Od trenutka kada su hrvatski mediji najavili da \u0107e u Zagrebu biti pokrenuta radio stanica koja \u0107e emitovati novokomponovanu muziku iz Srbije bura se ne sti\u0161ava. <\/p>\n
U hrvatskoj javnosti danima se polemi\u0161e da li je zaista potrebno pokrenuti radio stanicu sa narodnjacima to jest “cajkama” (pogrdan hrvatski izraz za srpsku novokomponovanu muziku), iako se u mnogim tekstovima “priznaje” da Hrvatima godinama u\u017eivaju uz muziku “sa one strane Drine”.<\/p>\n
Goran Vojkovi\u0107 u autorskom tekstu za zagreba\u010dki portal “Indeks” pi\u0161e da “ako je i\u0161ta iz Srbije uspelo da osvoji Hrvatsku \u2013 to je muzika”. Kako navodi, onaj koji pokre\u0107e taj radio jer razotkrio jo\u0161 jedan segment u kojem su Hrvati maksimalno dvoli\u010dni – u javnosti se dobro pazi da slu\u010dajno ne upadne koja srpska re\u010d, ili da neko ne ka\u017ee maj umesto svibanj, a kada do\u0111u no\u0107 i alkohol \u2013 peva se i igra na melos kojem su se Hrvati nekada podsmevali.<\/p>\n
“indeks” je objavio i istra\u017eivanje – ko u Hrvatskoj najvi\u0161e slu\u0161a narodnjake. Prema rezultatima istra\u017eivanja to su vernici i homofobi.<\/p>\n
Sociolozi sa Odeljenja za sociologiju Univerziteta u Zadru Kre\u0161imir Krolo, Sven Marceli\u0107 i \u017deljka Tonkovi\u0107 objavili su istra\u017eivanje o muzi\u010dkom ukusu zadarskih srednjo\u0161kolaca, ali s naglaskom na turbofolku. Kasnije su sproveli jo\u0161 jedno istra\u017eivanje gde su ispitali srednjo\u0161kolce iz Pule, Rijeke, Splita, Dubrovnika i \u0160ibenika.<\/p>\n
Pitanja koja su ih zanimala bila su slede\u0107a:<\/p>\n
1. Postoji li statisti\u010dki zna\u010dajna razlika u slu\u0161anju turbofolka s obzirom na pol.<\/p>\n
2. Postoji li statisti\u010dki zna\u010dajna razlika u slu\u0161anju turbofolka s obzirom na religioznost<\/p>\n
3: Postoji li veza izme\u0111u slu\u0161anja turbofolka i utelovljenog kulturnog kapitala roditelja<\/p>\n
Odgovori dobijeni istra\u017eivanjem koje jes provedeno krajem 2014. godine na uzorku od 866 u\u010denika svih tipova srednjih \u0161kola u Zadru i Biogradu na Moru bili su slede\u0107i:<\/p>\n
1. U\u010denice \u0107e \u010de\u0161\u0107e slu\u0161ati turbofolk od u\u010denika<\/p>\n
Naime, kako je objavljeno u istra\u017eivanju, vidljivo je kako se slu\u0161anje turbofolka statisti\u010dki zna\u010dajno sna\u017enije povezano sa \u017eenskim polom, odnosno prisutnije je kod srednjo\u0161kolki s 56.1% prema 40% srednjo\u0161kolaca, dok 48.5% ukupne srednjo\u0161kolske populacije barem povremeno slu\u0161a ovaj \u017eanr.<\/p>\n
2. Religiozniji ispitanici \u0107e \u010de\u0161\u0107e slu\u0161ati turbofolk od nereligioznih.<\/p>\n
Naime, religioznost se tako\u0111e pokazuje kao statisti\u010dki zna\u010dajna varijabla koja je povezana sa slu\u0161anjem turbofolka, pri \u010demu je verovatnije da \u0107e ga slu\u0161ati oni koji \u010de\u0161\u0107e odlaze na verske obrede. O\u010dito je da mladi iz uzorka koji uop\u0161te ne poha\u0111aju verske obrede u znatno manjoj meri slu\u0161aju turbofolk.<\/p>\n
Uz poha\u0111anje verskih obreda mo\u017eemo vezati i verski identitet pri \u010demu se oni koji izja\u0161njavaju kao vernici \u010de\u0161\u0107e iskazuju slu\u0161anje turbofolka kao dela vlastite kulturne potro\u0161nje, \u0161to potvr\u0111uje drugu postavljenu hipotezu.<\/p>\n
3. Postoji veza izme\u0111u slu\u0161anja turbofolka i tipa utelovljenog kulturnog kapitala roditelja.<\/p>\n
U ovome se istra\u017eivanju pokazuje kako je upravo prenos ukusa s roditelja na decu va\u017ean faktor u mogu\u0107em opisu uticaja na formiranje muzi\u010dkog i kulturnog ukusa.<\/p>\n
Istaknuto je da ekonomski status pritom nije toliko bitan.<\/p>\n
Zaklju\u010dak istra\u017eivanja je da analiza ukusa srednjo\u0161kolaca u Zadru i Zadarskoj \u017eupaniji pokazuje kako postoje odre\u0111ena stalna mesta koja se mogu povezati sa slu\u0161anjem turbofolka. Pre svega, potvr\u0111uje se kako su stalni elementi vezani uz odre\u0111ene dru\u0161tvene fenomene poput nagla\u0161enije konzervativnosti i tradicionalnosti, ba\u0161 kao \u0161to je va\u017ena i uloga pola utoliko \u0161to je verovatnije da \u0107e ovome \u017eanru biti sklonije srednjo\u0161kolke.<\/p>\n
Tako\u0111e, statisti\u010dki zna\u010dajnom se pokazala i tolerancija prema homoseksualnosti pri \u010demu se pokazuje da sklonost turbofolku opada kako tolerancija raste.<\/p>\n
Isti tim sociologa sproveo je kasnije jo\u0161 nekoliko istra\u017eivanja. Pro\u0161le godine objavljeni su rezultati opse\u017enog sociolo\u0161kog istra\u017eivanja o kulturnim potrebama i preferencijama mladih u Splitu, Puli, Rijeci, Dubrovniku, \u0160ibeniku i Zadru.<\/p>\n
Cilj je istra\u017eivanja bio ustanoviti mogu li se kulturne preferencije srednjo\u0161kolaca objasniti kulturnim kapitalom njihovih roditelja.<\/p>\n
Istra\u017eivanje je pokazalo kako su mladi u dalmatinskim gradovima izrazito nezainteresirani za kulturne sadr\u017eaje te netolerantniji prema nacionalnim i seksualnim manjinama od svojih vr\u0161njaka u Istri i na Kvarneru. Istovremeno su i mnogo religozniji od njih. Izuzetak je \u0160ibenik koji je daleko najtolerantiji i najotvoreniji dalmatinski grad, objavio je kulturpunk.hr tada. Prema tom istra\u017eivanju, mladi Dalmatinci su se izja\u0161njavali kao vernici koji prihvataju sve \u0161to ih vera u\u010di i najradije slu\u0161aju narodnjake.<\/p>\n