Me\u0111u najdiskriminisanijim grupama u Srbiji i dalje su osobe sa invaliditetom i \u017eene, dok pripadnici LGBT populacije tako\u0111e spadaju u red onih kojima se najvi\u0161e kr\u0161e ljudska prava. Diskriminacija se kod \u017eena i osoba sa invaliditetom naj\u010de\u0161\u0107e manifestuje prilikom zapo\u0161ljavanja, ali kod ove druge grupacije i prilikom obavljanja obi\u010dnih dnevnih poslova, poput otvaranja ra\u010duna u banci, podizanja svoje plate ili penzije, odlaska kod notara i sli\u010dno, re\u010deno je na tribini “Diskriminacija kao na\u010din \u017eivota” koja je u organizaciji portala Pe\u0161\u010danik odr\u017eana u ponedeljak u Beogradu.<\/p>\n
Poverenica za za\u0161titu ravnopravnosti Brankica Jankovi\u0107 rekla je da Srbija, poput i ostalih zemalja, nije li\u0161ena diskriminacije, iako u dr\u017eavi postoji adekvatan zakonski okvir za suzbijanje diskriminacije.<\/p>\n
Ona se suprotstavila pitanju da li se mo\u017ee re\u0107i da je diskriminacija na\u010din \u017eivota u Srbiji. “Ne bi bilo zgodno da to ka\u017eemo. Zaisata je prisutna u ve\u0107em broju sfera u \u017eivotu, neke dru\u0161tvene grupe su neprimereno \u010desto izlo\u017eene diskriminaciji, ali ne bi bilo ni ta\u010dno, ni adekvatno, ni dobro za dru\u0161tvo kad bismo rekli da je to nekakav apsolutni okvir u kome \u017eivimo i da proizvodimo sistemske diskrimnacije donose\u0107i zakone”, rekla je ona.<\/p>\n
Za razliku od pre nekog vremena, danas diskriminaciju niko ne negira, rekla je poverenica.<\/p>\n
Ona je pozvala sve one koji su izlo\u017eeni nekom obliku diskriminacije da to prijave nadle\u017enim slu\u017ebama. Rekla je da je, s tim u vezi, i uloga organizacija civilnog dru\u0161tva vrlo va\u017ena, po\u0161to se ne mogu svi diskriminisani odva\u017eiti da slu\u010dajeve prijave.<\/p>\n
Na tribini je re\u010deno i da u Srbiji 100.000 ljudi izme\u0111u ostalog nema uslove za \u017eivot, da nema vodu, niti pristup zdravstvenim ustanovama, ili javnom prevozu.<\/p>\n
Predstavnica Saveza slepih i slabovidih Srbije Jelena Stojanovi\u0107 je navela da nisu problem sami zakoni, ve\u0107 to \u0161to ih se institucije ne pridr\u017evaju, te da su problemi mnogo ve\u0107i u malim mestima.<\/p>\n
Ona je ispri\u010dala primer da banke tretiraju slepe osobe kao nepismene i radno nesposobne i da tra\u017ee od njih da ovlaste nekoga da im otvori ra\u010dun da bi primili plate koje su sami zaradili, a u nekim slu\u010dajevima tra\u017ee i da dovedu svedoke koji \u0107e garantovati njihov identitet.<\/p>\n
“Na\u0161 polo\u017eaj je ne\u0161to bolji nego ranije, usvajaju se zakoni, neko iz vlasti nas \u010duje”, rekla je ona i skrenula pa\u017enju na nedono\u0161enje podzakonskih akata, koji bi olak\u0161ali primenu zakona i objasnili neke zakonske norme.<\/p>\n
“Apelujem na sve da osobe sa invaliditetom posmatraju ne u skladu sa njihovim invaliditetom, nego kao osobe ravnopravne i sebi ravne. Verujte da \u0107ete tada shvatiti da \u0107e biti mo\u017eda i mnogo bolji radnici ako im date \u0161ansu”, rekla je Jelena Stojanovi\u0107.<\/p>\n
Predstavnik Centra za unapre\u0111ene pravnih studija Sa\u0161a Gajin govorio je i o problemu rodnog identiteta, i ocenio da razgovori s nadle\u017enima za oblast za\u0161tite rodne ravnopravnosti “ne obe\u0107avaju”.<\/p>\n
“Zabrana diskriminacije nije sama sebi cilj, ve\u0107 je cilj da stvori dru\u0161tvu u kome su ljudi jednako slobodni. To je dru\u0161tvo jednake slobode, dru\u0161tvo u kome se slobode pojedinaca sla\u017eu izme\u0111u sebe, to je cilj koji bi trebalo da imamo i da razumemo kao na\u010delo kojim se rukovodimo”, rekao je Gajin.<\/p>\n
On je podsetio da ne postoji dru\u0161tvo koje nema problem sa diskriminacijom. Ipak, ocenio je da je Srbija na za\u010delju svih demokratija u ovoj oblasti. “Postoje neki organi vlasti koji ni jedanput nisu primenili zakon koji su du\u017eni da primenjuju”, rekao je Gajin i posebno skrenuo pa\u017enju na ostvarivanje prava na ravnopravnost pred sudovima, jer ako to ne postoji, “onda imate ozbiljan problem”.<\/p>\n
Profesorka Da\u0161a Duha\u010dek, govore\u0107i o rodno zasnovanom nasilju, slo\u017eila se da zakoni moraju da budu na prvoj liniji odbrane protiv diskrimnacije i da dr\u017eavne institucije imaju najve\u0107u odgovornost, ali je dodala da bilo kakve sistemske dugor\u010dne promene moraju da budu zasnovane i na promeni obrazovih sistema. “To je ne\u0161to \u0161to mora da u\u0111e u obrzovni sistem. Ako pogledate programe i ud\u017ebenike kako izgledaju… vide\u0107ete da se ni\u0161ta nije u\u010dinilo na tome da se rodno zasnovano nasilje prepozna”, rekla je ona.<\/p>\n
Jovana Vu\u010dkovi\u0107, iz nevladnine organizacije “Jednakost”, rekla je da se razli\u010dite grupe susre\u0107u sa razli\u010ditim oblicima diskrimnacije, a da su neke diskriminisane po vi\u0161e osnova. “Romi i LGBT osobe se susre\u0107u sa posebnim vidom diskriminacije”, rekla je ona.<\/p>\n