161okiran na po\u010detku jer sam \u017eeleo da ljudi u\u017eivaju u mojim filmovima”, primetio je Rodrige\u0161 u intervjuu Tanjugu. <\/p>\n
Uvek se, ka\u017ee, pita \u0161ta ljudi \u017eele da vide i pri\u017eeljkuje da njegove filmove vidi \u0161to vi\u0161e ljudi, ali zna da nije tako. <\/p>\n
“Mnogi filmovi izgledaju potpuno isto, a ja poku\u0161avam da napravim ne\u0161to druga\u010dije. \u0160ezdesetih i sedamdesetih godina vi\u0161e ljudi je gledalo umetni\u010dke filmove, a danas se postavlja pitanje kako da zainteresujemo ljude za ostvarenja koja se ne bave superherojima”, rekao je Rodrige\u0161. <\/p>\n
Smatra da je najva\u017enije za jednog autora da na\u0111e svoj pogled na svet i on to sam jo\u0161 uvek poku\u0161ava. <\/p>\n
“Mislim da se to razvija tokom \u017eivota, dok otkrivate sebe i dok u\u010dite da gledate na svet na razli\u010dite na\u010dine, tako bolje razumete i sebe i \u0161ta radite na ovom svetu”, smatra reditelj. <\/p>\n
Te\u0161ko mu je da pri\u010da o svojim filmovima i dodaje da je on neko ko stoji iza i ko \u0107e jednog dana umreti u nadi da \u0107e njegovi filmovi ostati. <\/p>\n
Svaki film, nagla\u0161ava, dolazi iz praznine, i da bi po\u010deo da stvara novi, mora da zaboravi prethodni, jer i “kada zavr\u0161i film, on vi\u0161e ne pripada njemu”. <\/p>\n
“Verujem da snimanje filma, kao i svaki proces stvaranja umetni\u010dkog dela mora da se oslanja na intuiciju, na instikt. Kod Tintoreta mi je fascinantno kako je jednu istu temu obra\u0111ivao na razli\u010dite na\u010din tokom svog \u017eivota. I to mi je zanimljivo jer i film mnogo govori o autoru i mora da bude veoma li\u010dan”, istakao je Rodrige\u0161.<\/p>\n
On obja\u0161njava da se krije iza onoga \u0161to radi, ali istovremeno se izla\u017ee. <\/p>\n
“Kada ka\u017eete da je ne\u0161to li\u010dno, obi\u010dno se to do\u017eivi kao zatvoreno, a ja smatram da moji filmovi treba da imaju vrata kroz koja \u0107e ljudi u\u0107i. Nadam se da moji filmovi mogu lako dopreti do ljudi, ali ipak znam da nije ba\u0161 tako”, rekao je Rodrige\u0161. <\/p>\n
Kako ka\u017ee, njegovi filmovi su uglavnom o usamljenim likovima, a ti\u0161ina mo\u017ee biti plodotvornija jer pru\u017ea priliku da se misli o razlogu postojanja. <\/p>\n
“Film predstavlja izbor reditelja \u0161ta iz ne\u010dijeg \u017eivota \u017eeli da predstavi, \u0161ta \u017eeli da sakrije. Mnogo volim filmove Alfreda Hi\u010dkoka koji uvek gradi pri\u010du na osnovu o\u010dekivanja publike, napetosti koja iz toga proizilazi. Filmovi treba da budu uzbudljivi i postoje razli\u010diti na\u010dini da to postignete i da uvu\u010dete ljude u pri\u010du”, primetio je portugalski reditelj. <\/p>\n
Po\u0161to nije imao talenta da se bavi slikarstvom, odlu\u010dio je da slike gradi putem filma, a detalje za te slike pronalazi u razli\u010ditim umetnostima i \u017eivotu pa gradi svoj svet. <\/p>\n
Odlazak u Veneciju nakon srednje \u0161kole, susret sa delima renesansnih slikara, sa religioznim temama, dosta je uticalo na njega, a \u010dinjenica da dolazi iz zemlje u kojoj je religija vrlo bitna, iako nije odgajan u religioznoj porodici, zainteresovalo ga je za to kako tradicija i religija uti\u010du na ljude, \u0161to se odrazilo i na njegove filmove. <\/p>\n
Rodrige\u0161 nagla\u0161ava da su svi njegovi filmovi fikcije, a istovremeno dokumentarni. <\/p>\n
“Nikad ne razmi\u0161ljam da li snimam igrani ili dokumentarni film. I kada snimam igrani film, dosta istra\u017eujem kako bih uhvatio ugao stvarnosti na kome gradim fikciju. To je jedini na\u010din na koji mogu da radim. Ponekad me pokrene jedan prizor, ili neki \u010dlanak u novinama, a ponekad pri\u010da koju sam \u010duo ili osoba koju sam sreo ili pak mesto”, objasnio je Rodrige\u0161. <\/p>\n
Za potrebe retrospektive u Centru Pompidu u Parizu snimio je autoportret “Gde si sada, \u017doao Pedro Rodrige\u0161?” koji se prikazuje na “Beldoksu” i podvla\u010di da se stalno trudi da svaki slede\u0107i film bude potpuno druga\u010diji. <\/p>\n
Trenutno radi na novom igranom filmu o revoluciji 1974. godine kojom je okon\u010dana duga diktatura u Portugalu. <\/p>\n
“Mi Portugalci imamo problema da razmi\u0161ljamo o bli\u017eoj pro\u0161losti. \u010cesto se bavimo dalekom pro\u0161lo\u0161\u0107u, ali izbegavamo da se bavimo nedavnim se\u0107anjima. Imao sam devet godina kada se desila revolucija. Ne se\u0107am se mnogo te godine, ali bitno je danas da se bavimo tom temom. Nakon 1974. u Porugalu je bilo mnogo nade, a danas je svet krenuo u drugom pravcu, previ\u0161e je netolerancije i bitno je da vidimo za\u0161to ti ideali nisu oti\u0161li gde je trebalo”, objasnio je Rodrige\u0161.<\/p>\n