Poslednji tvit ministra Nenada Popovi\u0107a o LGBT zajednici kao i istupi lidera radikala u Narodnoj Skup\u0161tini otvorili su ponovo pitanje koliko je govor mr\u017enje prisutan u javnom prostoru. U Kancelariji Poverenika za za\u0161titu ravnopravnosti za N1 ka\u017eu da su naj\u010de\u0161\u0107e na meti govora mr\u017enje – Romi, gejevi i \u017eene.<\/p>\n
Mr\u017enju u govoru te\u0161ko je iskoreniti jer \u017eivimo u osvetni\u010dkom dru\u0161tvu, gde umesto da mr\u017enju osu\u0111ujemo, mahom odgovaramo istom merom – tako\u0111e mr\u017enjom, stav je sociologa.<\/p>\n
Ima ga na internetu. Lako \u0107ete ga na\u0107i i na kioscima. Ne tako retko i u poslani\u010dkim klupama. On je – govor mr\u017enje.<\/p>\n
“U na\u0161em parlamentu imamo specijalce za mr\u017enju za proizvodnju mr\u017enje i to onog trenutka kada se pojavi bilo koje disonantno mi\u0161ljenje, bilo koje mi\u0161ljenje koje nije odobreno od vladaju\u0107e strukture, tog trenutka dolazi do ga\u017eenja onog \u0161to je razlika, razli\u010ditost, \u0161to je drugost”, ocenjuje sociolog Ratko Bo\u017eovi\u0107.<\/p>\n
Srpsko dru\u0161tvo boluje od mr\u017enje – zaklju\u010dak je sociologa sagovornika N1. Javno dominantna je ona mr\u017enja koja dolazi iz usta politi\u010dara. Bez izuzetka su ih, tvrdi, obuzele politi\u010dke strasti.<\/p>\n
“A to zna\u010di nemamo empatiju, nemamo ose\u0107anje za onoga drugoga i kona\u010dno \u010dinimo onome drugome ono \u0161to ne bi \u017eeleli taj drugi nama da \u010dini. Eto to je nedostatak moralne inteligencije”, ka\u017ee Bo\u017eovi\u0107.<\/p>\n
Na meti govora mr\u017enje su pre svih Romi, LGBT populacija i \u017eene, ukazuje Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n
“Takvih slu\u010dajeva bilo je pro\u0161le godine tri i ove godine tri i u sva tri slu\u010daja smo podneli krivi\u010dne prijave”, rekla je Brankica Jankovi\u0107, Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti.<\/p>\n
Dok sud odlu\u010duje, Poverenica donosi i preporuke. Mahom obavezuje one koji govore iz mr\u017enje da se javno izvine. Dr\u017eavni organi ili privatne kompanije to u 90 odsto slu\u010dajeva u\u010dine, ali pojedinci – javne li\u010dnosti koji govor mr\u017enje koriste na o\u010digled svih, izvinjenja uglavnom zaobilaze.<\/p>\n
“Deset procenata nepostupanja su na\u017ealost uglavnom slu\u010dajevi koji su vezani upravo za govor mr\u017enje za uznemiravanje i poni\u017eavaju\u0107e postupanje, dakle, za onu diskriminaciju koja se desila u javnom prostoru”, rekla je Jankovi\u0107.<\/p>\n
Sagovornici N1 su saglasni da je mr\u017enju te\u0161ko iskoreniti. Pogotovo to nije lako u osvetni\u010dkom dru\u0161tvu – ukazuje Bo\u017eovi\u0107. Jer, ovde je na snazi model okretanja u krug – na mr\u017enju odgovaramo mr\u017enjom.<\/p>\n
“Mr\u017enja i glupost nemaju granica”, rekao je Bo\u017eovi\u0107.<\/p>\n