U Srbiji krv vi\u0161e ne\u0107e mo\u0107i da se daje pojedina\u010dno u bolnici ili grupno na akcijama u firmama i ustanovama da bi se rizik od prenosa hepatitisa ili HIV-a, poput nedavnog slu\u010daja u Vojvodini, smanjio na najmanju mogu\u0107u meru.<\/p>\n
Zakon o transfuzijskoj medicini, \u010dija puna primena po\u010dinje od 1. januara 2019, dok se ove godine ustrojava, prili\u010dno centralizuje celu oblast transfuzije i davala\u0161tva, ali nadle\u017eni tvrde da ne postoji bojazan da bolnice u unutra\u0161njosti Srbije ostanu bez krvi.<\/p>\n
Naime, potpredsednik Crvenog krsta Srbije dr Milutin Mihailovi\u0107 obja\u0161njava za \u201eBlic\u201c da novi zakon defini\u0161e dva nivoa transfuzije. Prvi su ovla\u0161\u0107ene slu\u017ebe za transfuziju koje \u0107e se baviti uzimanjem i obradom krvi i to \u0107e biti zavodi u Novom Sadu, Ni\u0161u i Kragujevcu, te Institut za transfuziju u Beogradu. Drugi nivo su op\u0161te bolnice koje \u0107e postati banke krvi za le\u010denje pacijenata.<\/p>\n
– Ovla\u0161\u0107ene slu\u017ebe za uzimanje i obradu krvi dobi\u0107e najsavremeniju opremu i PSR sistem za testiranje krvi. Jednostavno, re\u010d je o opremi koju je mogu\u0107e obezbediti za \u010detiri najve\u0107a centra, a ne za 47 pojedina\u010dnih bolni\u010dkih slu\u017ebi za transfuziju koje prose\u010dno imaju 4.000 jedinica krvi, jer ovde govorimo o obradi i kontroli 250.000 jedinica koliko Srbija ima – ka\u017ee dr Mihailovi\u0107.<\/p>\n
Zakon, kako ka\u017ee, predvi\u0111a da do 1. oktobra svaka bolnica Ministarstvu zdravlja i Institutu za transfuziju u Beogradu dostavi svoje godi\u0161nje potrebe u krvnim derivatima, na osnovu \u010dega \u0107e se praviti plan rasporeda. PSR testiranje \u0107e se raditi isklju\u010divo u Institutu i to, kako ka\u017ee, obezbe\u0111uje da u svaki grad stigne potrebna koli\u010dina najbezbednije mogu\u0107e krvi.<\/p>\n
– Ovo nije izmi\u0161ljen model, transfuzija na ovaj na\u010din, sem razvijenog sveta, funkcioni\u0161e i u zemljama okru\u017eenja kao \u0161to su Slovenija, Hrvatska, Makedonija, \u010dak i Republika Srpska. Apsolutno bezbedne krvi nema, a to svedo\u010di i nedavni \u201efenomen prozora\u201c i prenos HIV-a putem transfuzije u Vojvodini. Ovaj model, me\u0111utim, te rizike smanjuje na najmanju mogu\u0107u meru – obja\u0161njava dr Mihailovi\u0107.<\/p>\n
Davala\u0161tvo krvi, kako dodaje, tako\u0111e \u0107e od sada biti kontrolisano i mogu\u0107e samo u organizovanim akcijama u saradnji sa Crvenim krstom, po striktno utvr\u0111enom kalendaru. To u praksi zna\u010di da davaoci pojedinci vi\u0161e ne\u0107e sami dolaziti u bolnice, niti \u0107e biti akcija prikupljanja krvi u firmama i ustanovama, ve\u0107 \u0107e ovla\u0161\u0107ene slu\u017ebe iz Beograda, Novog Sada, Ni\u0161a i Kragujevca, svaka na svojoj regionalnoj teritoriji, sprovoditi te kampanje prethodno obave\u0161tavaju\u0107i davaoce kada se i gde akcija odr\u017eava.<\/p>\n
– Svuda u svetu davala\u0161tvo funkcioni\u0161e na osnovu planskog prikupljanja. Kod nas, na primer, u Vojvodini imamo vi\u0161ak, a na jugu Srbije manjak davalaca. Na ovaj na\u010din formiramo grupu sigurnih davalaca. Centralizuje se samo prijem, ali ne i distribucija krvi do svih bolnica u Srbiji – zaklju\u010duje potpredsednik Crvenog krsta.<\/p>\n
Ni u situacijama kada je, kao na primer u slu\u010daju te\u0161kih saobra\u0107ajnih nesre\u0107a, krv hitno potrebna, ne\u0107e biti pozivanja pojedina\u010dnih davalaca.<\/p>\n
– Krv uzeta u takvim slu\u010dajevima nije odmah spremna, ve\u0107 mora da se obradi i testira, a taj proces traje minimum tri \u010dasa. Pre \u0107e, na primer, pacijent u Valjevu dobiti sigurnu i spremnu krv iz Instituta u Beogradu. Sem toga, bi\u0107e uveden i jedinstven informacioni sistem zahvaljuju\u0107i kome \u0107e se ta\u010dno znati u kojoj najbli\u017eoj banci krvi postoji grupa koja je hitno potrebna na nekom podru\u010dju – ka\u017ee dr Milutin Mihailovi\u0107.<\/p>\n