Ljudska prava. Ako vam mo\u017eda nije ba\u0161 sasvim jasno za\u0161to su ona tako va\u017ena i za\u0161to je va\u017eno da se svi borimo za prava nacionalnih manjina, gej osoba i prava ba\u0161 svakog pojedinca ovo je tekst za vas.<\/p>\n
Ljudska prava su zapravo vrednosti koja dru\u0161tvo \u010dine pravi\u010dnim, po\u0161tenim i jednakim za sve. Ljudska prava su tu da \u0161tite decu, stare, manjine, \u017ertve nasilja, razli\u010dite religiozne grupe ali i sve druge gra\u0111ane.<\/p>\n
Dakle, ljudska prava su tu da za\u0161tite ba\u0161 sve.<\/p>\n
Kako to rade? Zakonima. U demokratskim zemljama zakoni \u0161tite prava i slobode svakog pojedinca.<\/p>\n
I to je odli\u010dno.<\/p>\n
Ipak, problem je \u0161to ne vole ba\u0161 svi ljudska prava. Razni desni\u010dari, nacionalisti, fa\u0161isti i brojni ekstremisti bi rado ukinuli ljudska prava pojedinaca zbog svoje ideologije.<\/p>\n
Kako bismo ih spre\u010dili, potrebno je da znamo koja su to na\u0161a prava i kako smo se izborili za njih.<\/p>\n
Nekada davno, dru\u0161tva su imala svemo\u0107ne vladare koji su vladali \u010dvrstom rukom i samovoljom. Carevi, kraljevi i tirani su prava pru\u017eali onima koji su im se \u2013 svi\u0111ali. A to nije ba\u0161 po\u0161teno. Tako je i danas u totalitarnim dru\u0161tvima.<\/p>\n
Hiljadama godina obi\u010dni ljudi su se borili za jednakost i pravednost dru\u0161tva. Sve je po\u010delo jo\u0161 1215 . godine kada je donesena povelja Magna Carta Libertatem. Nju je izdao engleski kralj John Lackland nakon \u0161to je izgubio rat sa pobunjenim baronima. Povelja predstavlja ugovor izme\u0111u kralja i njegovih plemi\u0107a i po kojoj postoje garantovana prava koja se vi\u0161e ne mogu ograni\u010diti vladarevom samovoljom. Magna Carta je predstavljala prvi pisani ustavni dokument u istoriji koji garantuje ljudska i gra\u0111anska prava.<\/p>\n
Posle kraljeva koji su polako tokom slede\u0107ih 800 godina prepu\u0161tali vlast, dvadeseti vek su ponovo obele\u017eilili surovi tirani. Oni su vladali strahom i terorom.<\/p>\n
A onda, posle Drugog Svetskog Rata demokratska dru\u0161tva su rekla \u2013 nikad vi\u0161e.<\/p>\n
Doneseno je nekoliko va\u017enih dokumenata. Me\u0111u njima se izdvajaju Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima UN i Evropska konvencija za za\u0161titu ljudska prava.<\/p>\n
Univerzalna deklaracija je brzo postala najprevo\u0111eniji dokument na svetu IKAD.<\/p>\n
Su\u0161tina oba dokumenta je da bi pravila i zakoni a ne samovolja bilo koga trebalo da bude u srcu na\u0161eg dru\u0161tva.<\/p>\n
To su prava koja ba\u0161 svako ljudsko bi\u0107e ima, samom \u010dinjenicom da je \u2013 ljudsko bi\u0107e. I bez ikakvog izuzetka ba\u0161 svako ima pravo na njih \u010dim se rodi.<\/p>\n
Ideja je da su osnovna ljudska prava podjednako va\u017ena kao i na\u0161e elemenatrne ljudske potrebe, odnosno da su neophodna za normalan \u017eivot. Bez njih bi na\u0161i \u017eivoti bili mnogi lo\u0161iji. Recimo mogli bi da vas uhapse ili ubiju ako se recimo vladaru ne dopada va\u0161a objava na Facebooku.<\/p>\n
Me\u0111u pravima koja su garantovana svakome su pravo na \u017eivot, slobodu glasanja, bezbednost, slobodu govora i izra\u017eavanja\u2026 to zna\u010di da ba\u0161 niko, pa \u010dak ni vladari niti dr\u017eavne institucije ili pojedinci ni pod kojim uslovima ne mogu da vas uskrate za bilo koje pravo.<\/p>\n
Tako\u0111e ljudska prava su nedeljiva, me\u0111usobno povezana i nerazdvojiva. To zna\u010di da nepo\u0161tovanje jednog prava vodi do posledica i na druga prava. Ljudska prava se moraju bezuslovno po\u0161tovati.<\/p>\n
Novinari imaju pravo da pi\u0161u o \u010demu \u017eele i kritikuju \u010dak i vlast, pacijenti moraju da dobiju najbolji tretman i puno po\u0161tovanje medicinskog osoblja, vojnici moraju da dobiju odgovaraju\u0107u opremu, gej osobe moraju da imaju jednak tretman, ba\u0161 kao i pripadnici svih drugih manjina.<\/p>\n
Ba\u0161 svako mora da ima iste i pravedne uslove u \u0161koli, kod ku\u0107e i na poslu.<\/p>\n
A kako se brane ljudska prava?<\/p>\n
Za po\u010detak, moramo da ih poznajemo. I uloga svih nas je da branimo na\u0161a prava, ali i prava svih ugro\u017eenih. Kolektivna svest zna\u010di da smo svi odgovorni za prava i blagostanje svih drugih. To zna\u010di da kada je neko ugro\u017een i njegova prava se kr\u0161e trebalo bi da se pobunimo. Bore\u0107i se za tu\u0111a prava, branimo i sami sebe.<\/p>\n
Ipak, trebalo bi da znate jo\u0161 jednu stvar. Va\u0161a prava ne zna\u010de da mo\u017eete da ugrozite tu\u0111a prava.<\/p>\n
Recimo, ne mo\u017eete da bilo kome ograni\u010dite slobodu govora \u010dak i kada se ne sla\u017eete sa njim. Osim ako on ne ugro\u017eava druge recimo govorom mr\u017enje ili pozivima na nasilje ili \u0161irenjem la\u017enih informacija. Tako\u0111e, roditelji ne smeju da ugroze pravo na zdravlje i le\u010denje svoje dece recimo nevakcinisanjem.<\/p>\n