Trebalo bi da budete u mogu\u0107nosti da razgovarate sa nekim o svom mentalnom zdravlju, bez toga da vas neko osu\u0111uje ili stavlja pod lupu zbog va\u0161eg rodnog statusa.<\/p>\n
Natali* je bila uzbu\u0111ena zbog toga \u0161to \u0107e po\u010deti da odlazi kod terapeuta.<\/p>\n
\u201eNisam oti\u0161la kod njega zbog toga \u0161to sam bila u lo\u0161em stanju\u201c, ka\u017ee mi ona. \u201eBa\u0161 naprotiv. Bila sam u petoj godini od po\u010detka svoje tranzicije, i kona\u010dno sam imala polustabilne prihode i doma\u0107inski \u017eivot. Odlu\u010dila sam da investiram u terapiju i poku\u0161am da re\u0161im neke od svojih problema, koji datiraju jo\u0161 od mojih tinejd\u017eerskih dana i od ranije\u201c.<\/p>\n
Natali je imala 26 godina kada je zapo\u010dela terapiju. Vi\u0161e od deset godina je patila od razornog poreme\u0107aja ishrane, zbog kojeg je prekidala \u0161kolovanje i studije. To je bio jedan od najva\u017enijih problema koje je \u017eelela da re\u0161i terapijom. S druge strane, njen status transrodne \u017eene to nije bio.<\/p>\n
\u201eJa to nisam smatrala za problem\u201c, ka\u017ee ona. \u201eNaravno da sam popila svoju porciju problema sa rodom dok sam odrastala i kada sam se autovala. Radna mesta su i dalje veliki problem. Ali ja imam vi\u0161e sre\u0107e od ve\u0107ine, zato \u0161to su \u010dlanovi moje porodice bili divni, i zapravo su to i o\u010dekivali. Moji prijatelji su bili sjajni. Jednom kada je sve iza\u0161lo na videlo, i kada sam mogla da budem ono \u0161to jesam, bila sam sre\u0107na u privatnom \u017eivotu\u201c.<\/p>\n
Ali Natalin terapeut, privatnik koga je na\u0161la na Guglu, je druga\u010dije gledao na stvar. Natali je smesta ustuknula kada ju je pitao da li je \u201ekompletirala tranziciju\u201c, misle\u0107i na to da li je sprovela hirur\u0161ku operaciju rekonstrukcije genitalija. Pre kraja prvog sata terapije, on joj je sugerisao da je njen poreme\u0107aj ishrane povezan sa time \u0161to je transrodna. Nije bio neprijatan niti neprijateljski nastrojen, ka\u017ee mi ona, zapravo je bio veoma prijatan \u2013 zbog \u010dega joj je bilo jo\u0161 te\u017ee da se po\u017eali: \u201eA po\u0161to nisam imala nikakvih iskustava sa terapijom, oti\u0161la sam ose\u0107ajem da je on u pravu i da je autoritet, i da treba da ga slu\u0161am\u201c.<\/p>\n
To je bio po\u010detak \u0161estomese\u010dne terapije posle koje je Natali postala beskrajno ranjivija i uzemirenija nego kada ju je zapo\u010dela. <\/p>\n
Terapija razgovorom je u Britaniji u porastu. Rezultati koju je 2014. sproveo BACP (Britansko udru\u017eenje za savetovanje i terapiju) pokazali su da se 28 procenata ljudi u UK konsultovalo sa savetnikom ili terapeutom, u pore\u0111enju sa 20 posto 2010. Anegdotalno, po pri\u010dama iz mog neposrednog dru\u0161tvenog kruga, procenila bih da barem tre\u0107ina odlazi ili na kognitivno-bihejvioralnu terapiju (CBT) u organizaciji zdravstvenog osiguranja, ili odlazi na terapiju privatno.<\/p>\n
\u010cak i deset godina otkako vi\u0161e nisam tinejd\u017eerka, percepcija o tome ko mo\u017ee da ima koristi od terapije se u ogromnoj meri izmenila. Se\u0107am se kako sam o\u010dajni\u010dki \u017eelela da odem kod terapeuta, kada su u mojim poznijim tinejd\u017eerskim godinama moji problemi sa samopovre\u0111ivanjem i ishranom eskalirali, ali mogu da se setim kako sam bistre glave i mirno razmi\u0161ljala: \u2019Ne, tvoj problem nije dovoljno ozbiljan\u2019. Imala sam predstavu \u2013 kao \u0161to dosta ljudi i danas misli \u2013 da je za odlazak na terapiju potrebna neka izmerljiva i katastrofi\u010dna trauma iz detinjstva. To se sada izgleda menja. Iako neki ljudi koje poznajem zaista odlaze na terapiju da bi re\u0161ili neki odre\u0111eni doga\u0111aj iz \u017eivota, mnogi drugi jednostavno poku\u0161avaju da bolje razumeju sebe \u2013 da iskoriste to razumevanje svojih motiva, \u017eelja i strahova za pobolj\u0161anje svog \u017eivota.<\/p>\n
Ali za transrodne ljude, tra\u017eenje terapeuta mo\u017ee da bude \u0161etnja po minskom polju. Razgovarala sam sa terapeutkinjom iz Londona, Luiz Fu\u010der \u2013 koje je specijalizovana za raznorodne klijente \u2013 da je pitam za\u0161to je tako. Luiz le\u010di \u0161irok spektar ljudi kojima je ote\u017ean pristup mejnstrim terapiji. Ka\u017ee mi da je svesna sve ve\u0107eg broja terapeuta kao \u0161to je ona, iako ostaju malobrojni i te\u0161ko ih je locirati van Londona. Na primer, terapeuti kao \u0161to je Luiz mogu jasno da stave do znanja da su sposobni da osetljivo rade sa seks radnicima, poliamoroznim ljudima, gojaznim ljudima, i ljudima koji su transrodni ili nebinarni. Sve ovo su demografske grupe koje mejnstrim terapeuti obi\u010dno iznevere.<\/p>\n
\u201eMoje iskustvo je da je razumevanje rodnog identiteta iznena\u0111uju\u0107e slabo\u201c, ka\u017ee mi ona, \u201eA to predstavlja veliku opasnost. Terapeutski odnos je toliko intiman i ranjiv, i mi sebe razotkrivamo jednako koliko i klijenti, i potencijalno obezvre\u0111ivanje takvog odnosa bi moglo da ima razaraju\u0107e posledice. Ljudi zaista prijavljuju da terapeuti \u2019pecaju\u2019 unaokolo da bi razotkrili traumu koja je \u2019dovela do\u2019 disforije\u201c.<\/p>\n
To se iznova i iznova pominjalo kada sam o ovoj temi diskutovala sa svojim trans prijateljima: da terapeuti isuvi\u0161e revnosno \u017eele da otkriju iskustvo koje mogu da \u201eokrive\u201c za njihov rodni identitet. To ne samo da je kontraproduktivno, ve\u0107 ima potencijal i da ponovo traumira ljude koji su patili od dismorfije, ili im je jednostavno bilo te\u0161ko kada su se deklarisali kao transrodni.<\/p>\n
Natali* mi je rekla da je na kraju donela odluku da prestane da odlazi na terapiju, kada je shvatila da je dane pred svaku sesiju provodila u strahu; strahovala je od toga da \u0107e morati da brani sebe i ono \u0161to jeste, strahovala je od toga da \u0107e njeni pravi problemi biti sklonjeni u stranu.<\/p>\n
Razgovarala sam sa D\u017eord\u017eom*, koji je nebinaran, i \u010dula sli\u010dnu pri\u010du. On je i\u0161ao kod terapeuta da bi poradio na ose\u0107anjima sramote zbog izra\u017eavanja svog roda, a tako\u0111e i na nekim uznemiruju\u0107im se\u0107anjima na zlostavljanje iz detinjsta. Njegov terapeut je sugerisao da je zlostavljanje odgovorno za njegovu nelagodu i rodni identitet.<\/p>\n
\u201eDruga\u010dije sam se obla\u010dio kada sam odlazio na sesije\u201c, ka\u017ee mi D\u017eord\u017e. \u201eNisam nosio nakit, i li\u0161avao se ono malo \u0161minke \u0161to sam nosio. Bilo je zastra\u0161uju\u0107e i podse\u0107alo me je na emocionalno zlostavljanje koje sam do\u017eivljavao od svog oca\u201c.<\/p>\n
Pitala sam Luiz za\u0161to je transrodnim ljudima toliko te\u0161ko da na\u0111u terapeute koji se osetljivi za njihove osobene potrebe.<\/p>\n
\u201eTerapeuti moraju da razumeju da na njihov pogled na svet i interakciju s njim u ogromnoj meri uti\u010de kulturni kontekst i to \u0161to je \u2019difolt\u2019 ugnjetava\u010dki\u201c, ka\u017ee ona. \u201eKoncept roda sa kojim mi na zapadu radimo je specifi\u010dno zasnovan na odre\u0111enim idejama koje su se tokom istroije menjale, i kojima druge kulture nisu obavezno posve\u0107ene. Rod kao takav nije fiksiran i nepromenljiv, tako da povezivanje s njim ili istra\u017eivanje razli\u010ditih rodnih izraza i identiteta nije nekakva vrsta pobune ili reakcije na traumu, ve\u0107 zapravo otkrivanje onoga \u0161to nam najbolje pristaje. I stvarno, kome to \u0161kodi\u201c?<\/p>\n
Nadam se ne samo da \u0107e se vi\u0161e terapeuta kao \u0161to je Luiz obu\u010davati da slu\u017ee ovim zajednicama, ve\u0107 i da \u0107e mejnstrim terapeuti vi\u0161e razmi\u0161ljati o sopstvenim normativnim vrednostima. I dok ova negativna iskustva s terapijom mogu da budu potencijalno razaraju\u0107a, svi sa kojima sam razgovarala \u2013 \u010dak i oni koji su imali negativne susrete \u2013 tvrde da ona mo\u017ee da promeni \u017eivot nabolje.<\/p>\n
D\u017eord\u017e* je od tada prona\u0161ao novog terapeuta.<\/p>\n