Borbu D\u017eord\u017ea Majkla – koji je sahranjen tek krajem marta – sa drogom novi nara\u0161taji opsednuti zdravljem najverovatnije ne\u0107e ponoviti. Postoji vreme i mesto za drogiranje i seks u javnosti. To ne prili\u010di sredove\u010dnim mu\u0161karcima. Posle mladosti natopljene pi\u0107em i hemikalijama, tridesete i \u010detrdesete su vreme za jogu, ce\u0111eno vo\u0107e i ve\u017ebe istezanja — ne za odvikavanje, r\u0111ave droge i o\u010dajni\u010dke poku\u0161aje da ostanete \u010disti.<\/p>\n
D\u017eord\u017e Majkl bio je premlad da umre a prestar da tako nastavi.<\/p>\n
Pedeset tri godine nisu duboka starost za \u010doveka koji je stekao milione i radovao se u\u017eivanju u poslednjoj tre\u0107ini \u017eivota. No, jesu mnogo ako poslednje godine morate provesti po skupim klinikama i policijskim stanicama. Postoji vreme i mesto za drogiranje i seks u javnosti. To ne prili\u010di sredove\u010dnim mu\u0161karcima.<\/p>\n
Posle mladosti natopljene pi\u0107em i hemikalijama, tridesete i \u010detrdesete su vreme za jogu, ce\u0111eno vo\u0107e i ve\u017ebe istezanja — ne za odvikavanje, r\u0111ave droge i o\u010dajni\u010dke poku\u0161aje da ostanete \u010disti.<\/p>\n
Kad je odle\u017eao \u010detiri nedelje zatvora zbog vo\u017enje pod uticajem droga, D\u017eord\u017e Majkl ve\u0107 je imao \u010detrdeset sedam godina. Svojevremeno sam poznavao dosta neobuzdanih ljudi, ali niko nije tako nastavio do mu\u0161ke menopauze.<\/p>\n
Oh, D\u017eord\u017e! Kada sam ga upoznao, imao je dvadeset jednu godinu, a Wham! je bio na vrhuncu — stavljali su loptice za badminton u \u0161ortseve, rulje \u0161iparica proganjale su D\u017eord\u017ea i Endrua Rid\u017elija po ulicama, limuzina s voza\u010dem \u010dekala ih je do jutra. No, zabave su, ba\u0161 kao i mladi D\u017eord\u017e, bile \u010diste koliko je to bilo mogu\u0107e.<\/p>\n
Mladi D\u017eord\u017e bio je promu\u0107uran, zreo i potpuno druga\u010diji od razvratnika i izopa\u010denika s kojima sam se dru\u017eio prethodnih deset godina. One ve\u010deri kad smo se upoznali D\u017eord\u017e i ja oti\u0161li smo u “Rudland & Stubbs” u Smitfildu i popili belog vina koliko smo te\u0161ki. Mislio sam da je to vrhunac provoda s ovim prijatnim mladi\u0107em. Potpuno sam pogre\u0161io.<\/p>\n
\u010cak i devet godina kasnije, na proslavi njegovog tridesetog ro\u0111endana na farmi konja njegovog oca — koji su slobodno tr\u010dali po livadama, a buktinje su obasjavale duga\u010dku prilaznu stazu — ni\u0161ta nije govorilo da \u0107e D\u017eord\u017e Majkl oti\u0107i burno kao poslednji veliki hedonista. \u010cak i te ve\u010deri sve je jo\u0161 bilo pred njim. Suvi\u0161e je delovao kao gospodar sopstvene sudbine da bi ikada ispao iz koloseka. Svakako je predobro upravljao svojom karijerom da bi je uni\u0161tio pohlepom za provodom. No, pet godina kasnije sedeli smo pred kaminom njegove prostrane dnevne sobe u Hampstedu — labrador Hipi \u017evakao je beli tepih izme\u0111u nas — kad je D\u017eord\u017e u razgovoru nehajno spomenuo da pu\u0161i oko dvadeset pet d\u017eointa dnevno.<\/p>\n
U to vreme jo\u0161 se oporavljao od dvostrukog gubitka. Anselmo Felepa, Brazilac koji je najzad ubedio D\u017eord\u017ea da je gej i da ne lebdi negde u biseksualnoj zoni, umro je od krvarenja u mozgu izazvanog sidom 1993; D\u017eord\u017eova majka Lesli, jedini \u010dlan porodice kog sam upoznao tokom brojnih poseta D\u017eord\u017eovoj ku\u0107i, umrla je 1997. u \u0161ezdesetoj godini. Ali \u017eivot je pun gubitaka. Ne primorava nas ostale da se uni\u0161timo.<\/p>\n
\u010cak i kad je prvi put priznao da koristi droge, kladio bih se u sve \u0161to imam da D\u017eord\u017e nikada ne\u0107e dozvoliti da ga provod ubije. No, dok se uspe\u0161no bli\u017eio \u010detrdesetom ro\u0111endanu, D\u017eord\u017e je najzad popustio — i spustio pantalone. Godine 1998. uhap\u0161en je zbog nedoli\u010dnog pona\u0161anja u javnom toaletu na Beverli Hilsu. Odjednom je njegova seksualna orijentacija koju je skrivao kao neki Rok Hadson ta\u010derovskog doba postala ne\u0161to \u010dime je po\u010deo da se razme\u0107e.<\/p>\n
Odjednom se \u010dinilo da za njega droge nisu zabava, nego olak\u0161anje, predah i zaborav. A ve\u0107 je bio prestar za takav \u017eivot.<\/p>\n
Ovo ne zna\u010di da je prolazna zabava samo za mlade. Uvek \u0107e postojati vreme i mesto za privremeno bla\u017eenstvo u \u017eivotu mu\u0161karca, bez obzira na njegove godine. Pogledajte sedamdesetdvogodi\u0161njeg ser Roda Stjuarta kako razmetljivo izvla\u010di parove petog kola Kupa \u0160kotske, o\u010digledno posle nekoliko pi\u0107a. Razmislite o pokojnom Leonardu Koenu koji je uvek govorio da \u0107e, ako do\u017eivi osamdesetu, ponovo propu\u0161iti.<\/p>\n
“To je pravo doba za povratak duvanu”, rekao je Koen ozbiljno Njujork tajmsu. Upravo tako je i postupio — nije slu\u010dajnost \u0161to se za omot svog poslednjeg albuma izdatog neposredno pre njegove smrti u osamdeset drugoj godini Koen upadljivo slikao sa cigaretom. Leonard Koen, pu\u0161a\u010d, i Rod Stjuart, pijanac, blistaju od radosti. Ali obojica po\u0161tuju prvo pravilo hedonizma — u\u017eivaju u poroku.<\/p>\n
Koliko je istinskog nepomu\u0107enog zadovoljstva, pitam se, D\u017eord\u017e Majkl do\u017eiveo tokom svojih divljih godina? Mnogo se pri\u010dalo o tome \u0161ta uzima. Neporeciva je istina da ga je to uni\u0161tilo. \u010cesto sam se vi\u0111ao s D\u017eord\u017eom kad mu je bilo dvadesetak, tridesetak. Dru\u017eili smo se i porodi\u010dno. Kad sam iza\u0161ao sa svojom devojkom Juriko ve\u010de uo\u010di na\u0161eg ven\u010danja, jedina osoba koja je po\u0161la s nama u mali japanski restoran u Izlingtonu bio je D\u017eord\u017e Majkl. Naravno, bio sam samo omiljeni novinar velike zvezde, ali smatrao sam ga prijateljem. Kad je za\u0161ao u \u010detrdesete i pedesete, prestali smo da razgovaramo. A ja ga vi\u0161e nisam prepoznavao. Ne samo zato \u0161to se ugojio. Izgledao je nesre\u0107no.<\/p>\n
Zbog \u010dega se ve\u0107ina nas odrekne hedonizma? Zato \u0161to brinemo zbog posledica. Mo\u017eete pu\u0161iti ne misle\u0107i na rak plu\u0107a samo s osamnaest ili osamdeset. Izme\u0111u znate da mo\u017eete dobiti rak. Posle prvog mladala\u010dkog zanosa ne\u0161to drugo postaje va\u017enije od provoda. Ozbiljan posao, jedna \u017eena i o\u010dinstvo. Ne mo\u017eete da ludujete celu no\u0107 ako u zoru treba da se igrate sa svojim detetom.<\/p>\n
Ve\u0107ini nas \u017eivot name\u0107e sopstvena ograni\u010denja. Okoreli hedonisti su \u010desto upravo oni koji kasnije u \u017eivotu pre\u0111u na mineralnu vodu i pilates. Zato \u0161to su gledali prijatelje kako umiru. Zato \u0161to su sebi naneli neznanu \u0161tetu. I toga su svesni. Zato izlaze iz mraka na svetlost, iz ludila u ne\u0161to nalik miru. D\u017eord\u017e Majkl je, gotovo jedini, putovao u suprotnom pravcu. Na \u010demu god da je bio, uzimao je previ\u0161e i po\u010deo je prekasno.<\/p>\n
Koji god otrov da izaberete, treba da po\u010dnete mladi, a kada vam mamurluk vi\u0161e ne prolazi za sat-dva, nego za dan-dva, treba da usporite. Ne \u017eelite ono \u0161to je D\u017eord\u017e radio. Zato \u0161to \u0107e vam jutro posle trajati ve\u010dito.<\/p>\n
Na zidu fotokopirnice u glavnoj ulici Hampsteda, pet minuta \u0161etnje od D\u017eord\u017eovog nekada\u0161njeg doma, stajao je grafit pored udubljenja koje je napravio udariv\u0161i u zid kolima jedne nedelje u pola \u010detiri ujutru. “Wham!”, pisalo je, i svi su u\u017eivali u \u0161ali. No, verovatno je bilo manje zabavno biti udrogirani sredove\u010dni mu\u0161karac koji se onesvestio za volanom poku\u0161avaju\u0107i da prona\u0111e svoju ku\u0107u.<\/p>\n
Nikada nisam video tako r\u0111avog hedonistu kao \u0161to je bio D\u017eord\u017e. Tolike droge, toliki seks na javnim mestima, tolika nemarna vo\u017enja — a nije u\u017eivao. Umirao je.<\/p>\n
Kod onih zaista mladih, kod nara\u0161taja ro\u0111enog u 21. veku, sve je potpuno druga\u010dije. Veliko istra\u017eivanje nacionalne zdravstvene slu\u017ebe sprovedeno nad 6.500 u\u010denika otkriva da je broj mladih koji pu\u0161e, piju i drogiraju se dosta opao za poslednjih deset godina.<\/p>\n
Dana\u0161nji mladi gledali su bake i dede kako umiru od raka plu\u0107a jer su pu\u0161ili. Shvataju da su jedno ili dva pi\u0107a zabavni, ali da su pijani ljudi bez razlike dostojni sa\u017ealjenja. Znaju da su im se roditelji drogirali — mama je na Ibici probala sve, tata je \u0161mrkao belo tokom britanskih pop-ratova — pa im droga nije ni\u0161ta novo i ne \u017eele da se petljaju s tim.<\/p>\n
Tokom druge polovine 20. veka mladi su pili, pu\u0161ili i slu\u0161ali muziku do daske. Ali \u010distim \u0161iparcima 21. veka hedonizam stare \u0161kole je zastareo, nepotreban kao prodavnice plo\u010da. A ni\u0161ta nije zastarelije kao nekada\u0161nja moda.<\/p>\n
Droge i dalje postoje, ali danas opada \u010dak i upotreba kanabisa, najrasprostranjenije droge. A govorimo o veoma mladima, zna\u010di o budu\u0107nosti. Dana\u0161nji mladi u\u010dili su na gre\u0161kama artriti\u010dnih matoraca koji su opsedali nekada\u0161nje diskoteke. Kao ocu mladog deteta \u010dini mi se da je nastala istinska kulturna promena. Nekada su se radili kul klinci. Danas se rade samo neobrazovani kreteni. Neobuzdani hedonizam je analogna razonoda u digitalnom svetu.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci ka\u017eu da se su\u0161tina detinjstva izmenila. Nova pokolenja odre\u0111uju tempo svima nama sa svojim li\u010dnim trenerima i opsednuto\u0161\u0107u izgledom. Ti \u010disti klinci mnogo su sujetniji nego svi oni nara\u0161taji koji su dodavali lule u krug po bednim garsonjerama. U to pijano doba 20. veka niko nije ni razmi\u0161ljao o tome kako izgleda na fotografiji. Niko se nije radosno kresao u blatu Vudstoka zabrinut zbog ne\u010deg tako povr\u0161nog kao \u0161to je izgled. Sada se \u010dini da od izgleda nema ni\u010deg va\u017enijeg.<\/p>\n
\u010cudno, ali D\u017eord\u017e Majkl fanati\u010dno je brinuo za svoj izgled. Kad god sam ga posetio u njegovoj ku\u0107i na kraju ulice u Hampstedu, pristavljao je \u010dajnik i iznosio keks. Izuzetak je bio samo ako ga je \u010dekalo fotografisanje. Tada ne bi ni dotakao \u010dokoladne keksove. D\u017eord\u017e je imao samokontrolu. Bio je disciplinovan. A tokom godina ranih samostalnih uspeha, kada je komercijalno stajao rame uz rame s Majklom D\u017eeksonom, bio je sre\u0107an. Negde usput je zalutao. Nije vi\u0161e umeo da odredi kada treba da ka\u017ee da \u010dokoladnom keksu — ili drogi — a kada treba da ka\u017ee ne. Iako smo se udaljili, pamtim ga kao prelepog mu\u0161karca ogromnog srca i tople du\u0161e koji je umeo da iza\u0111e na kraj s uspehom, ali ne i s hedonizmom.<\/p>\n
Trenutak zadovoljstva ne mo\u017ee potrajati do\u017eivotno.<\/p>\n
Kako \u0107ete vi proslaviti svoj osamdeseti ro\u0111endan? U\u0161mrka\u0107ete crtu-dve? Ima\u0107ete trojku s prijateljima? Poduva\u0107ete d\u017eoint uz ognji\u0161te? Ili \u0107ete zapaliti cigaretu, svesni da je \u017eivot predugo \u010dekao da vas ubije rakom plu\u0107a? Cigareta Leonarda Koena u osamdesetoj bila je zabavna samo zato \u0161to je prestao da pu\u0161i decenijama pre.<\/p>\n
Odri\u010demo se neobuzdanog hedonizma rane mladosti — bezna\u010dajnog seksa s nepoznatima, nikotina, pi\u0107a i praha — kad shvatimo da \u017eivot ne mo\u017ee da se \u017eivi kao da sutra ne postoji.<\/p>\n
Jer, osim ako ne otegnete papke, novi dan uvek osvane.<\/p>\n