Poslednjih dana januara premijerno se na repertoaru UK Vuk na\u0161la predstava \u201e\u2026i ostali\u201c reditelja Stevana Bordro\u017ee, a u produkciji ove ustanove i Merlinka festivala. Re\u010d je o dru\u0161tveno anga\u017eovanoj predstavi koja govori o manjinama u sveobuhvatnom, svepro\u017eimaju\u0107em smislu, nedvosmisleno pokazuju\u0107i koliko je \u010ditavo dru\u0161tvo sa\u010dinjeno od niza manjina i koliko, bez obzira na dru\u0161tveni polo\u017eaj, svako od nas mo\u017ee biti, a u nekom (ili \u010dak svakom) trenutku \u017eivota i jeste deo manjine. Preciznije re\u010deno, predstava jasno osvetljava da je od centra do margine, zapravo, samo jedan korak.<\/p>\n
Jo\u0161 u najavi predstave pristup je bio jasno definisan: \u201eKada bi ljudi shvatili da manjine nisu monolitne skupine koje stoje u opoziciji spram ve\u0107ine, da je epitet \u201emanjina\u201c fluidan i sveobuhvatan, da se manjinom postaje na razne na\u010dine od kojih ve\u0107ina ne zavisi od slobodne volje pojedinca, mnogo bi se lak\u0161e podizala svest o bitnosti dobronamernog postupanja ve\u0107ine prema manjini. U kona\u010dnici svako od nas \u010desto ne mo\u017ee ni da nasluti kako je biti manjina dok ne shvati da u nekom segmentu \u017eivota to jeste i ne oseti hladno\u0107u ve\u0107ine spram sopstvene potrebe ili problema.\u201c Ono \u0161to smo u predstavi dobili i vi\u0161e je od ovoga.<\/p>\n
Kroz \u010detiri maestralno napisane pri\u010de spisateljica Mine \u0106iri\u0107, Nede Gojkovi\u0107, Galine Maksimovi\u0107 i Ma\u0161e Radi\u0107 za ne\u0161to manje od dva sata publika se upoznaju\u0107i ljude sa margine upoznaje sa samom sobom, sa svojim strahovima, svojim privilegijama i deprivilegijima. Nemogu\u0107e je iza\u0107i sa predstave, a makar malo ne preispitati sopstvene privilegije, \u0161to je najva\u017eniji impakt dru\u0161tveno anga\u017eovanog teatra i aktivizma uop\u0161te. Solidarnost se razvija razumevanjem polo\u017eaja druge osobe, ali pre svega razumevanjem sopstvenog polo\u017eaja i privilegija i shvatanjem koliko je malo potrebno da iste izgubimo. Shvatanjem da to nisu \u201eneki drugi ljudi\u201c, \u201emanje-ljudi\u201c, \u201eneva\u017eni, mizerni, nemoralni, izaberi-epitet-po-izboru ljudi\u201c, ve\u0107 svako od nas i svako me\u0111u nama koga \u017eivotne i dru\u0161tvene okolnosti mogu oterati na samu marginu. Maestralnost ovih pri\u010da ogleda se u tome \u0161to nijedna nije ekskluzivno podre\u0111ena jednoj manjinskoj grupi, ve\u0107 pro\u017eimaju razli\u010dite grupe i razli\u010dite aspekte. Ugrubo govore\u0107i, mo\u017eemo re\u0107i da je glavna tema prve pri\u010de seksualnost, druge rasizam, tre\u0107e alkoholizam i \u010detvrte polo\u017eaj osoba sa invaliditetom. Me\u0111utim, gradacijski, iz pri\u010de u pri\u010du sve postaje daleko kompleksnije. Porodi\u010dni i partnerski odnosi, dru\u0161tveni odnos prema bolesti, nedostatak komunikacije, vr\u0161nja\u010dko nasilje, ekonomski polo\u017eaj prosvetnih radnika, korupcija, mentalni poreme\u0107aji, me\u0111ugeneracijski jaz, pogre\u0161ni vaspitni obrasci, polo\u017eaj \u017eena, nepomirljivi \u017eivotni stilovi, uru\u0161avanje sistema socijalne za\u0161tite, pogre\u0161ni \u017eivotni izbori, gubljenje klasnih privilegija, institucionalizacija, polo\u017eaj zatvorskih osu\u0111enika\u2026 samo su neki od aspekata koji se provla\u010de kroz svaku pri\u010du.<\/p>\n
Najve\u0107a prednost ove predstave je kompleksnost likova i njihovih karaktera pri \u010demu je svaki u najmanju ruku dvostruko stigmatizovan. Za razliku od mnogih sli\u010dnih predstava gde se to posti\u017ee \u201egomilanjem identiteta\u201c po sistemu kvota \u201edaj malo ovoga, sad malo onoga\u201c, ovde se to de\u0161ava fluidno i neprimetno. Na isti na\u010din postignuto je da predstava bude i \u201eemotivni rolerkoster\u201c koji publiku sve vreme vozi ne samo kroz bazi\u010dne emocije kao \u0161to su tuga, sre\u0107a ili bes, ve\u0107 i kroz one daleko finije poput ambivalencije, ose\u0107anja nemo\u0107i i nesigurnosti. U predstavi potresno nije pateti\u010dno, komi\u010dno nije karikiranje, a apsolutno sve izre\u010deno, odsvirano ili odglumljeno surova je realnost. Bez preterivanja ili ulep\u0161avanja.<\/p>\n
Druga najve\u0107a prednost ove predstave je maestralna gluma. An\u0111ela Jovanovi\u0107, Bojana Ze\u010devi\u0107, \u017deljko Maksimovi\u0107 i Nikola \u0160urbanovi\u0107 u razli\u010ditim pri\u010dama igraju dijametralno suprotne uloge u koje se transformi\u0161u za svega nekoliko minuta, a u svakoj od njih budu jednako uverljivi. Zasigurno se po transformacijama najvi\u0161e isti\u010de \u0160urbanovi\u0107 koji se \u0161eta od identiteta gej studenta, preko romskog de\u010daka, isfrustriranog penzionera do strejt krimi batice i svaka mu uloga podjednako odgovara. An\u0111ela uverljivo donosi uloge deprivilegovanih \u017eena, dok je Maksimovi\u0107 maestralan u prikazivanju unutra\u0161njih borbi i previranja u svojim likovima. Na kraju, fantasti\u010dna Bojana Ze\u010devi\u0107 svojim potpunim raspadanjem na sceni u jednoj od najpotresnijih, a svakako najkompleksnijoj i najbolje donesenoj pri\u010di, zavr\u0161ava rolerkoster i publiku ostavlja u naboju razli\u010ditih pome\u0161anih emocija. Zaslu\u017eene ovacije.<\/p>\n
Slede\u0107e izvo\u0111enje predstave je 27. februara i, verujte mi, \u017eelite da budete u prvom redu.<\/p>\n