{"id":7866,"date":"2018-03-15T02:34:09","date_gmt":"2018-03-15T10:34:09","guid":{"rendered":"http:\/\/gayecho.com\/news\/?p=7866"},"modified":"2018-03-15T02:34:09","modified_gmt":"2018-03-15T10:34:09","slug":"intervju-sa-heningom-benom","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/","title":{"rendered":"Intervju sa Heningom Benom"},"content":{"rendered":"

Dalji faktor je jaka kulturna ideologija \u201efrisind-a”. Pojam doslovno zna\u010di \u201eslobodni um” ili \u201eslobodni duh”. On ne ozna\u010dava prosto permisivnost, nego prosve\u0107enu toleranciju u stvarima li\u010dnog pona\u0161anja, kombinovanu sa dru\u0161tvenim anga\u017eovanjem za uspostavljanje materijalnih, dru\u0161tvenih, i obrazovnih uslova za pojedince da misle i \u017eive onako kako vi\u0161e vole. Ti ideali, svakako, ne odgovaraju uvek realnosti; me\u0111utim, to je ideologija koju na\u0161iroko podr\u017eavaju sve velike grupe u Danskoj. Ta nacionalna ideologija ohrabruje pojedince i grupe da misle i \u017eive onako kako \u017eele. Ona ne specifikuje norme o tome kako ljudi treba da \u017eive.<\/em><\/p>\n

\"\"*Da li lezbejke i gejevi u Danskoj vide homoseksualnost kao etni\u010dki identitet kao \u0161to to mnogi Amerikanci \u010dine?<\/strong><\/p>\n

Danska je bila sve donedavno etni\u010dki veoma homogena, tako da ne postoji tradicija ustanovljavanja identiteta i grupa u okviru etniciteta. S druge strane, na\u0107i\u0107ete sasvim isti opseg identitetskih konstrukcija kao u ostatku Zapadne Evrope, u Australiji i Severnoj Americi. Ono \u0161to je posebno zanimljivo u vezi sa Danskom jeste trend nestajanje svih vrsta homoseksualnih, gej, lezbejskih i kvir (queer) identiteta. Mnogi ljudi sa izra\u017eenim istopolnim interesovanjima po\u010dinju da misle i govore o sebi u terminima ukusa. Sebe otuda ne vide kao one koji poseduju gej, lezbejski ili kvir identitet. Umesto toga govore o posedovanju odre\u0111enog ukusa ili seksualne preferencije, sli\u010dno tome kao \u0161to neko preferira klasi\u010dnu muziku, fudbal, ili vegeterijansku hranu.<\/p>\n

*Da li taj razvoj specifi\u010dan za Dansku?<\/strong><\/p>\n

U mnogim delovima zemalja severa Zapada (uklju\u010duju\u0107i, kao obi\u010dno, Australiju i Novi Zeland), nai\u0107i\u0107ete na trendove i\u0161\u010dezavanja identiteta u vezi sa istopolnom seksualno\u0161\u0107u. Takvi identiteti te\u017ee da se pojave onda kada se \u017eivoti homoseksualaca uistinu razlikuju od \u017eivota heteroseksualaca, posebno ako su homoseksualci pod opresijom i bore se za polaganje prava na normalni ili prirodni identitet. Homoseksualni identiteti te\u017ee i\u0161\u010deznu\u0107u onda kada nema vi\u0161e potrebe za legitimacijom, ili ako se njihovi \u017eivoti ne razlikuju mnogo od drugih ljudi. Ali na\u010din na koji dolazi do nestajanja razli\u010dit je u razli\u010ditim kontekstima.<\/p>\n

U Americi postoji trend \u201enormalizacije”. Za mnoge Amerikance sa istopolnim sklonostima, njihov \u017eivot nije strukturiran potrebom da se sakriju, njime ne dominira sram, krivica ili strah. Umesto toga oni su svoju homoseksualnost integrisali u svoj konvencionalni dru\u0161tveni svet na na\u010din koji se razlikuje, shodno nivou otvorenosti za koji smatraju da je podesan ili shodno \u017eelji. U nekim evropskim zemljama, postoje trendovi ka nekako druga\u010dijoj vrsti \u201enormalizacije”. Ovde se istopolne \u201eseksualne” \u017eelje i prakse sve vi\u0161e smatraju dru\u0161tveno i javno legitimnim, ukoliko su konstruisani u skladu sa konvencionalnim normama pona\u0161anja. \u0160vedska bi bila primer za to. U drugim evropskim zemljama, kao u Danskoj, \u201enestajanje” homoseksualca uklju\u010duje razli\u010dite obrasce. Ovde, \u017eivotni stilovi, karakterne crte i spolja\u0161nji izled mnogih Danaca sve vi\u0161e nalikuju onim koji su bili karakteristi\u010dni za homoseksualce.<\/p>\n

\"\"*Da li biste mogli ovo dansko \u201enestajanje homoseskualaca” da objasnite detaljnije?<\/strong><\/p>\n

Po\u010dev od \u0161ezdesetih godina 20. veka postoji sveobuhvatno ujedna\u010davanje \u017eivotnih uslova \u201eheteroseksualaca” i \u201ehomoseksualaca”. Obe grupe, a to va\u017ei i za mu\u0161karce i \u017eene, razvile su sli\u010dne \u017eivotne stilove. Otuda heteroseksualci, tako\u0111e, shvataju da brak i porodi\u010dno jezgro nisu nu\u017eno jedini izbor; oni se, tako\u0111e, razvode i ustanovljavaju razli\u010dite tipove ara\u017emana intimnosti i porodica. Oni su, tako\u0111e, iskusili promiskuitet i uzastopnu monogamiju, i uspostavljali mre\u017eu prijatelja kao dodatak ili alternativu familijarnim mre\u017eama. Oni su, tako\u0111e, u\u017eivali u oralnim ili analnim zadovoljstvima – ili u\u017eivali gledaju\u0107i ih na javnom TV-u. Oni su, tako\u0111e, iskusili rod (gender) vi\u0161e kao izbor ili mesto igre pre nego kao ne\u0161to prirodno ili fiksno. Ukratko: svaka osobina za koju mo\u017eete smatrati da je specifi\u010dno homoseksualna postaje postepeno op\u0161ta me\u0111u Dancima.<\/p>\n

Otuda, homoseskualci nestaju, ali na specifi\u010dan na\u010din. Ne u prvoj liniji tako \u0161to postaju nalik heteroseksualci ma ili \u201eintegrisani” i \u201enormalizovani”. Upravo suprotno. Ono \u0161to je specifi\u010dno homoseksualno, ili se mo\u017ee zamisliti da jeste, i\u0161\u010dezava u smislu da svi Danci, bez obzira na seksualnu preferenciju, usvajaju sli\u010dne \u017eivotne stilove i ara\u017emane intimnosti. U ovom smislu mo\u017eemo govoriti o ,,homogenizovanju” \u017eivotnih stilova. Prema tome, mo\u017eda je adekvatnije govoriti o nestajanju heteroseksualca kao specifi\u010dno sociokulturnog stvorenja, pre nego homoseksualca. Ono \u0161to ostaje kao podela je samo stvar seksualnog ili erotskog ukusa, i ovo je ne\u0161to sasvim razli\u010dito od ideje o homoseksualcu kao razli\u010ditom ljudskom tipu ili identitetu. Otuda smo svedoci kraja homoseksualca.<\/p>\n

*Za\u0161to je ovaj razvoj tako vidljiv u Danskoj?<\/strong><\/p>\n

Jedan va\u017ean faktor jeste da je \u017eena, u ogromnoj ve\u0107ini, stupila na tr\u017ei\u0161te rada, tokom 60-ih i ostaje na njemu do danas. Participacija \u017eena u radu gotovo da iznu\u0111uje ravnopravnost sa mu\u0161karcima – i valja napomenuti, tokom \u010ditavog njihovog \u017eivota. \u0160tavi\u0161e, ogromna ve\u0107ina \u017eena koja radi, ima puno radno vreme. One su stoga navikle da zara\u0111uju sopstveni novac i da imaju \u017eivot i izvan ku\u0107e.<\/p>\n

Dalje, danska dr\u017eava blagostanja (velfare state) igra uticajnu ulogu. Ako se ljudima garantuje prihvatljiv nivo finansijske i socijalne sigurnosti, oni se ne\u0107e bojati da \u017eive izvan \u201etradicionalne” familije i da eksperimenti\u0161u sa svojim \u017eivotnim stilovima. U Danskoj je ekonomska osnova za \u017eivot izvan tradicionalne familije i rodnih struktura uspostavljena kroz razvoj relativno prosperitetne ekonomije sa visokom stopom zaposlenosti, visokim platama, kao i sa visokim nivoom pomo\u0107i koju garantuje dr\u017eava za one izvan procesa rada: pomo\u0107 za nezaposlene, za stare osobe, i druge vrste pomo\u0107i. Ono \u0161to je va\u017eno, te potpore se daju pojedincima a ne porodici (ili mu\u0161koj \u201eglavi” porodice). \u0160tavi\u0161e, postoji visoko razvijen, javno organizovan sistem institucija za brigu o detetu. Danas je skoro op\u0161te prihva\u0107eno me\u0111u feministkinjama da je dr\u017eava blagostanja ,,women-friendly”. Ona pobolj\u0161ava uslove za \u017eensku autonomiju. Danska politi\u010dka kultura je tako\u0111e otvorena za \u017eensku participaciju. S druge strane, o\u010digledno je da nema razvijene dr\u017eave blagostanja u Americi.<\/p>\n

Dalji faktor je jaka kulturna ideologija \u201efrisind-a”. Pojam doslovno zna\u010di \u201eslobodni um” ili \u201eslobodni duh”. On ne ozna\u010dava prosto permisivnost, nego prosve\u0107enu toleranciju u stvarima li\u010dnog pona\u0161anja, kombinovanu sa dru\u0161tvenim anga\u017eovanjem za uspostavljanje materijalnih, dru\u0161tvenih, i obrazovnih uslova za pojedince da misle i \u017eive onako kako vi\u0161e vole. Ti ideali, svakako, ne odgovaraju uvek realnosti; me\u0111utim, to je ideologija koju na\u0161iroko podr\u017eavaju sve velike grupe u Danskoj. Ta nacionalna ideologija ohrabruje pojedince i grupe da misle i \u017eive onako kako \u017eele. Ona ne specifikuje norme o tome kako ljudi treba da \u017eive.<\/p>\n

\"\"*Zar nema potiskivanja u Danskoj?<\/strong><\/p>\n

Svakako da postoji potiskivanje. Danska je daleko od toga da je idealno dru\u0161tvo u pogledu seksualnosti i gender-a. Postoje i dalje homofobija i heteroseksizam. Me\u0111utim, njih je srazmerno malo. U mas-medijima gotovo da ne postoji negativno pominjanje homoseksualaca. Ispitivanje stanovni\u0161tva iz 1999. godine je pokazalo da samo sedam odsto ispitanika ima jaku averziju prema homoseksualcima. Taj podatak je verovatno ve\u0107 danas zastareo. Od tada je ministar pozvan na Kraljevski novogodi\u0161nji bal sa svojim mu\u0161kim partnerom, premijer \u201ekonzervativne” vlade javno je obznanio da je on li\u010dno za crkveno ven\u010danje homoseksualnih parova; a parlamentarna glasnogovornica, iz partije koju mnogi smatraju za najreakcionarniju, skoro \u201efa\u0161isti\u010dku”, otvoreno \u017eivi u registrovanom partnerstvu.<\/p>\n

*Neki misle da \u201eregistrovano partnerstvo”, ili homoseskualni brak, imitira \u201estraight” brak. Kakvo je va\u0161e mi\u0161ljenje?<\/strong><\/p>\n

Znam da to mnogi Amerikanci, i tako\u0111e neki Evropljani misle. Oni tvrde da se lezbejke i gej ljudi mogu tolerisati samo ukoliko \u017eive u skladu sa heteronormativnim standardima. Gejevi koji \u017eive druga\u010dije su izlo\u017eeni jarosnoj homofobiji. Registrovano partnernstvo, me\u0111utim, uvedeno je u Danskoj 1989. godine, na pozadini promena u dru\u0161tvenom zna\u010denju braka i familije. Za mnoge Dance se ulazak u brak vi\u0161e ne povezuje sa ube\u0111enjima o do\u017eivotnom trajanju, monogomiji i strogom odvajaju zadataka i autoriteta prema rodnim parametrima.<\/p>\n

*Ali, da li postoje gej institucije kao u Americi?<\/strong><\/p>\n

Ljudi iz inostranstva me ponekad pitaju \u201ePa, zar kod vas nije ostao nijedan gej bar?” Naravno da postoje gej barovi. Gejevi i lezbejke i dalje idu u gej i lezbejske barove, diskoteke, parkove, porno bioskope, saune, restorane, kafi\u0107e i sli\u010dno. Zna\u010denje ovih mesta, me\u0111utim, menja se sa nestajanjem homoseksualca i zamenjeno je kulturom seksualnog ukusa. Ljudi se skupljaju radi kultivisanja ukusa, upra\u017enjavanja erotskih sklonosti, ili da u\u017eivaju u blizini i toplini zajedni\u0161tva. Gej i lezbejski \u017eivot se i dalje odvija u svojoj raznovrsnosti. Prema tome, mo\u017eemo zaklju\u010diti da uvo\u0111enje registrovanog partnerstva nije odvelo gej i lezbejke ka tome da prosto imitiraju straight model srednje klase.<\/p>\n

\"\"*Neki Amerikanci su tvrdili da \u0107e odobravanje gejevima i lezbejkama da se ven\u010davaju prouzrokovati pad ili slabljenje porodice, jer \u0107e oni uvesti promiskuitetni \u017eitovni stil i rodni potres. Koje je Va\u0161e gledi\u0161te?<\/strong><\/p>\n

Shvatio sam da je moj sopstveni rad na uvo\u0111enju registrovanog partnerstva u Danskoj zapravo bio izazvan ameri\u010dkom desnicom koja podr\u017eava taj argument \u2014 na primer Stenlijem Kurcom (Stanley Kurtz) iz uticajnog konzervativnog istra\u017eiva\u010dkog centra \u201eThe Hoover Institution” na univerzitetu Stanford. Dopustite mi da budem povodom toga sasvim jasan: nema ni\u0161ta u mom radu \u0161to bi podr\u017eavalo tu vrstu argumenta. Homoseksualci nisu namalili heteroseksualce da preuzmu homoseksualne \u017eivotne stilove. I homoseksualni brak nije uzrok menjanju unutar familije – te promene su pre deo pozadine koja je dopustila uvo\u0111enje registrovanog partnerstva. Osim toga, ne sla\u017eem se sa povezivanjem, od strane ameri\u010dkih konzervativaca, homoseksualnosti sa moralnim slabljenjem porodice. Takve stvari se de\u0161avaju kada ljudi ostaju zajedno u brakovima koji ne funkcioni\u0161u, transformi\u0161u\u0107i ku\u0107u u pakao za svakog, uklju\u010duju\u0107i i decu, i gde su ljudi prisiljeni da \u017eive prema ulogama i pravilima koji ih nu\u017eno ograni\u010davaju. Mo\u017eda bi ameri\u010dki konzervativci trebalo radije da se koncentri\u0161u na ulogu rasizma, siroma\u0161tva i nedostatka socijalne sigurnosti kako bi razumeli prave izazove za dobrobit ameri\u010dkih gra\u0111ana.<\/p>\n

*Zar ne postoje nikakvi ozbiljni izazovi za lezbejke i gejeve u Danskoj?<\/strong><\/p>\n

Uticajna Nacionalna organizacija gejeva i lezbejki (osnovana 1948. god.) koncentrisala se na borbu protiv pravne diskriminacije. Postoje i dalje nekoliko diskriminatornih zakona. Na primer, doktorima nije dozvoljeno da pomognu \u017eeni pri inseminaciji, ukoliko ona nije udata za mu\u0161karca ili \u017eivi u zajednici sa mu\u0161karcem \u201enalik braku”. To pak nije prosto rezultat homofobije ili heteroseksizma. Podr\u0161ka ovakvom zakonu ima veze sa fantazijama o va\u017enosti o\u010deva, a u njihovoj savremenoj danskoj verziji, te fantazije se povezuju sa \u017eeljama \u017eena da \u017eive \u017eivot izvan doma\u0107instava i njihovom protivljenju da odustanu od mo\u0107i nad tim.<\/p>\n

Boriti se protiv zakonske diskriminacije je va\u017ena stvar. Me\u0111utim, nema razloga da se o\u010dekuje da \u0107e ostatak diskriminatornih zakona i\u0161\u010deznuti u roku od par godina. Druge agende izbijaju na pro\u010delje.<\/p>\n

Novinari me \u010desto kontaktiraju i postavljaju mi jedno od tri pitanja. Prvo: zar ne bi trebalo da uvedemo zakon o \u201ezlo\u010dinu iz mr\u017enje” (\u201ehate crimes”), kao \u0161to to postoji u SAD? Odgovoram da to ne bi bilo mudro. Postoji malo napada na homoseksualce u Danskoj, i njih \u2014 mo\u017eda najve\u0107i deo – po\u010dinjavaju emigranti sa druga\u010dijim kulturnim poreklom. \u0160tavi\u0161e, nasilni napadi su ka\u017enjivi u svakom slu\u010daju. U danskom kontekstu, uvo\u0111enje \u201ezlo\u010dina iz mr\u017enje” moglo bi \u010dak da stvori suvi\u0161nu atmosferu straha koja nije na korist onima sa istopolnim interesima. A u dru\u0161tvenoj klimi gde Danci rapidno razvijaju sve manje negativne stavove, koja bi bila politi\u010dka dobit od njihovog oslikavanja kao generalno podlo\u017ene zlo\u010dinu mr\u017enje?<\/p>\n

Novinari \u0107e tako\u0111e pitati: zar ne bi trebalo da zahtevamo od dr\u017eave da ispita da li je nadprose\u010dan stepen samoubistava me\u0111u homoseksualcima rezultat homofobije? Nema razloga, me\u0111utim, da se o\u010dekuje bilo kakva nadprose\u010dna zastupljenost – osim ako, kao u Norve\u0161koj, gde sva ta buka oko samoubistva izaziva toliko straha u vezi sa autovanjem, da bi oni koji se autuju mogli odmah i da izvr\u0161e samoubistvo.<\/p>\n

Novinari, i drugi, tako\u0111e \u0107e pitati: a \u0161ta je sa homofobijom u svetu sporta? Ali, ono \u0161to mo\u017eda ovde nalazimo jeste \u010desto ne\u0161to sasvim drugo: mo\u017eda neka verzija onoga \u0161to bih nazvao \u201eodsustvo homoseksualnosti” – gde se istopolne seksualne \u017eelje prizivaju i istovremeno pori\u010du. \u0160tavi\u0161e, moraju li svi erotski i seksualni interesi me\u0111u mu\u0161karcima, ili me\u0111u \u017eenama, da se javno deklari\u0161u kao homoseksualni? Zar nije izvesno protivljenje mu\u0161karaca fizi\u010dkoj homoseksualnosti mo\u017eda na\u010din za\u0161tite intezivnih, mogu\u0107e i intenzivno erotskih, mu\u0161kih \u017eelja koje se \u0161tite da bi se izbeglo simplifikovano \u201ehomoseksualno” etiketiranje? A koliko smo \u010desto, u tele-posredovanom svetu sporta ili ve\u0107 gde drugde, svedoci onoga \u0161to nazivam \u201eposthomoseksualna seksualizacija” mu\u0161karaca u odnosu na mu\u0161karce i \u017eena u odnosu na \u017eene – tako da danas na te odnose nikakva senka ne mo\u017ee pasti od i\u0161\u010dezavaju\u0107eg homoseksualca? Mo\u017eda se isplati istra\u017eivati te odnose u svetu sporta empirijski i bez upadanja unapred u optiku homofobije?<\/p>\n

*Gej, lezbejska i kvir politika je dakle irelevantna u Danskoj?<\/strong><\/p>\n

Sa stanovi\u0161ta moje analize, \u010dinilo bi se adekvatnim i plodnim da se razvije vrsta politike (ili ne-politike) nestajanja homoseksualnosti, nestajanja homofobije, i\u0161\u010dezavanja heteronormativnosti. To bi podrazumevalo maksime kao ove koje \u0107u navesti.<\/p>\n

Ne reci ni\u0161ta. Na primer. Pozvani ste da u\u010destvuje u televizijskom programu da raspravljate na temu homoseksualnosti. Urednik je za va\u0161eg oponenta uspeo da iskopa fundamentalisti\u010dkog sve\u0161tenika s kraja Jutlanda. Stoga: ne reci ni\u0161ta, tj. ne u\u010destvuj u televizijskom programu. U situaciji poodmaklog trenda nestajanja homoseksualca, stare ideologije o homoseksualnosti (uklju\u010duju\u0107i i neprijateljske) pre\u017eivljavaju samo tako \u0161to se o\u017eivljavaju putem kontradikcija.<\/p>\n

Pohvali heteroseksualce za prosve\u0107enost i dobrodo\u0161licu. U situaciji poodmaklog trenda ka nestajanju homoseksualca ne postoji razlog da se hvatate za korba\u010d. Progres se pospe\u0161uje ohrabrivanjem.<\/p>\n

Ne govori uobi\u010dajene stvari. Ne ponavljaj stare narative iz istorije konstrukcije homoseksualnog identiteta. Argumenti da su gejevi i lezbejke inherentno respektabilni ili revolucionarni gubi kredibilitet onda kada ve\u0107ina populacije \u017eivi na na\u010dine koji su isto tako \u201ealternativni”, ili barem ne bi odbacili misao da bi mogli do\u0107i na ideju da to isto \u010dine. Pre svega, argument da su homoseskualci razli\u010diti po prirodi je problemati\u010dan. Prvo, niko ne zna da li homoseksualna preferenca dolazi iz prirode, detinjstva, s neba, ili iz radosti. Drugo, argument o prirodi je ma\u010d sa dve o\u0161trice. On se iznosi u nadi da bi upu\u0107ivanje na prirodu uspostavilo pravo da se praktikuje istopolno zadovoljstvo ili ljubav. Poku\u0161aj, me\u0111utim, da se identifikuje homoseksualna \u201epriroda” uop\u0161te ne spre\u010dava nauku i dru\u0161tvo da \u017eele da promene tu prirodu i iskorene homoseksualca – hirur\u0161kim zahvatima na mozgu (lobotomija), kastracijom, hormonalnim tretmanom, psihoanalizom itd.<\/p>\n

Reci ne\u0161to druga\u010dije. Izmisli nove pri\u010de; istra\u017euj kroz istoriju nauke i teorije kako bi izmamio elemente drugih istina iz njih; stvori nove horizonte za konkretna istra\u017eivanja. Osim pri\u010da, po sebi olak\u0161avaju\u0107im, o razlikama koje isparavaju i sa sre\u0107nim krajem, mogu se predo\u010diti histories\/herstories koketerije, flerta, i zavo\u0111enja; narativi o predivnoj zalu\u0111enosti dlakavim nogama i skaske o erotskim ukusima, o zajedni\u010dki kultivisanoj estetici u vezi sa njima i o\u010daravanju samom blizinom i toplinom zajedni\u0161tva. U ovom smislu je svakako mogu\u0107e zadobiti inspiraciju tako\u0111e iz onih dimenzija ameri\u010dke kvir teorije koja ukazuje na horizont izvan specifi\u010dnih ameri\u010dkih okolonosti.<\/p>\n

Kona\u010dno, moram da istaknem da su moja razmatranja o politici skicirana iz perspektive nestajanja homoseksualca. U svakodnevnom svetu mi smo i dalje na izvesnom odstojanju od ovog happu end-a – i to va\u017ei za Dansku tako\u0111e. \u0160tavi\u0161e, moralizam nalazi na\u010dine da uvek bude u stanju pripravnosti, spreman da sko\u010di i osudi seksualna zadovoljstva kao \u201enenormalna”. U ovoj situaciji nu\u017eno je, sumnje nema, koristiti raznovrsne politi\u010dke argumente i oru\u0111a – one koje znamo iz istorije konstrukcije homoseksualnog identiteta, kao i one koji spadaju u vrstu ,,ne-politike” koje sam skicirao gore.<\/p>\n

Iz: Introducing the New Sexuality Studies, ed. by S. Seidman, N. Fischer, C. Meeks, 2006.<\/em><\/p>\n

QT magazin (1-2)<\/em><\/p>\n

Izvor: XXZ magazin<\/a><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Dalji faktor je jaka kulturna ideologija \u201efrisind-a”. Pojam doslovno zna\u010di \u201eslobodni um” ili \u201eslobodni duh”. On ne ozna\u010dava prosto permisivnost, nego prosve\u0107enu toleranciju u stvarima li\u010dnog pona\u0161anja, kombinovanu sa dru\u0161tvenim […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":7867,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[255,52,295],"class_list":["post-7866","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-danska","tag-interview","tag-xxz-magazin"],"yoast_head":"\nIntervju sa Heningom Benom - GayEcho<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Intervju sa Heningom Benom - GayEcho\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"Dalji faktor je jaka kulturna ideologija \u201efrisind-a”. Pojam doslovno zna\u010di \u201eslobodni um” ili \u201eslobodni duh”. On ne ozna\u010dava prosto permisivnost, nego prosve\u0107enu toleranciju u stvarima li\u010dnog pona\u0161anja, kombinovanu sa dru\u0161tvenim […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"GayEcho\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/gayecho\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2018-03-15T10:34:09+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/body2018-03.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"880\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"440\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"admin\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"admin\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"14 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"admin\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/8242572e33fa715d40519064238b57d2\"},\"headline\":\"Intervju sa Heningom Benom\",\"datePublished\":\"2018-03-15T10:34:09+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/\"},\"wordCount\":2770,\"commentCount\":0,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2018\\\/03\\\/body2018-03.jpg\",\"keywords\":[\"Danska\",\"interview\",\"XXZ magazin\"],\"articleSection\":[\"Stav\"],\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/\",\"name\":\"Intervju sa Heningom Benom - GayEcho\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2018\\\/03\\\/body2018-03.jpg\",\"datePublished\":\"2018-03-15T10:34:09+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2018\\\/03\\\/body2018-03.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2018\\\/03\\\/body2018-03.jpg\",\"width\":880,\"height\":440},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-heningom-benom\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Intervju sa Heningom Benom\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/\",\"name\":\"GayEcho\",\"description\":\"Javni servis gej Srbije [LGBT Srbija]\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#organization\",\"name\":\"GayEcho\",\"url\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2017\\\/03\\\/gayecho-logo.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2017\\\/03\\\/gayecho-logo.jpg\",\"width\":225,\"height\":60,\"caption\":\"GayEcho\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\"},\"sameAs\":[\"https:\\\/\\\/www.facebook.com\\\/gayecho\",\"https:\\\/\\\/x.com\\\/gayecho\",\"https:\\\/\\\/www.instagram.com\\\/ispustujme\"]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/8242572e33fa715d40519064238b57d2\",\"name\":\"admin\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/b6c14e834ac333d79570a019cabf62da50c52d1473773bc0513edc256790dfe9?s=96&d=mm&r=g\",\"url\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/b6c14e834ac333d79570a019cabf62da50c52d1473773bc0513edc256790dfe9?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/b6c14e834ac333d79570a019cabf62da50c52d1473773bc0513edc256790dfe9?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"admin\"},\"url\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/author\\\/admin\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Intervju sa Heningom Benom - GayEcho","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Intervju sa Heningom Benom - GayEcho","og_description":"Dalji faktor je jaka kulturna ideologija \u201efrisind-a”. Pojam doslovno zna\u010di \u201eslobodni um” ili \u201eslobodni duh”. On ne ozna\u010dava prosto permisivnost, nego prosve\u0107enu toleranciju u stvarima li\u010dnog pona\u0161anja, kombinovanu sa dru\u0161tvenim […]","og_url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/","og_site_name":"GayEcho","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/gayecho","article_published_time":"2018-03-15T10:34:09+00:00","og_image":[{"width":880,"height":440,"url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/body2018-03.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"admin","twitter_misc":{"Written by":"admin","Est. reading time":"14 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/"},"author":{"name":"admin","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#\/schema\/person\/8242572e33fa715d40519064238b57d2"},"headline":"Intervju sa Heningom Benom","datePublished":"2018-03-15T10:34:09+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/"},"wordCount":2770,"commentCount":0,"publisher":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/body2018-03.jpg","keywords":["Danska","interview","XXZ magazin"],"articleSection":["Stav"],"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/","url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/","name":"Intervju sa Heningom Benom - GayEcho","isPartOf":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/body2018-03.jpg","datePublished":"2018-03-15T10:34:09+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/#primaryimage","url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/body2018-03.jpg","contentUrl":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2018\/03\/body2018-03.jpg","width":880,"height":440},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-heningom-benom\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/gayecho.com\/news\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Intervju sa Heningom Benom"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#website","url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/","name":"GayEcho","description":"Javni servis gej Srbije [LGBT Srbija]","publisher":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/gayecho.com\/news\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#organization","name":"GayEcho","url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/gayecho-logo.jpg","contentUrl":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/gayecho-logo.jpg","width":225,"height":60,"caption":"GayEcho"},"image":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#\/schema\/logo\/image\/"},"sameAs":["https:\/\/www.facebook.com\/gayecho","https:\/\/x.com\/gayecho","https:\/\/www.instagram.com\/ispustujme"]},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#\/schema\/person\/8242572e33fa715d40519064238b57d2","name":"admin","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b6c14e834ac333d79570a019cabf62da50c52d1473773bc0513edc256790dfe9?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b6c14e834ac333d79570a019cabf62da50c52d1473773bc0513edc256790dfe9?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b6c14e834ac333d79570a019cabf62da50c52d1473773bc0513edc256790dfe9?s=96&d=mm&r=g","caption":"admin"},"url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/author\/admin\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7866","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=7866"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7866\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":7872,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/7866\/revisions\/7872"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/media\/7867"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=7866"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=7866"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=7866"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}