Crna Gora bi do kraja 2018. godine trebalo da dobije Zakon o \u017eivotnom partnerstvu koji \u0107e istopolnim parovima omogu\u0107iti prava koja do sada nijesu imali. Obim tih prava je, kako ka\u017eu u dijelu nevladinog sektora koji se bavi pitanjem LGBT zajednice, maksimum od onoga \u0161to je bilo mogu\u0107e u dru\u0161tvenom i politi\u010dkom trenutku u kojem se Crna Gora danas nalazi.<\/p>\n
Dvadesetpetogodi\u0161nja Jovana iz Podgorice \u017eivi sa partnerkom tri godine, a za Radio Slobodna Evropa (RSE) ka\u017ee da nije lako funkcionisati u zajednici koju niko ne priznaje, ni pravo ni dru\u0161tvo.<\/p>\n
“To nam dosta stvari komplikuje…\u0160to god da se meni desi, recimo da zavr\u0161im u bolnici, ona ne bi mogla da do\u0111e da me posjeti kao partnerka ili \u010dlan porodice. Eto, samo od toga da po\u010dnemo, a tu je dosta i drugih stvari koje sada ne mo\u017eemo”, navodi Jovana.<\/p>\n
\u010cesto sa partnerkom pri\u010da o tome da bi uskoro mogli \u017eivjeti u zajednici koju crnogorsko zakonodavstvo prepoznaje.<\/p>\n
“U posljednje vrijeme jako \u010desto govorimo o tome jer se nadamo da \u0107e Crna Gora usvojiti taj zakon. Ona nije odavde i to bi nam ba\u0161 mnogo zna\u010dilo jer bi se onda ona preselila kod mene i bilo bi puno bolje. Ona \u0107e biti moja budu\u0107a izabranica. To je to, ni\u0161ta vam vi\u0161e ne smijem re\u0107i”, ka\u017ee Jovana.<\/p>\n
U me\u0111uvremenu, radna grupa Ministarstva za ljudska i manjinska prava priprema nacrt Zakona o \u017eivotnom partnerstvu, koji bi, kako za RSE ka\u017ee Danijel Kalezi\u0107 iz nevladine organizacije Queer Montenegro (Kvir Montenegro), trebalo da bude zavr\u0161en u narednih mjesec dana.<\/p>\n
Prema tom dokumentu, registrovana zajednica bi istopolnim parovima omogu\u0107ila dio prava iz bra\u010dne zajednice, \u0161to, kako nagla\u0161ava Kalezi\u0107, ne uklju\u010duje pravo na usvajanje djece.<\/p>\n
“Pravo na zdravstveno osiguranje po osnovu partnerstva, pravo na izdr\u017eavanje partnera, pravo na naslje\u0111ivanje imovine i tako dalje. Dakle, taj nacrt \u0107e sadr\u017eati sva ta neka osnovna \u017eivotna prava koja se jednostavno moraju propisati ljudima koji \u017eive zajedno i imaju porodicu. Ono \u0161to ne mo\u017eemo o\u010dekivati u ovom trenutku i \u0161to na \u017ealost nije realno jeste mogu\u0107nost usvajanje djece. Oko toga nemamo politi\u010dku volju i mogu\u0107nost da to bude uklju\u010deno u zakon”, poja\u0161njava Kalezi\u0107.<\/p>\n
Tako\u0111e, aktuelni model \u017eivotne partnere ne prepoznaje kao porodicu ve\u0107 samo “kao zajednicu dvije osobe istog pola”. Oni ne\u0107e mo\u0107i da budu ni hranitelji i generalno obim njihovih prava u odnosu na djecu bi\u0107e veoma mali.<\/p>\n
“Ta prava nijesu usvojenje i ta prava nijesu starateljstvo. Ta prava \u0107e se odnositi na to da ta osoba mo\u017ee donositi neke odluke u vezi sa tim djetetom. Mo\u017ee odvesti dijete kod ljekara, preuzeti dijete iz \u0161kole ili da mo\u017ee putovati sa djetetom”, isti\u010de Kalezi\u0107.<\/p>\n
Ina\u010de, usvajanje zakona koji \u0107e prvi put u istoriji crnogorskog pravnog sistema definisati prava istopolnih zajednica je dio evropskih integracija Crne Gore i obaveza na njenom putu ka \u010dlanstvu u EU, ka\u017ee Kalezi\u0107.<\/p>\n
“Ta obaveza je definisana Strategijom za unaprje\u0111enje kvaliteta \u017eivota LGBT osoba koju je Vlada Crne Gore usvojila 2013. godine. Zavr\u0161etak implementacije tog dokumenta je do kraja godine, a usvajanje Zakona o \u017eivotnom partnerstvu je jedna od posljednjih obaveza u tom dokumentu”, navodi.<\/p>\n
Zakon o \u017eivotnom partnerstvu je u posljednje vrijeme tema rasprava i razra\u010dunavanja stranaka na politi\u010dkoj pozornici Crne Gore a prava i polo\u017eaj LGBT zajednice bili su teme pojedinim kandidatima u kampanji za minule predsjedni\u010dke izbore.<\/p>\n
Mitropolija crnogorsko primorska Srpske pravoslavne crkve (SPC) u Crnoj Gori, naro\u010dito njen poglavar Amfilohije, uz desne partije iz opozicionih redova najglasniji su protivnici ne samo usvajanja tog zakona nego uop\u0161te gotovo bilo kakve rasprave o ljudskim pravima LGBT populacije. Ostala je upam\u0107ena poruka iz pisma Amfilohija Radovi\u0107a organizatorima povorke ponosa u Podgorici iz 2013. godine da se “drvo koje ne daje ploda sije\u010de i u oganj baca”. Amfilohije je tada Paradu ponosa nazvao “paradom bestidnosti”.<\/p>\n
U Crnoj Gori, kao i ostatku Balkana, homoseksualnost ostaje vru\u0107a tema, a ve\u0107ina gra\u0111ana ne ba\u0161 tolerantniprema toj razli\u010ditosti. Naime, dosada\u0161nja istra\u017eivanja pokazala su da preko 70 posto gra\u0111ana smatra da je homoseksualnost bolest, a svaki drugi – da je opasna za dru\u0161tvo, te da dr\u017eava treba da je suzbija.<\/p>\n
Prva Parada ponosa odr\u017eana je 24. jula 2013. godine u Budvi, a druga u Podgorici u oktobru iste godine. Obje su i pored prisustva policije obilje\u017eili neredi i nasilje u kojem je bilo i povrije\u0111enih, a pri\u010dinjena je i zna\u010dajna materijalna \u0161teta. To je bila slika podgori\u010dkih ulica svaki put kada bi se odr\u017eavao Prajd ali je nasilje postepeno jenjavalo pa su 4. i 5. povorka u Podgorici protekle mirno. Datum ovogodi\u0161njeg 6. Montenegro Prajda jo\u0161 nije odre\u0111en.<\/p>\n