Nisam neki obo\u017eavalac ceremonija. Bio sam u Kanu, verovatno \u0107u morati i na dodelu Cezara i mo\u017eda Oskara, vide\u0107emo. Ja pre svega \u017eelim da prika\u017eem svoj film.<\/p>\n
Va\u017enije mi je da sretnem distributere, selektore festivala kao \u0161to je Merlinka, publiku… Ali ovde sam i zato \u0161to film govori o AIDS-u. To nije tema koja je toliko zastupljena u va\u0161oj zemlji. Trudim se da idem u zemlje poput Ukrajine, Slovenije, koje je epidemija jako pogodila. Radije idem na takva mesta nego na dodele nagrada, obja\u0161njava u razgovoru za Danas reditelj Roben Kampiljo za\u0161to je protekli vikend proveo u Beogradu, gde je na festivalu Merlinka prikazan njegov film “120 otkucaja u minuti”, a ne u Berlinu, gde je dobio nagradu Evropske filmske akademije za najbolju monta\u017eu i bio nominovan za najbolji evropski film.<\/p>\n
Njegovo ostvarenje, koje je od danas i na redovnom bioskopskom repertoaru, bavi se 90-im godinama 20. veka kada grupa pariskih aktivista u okviru pokreta Act Up poku\u0161ava da skrene pa\u017enju na epidemiju virusa HIV-a koja vlada. Film, koji je rasplakao Pedra Almodovara, nagra\u0111en je Gran prijem na Kanskom festivalu.<\/p>\n
* Za\u0161to vam je bilo va\u017eno da se ovom temom bavite danas? Film govori o 90-im godinama…<\/strong><\/p>\n – Snimio sam ovaj film u trenutku kada sam mogao da ga snimim. Kada sam imao dovoljnu distancu prema doga\u0111ajima i kada sam mogao da ponovo pro\u0111em kroz sva ta se\u0107anja i emocije. To je bilo jako te\u0161ko. Ali bilo mi je va\u017eno da se bavim ovom temom jer sam u toku procesa rada shvatio da ti mladi glumci, mladi gej momci, ne znaju mnogo toga o epidemiji i svemu \u0161to se tada de\u0161avalo. Imam ose\u0107aj da je svet podeljen na dva dela. Imate zemlje kao \u0161to je Francuska, gde postoje terapije i preventivni programi, pa su ljudi zaboravili \u0161ta se doga\u0111a, jer imaju utisak da bolest uop\u0161te vi\u0161e ne postoji. A imate i zemlje gde ljudi nemaju neophodne lekove, i gde se ne govori dovoljno o bolesti. Mislim da se i u jednom i u drugom primeru ti\u0161ina vra\u0107a, ravnodu\u0161nost se vra\u0107a… To je jako \u010dudno, jer je medicina u Francuskoj toliko uznapredovala da mo\u017eemo da govorimo, ne ba\u0161 o kraju epidemije, ali o njenoj kontroli. Ali, ako ne obuhvatimo ceo svet, bez dostupnih i \u010dak besplatnih lekova, Evropa \u0107e morati da se suo\u010di sa novom borbom. \u010cudan je trenutak i treba nam neko politi\u010dko vo\u0111stvo u tome, koje danas ne postoji, jer ljudi poput Makrona i Trampa misle da se epidemija zavr\u0161ila. Ali nije gotovo, jer i dalje ima mnogo obolelih \u0161irom sveta. Treba nam ne\u0161to da nas prodrma da shvatimo to. Nadam se da film mo\u017ee da pomogne u tome. Pomogao je malo u Francuskoj. Nadam se da \u0107e ga videti mnogo vi\u0161e ljudi ba\u0161 zbog toga.<\/p>\n * \u0160ta mislite, za\u0161to se 90-ih kinematografija nije bavila ovom temom kada je epidemija bila u jeku? Osim “Filadelfije” kao najpoznatijeg filma na tu temu, ali i jednog od retkih…<\/strong><\/p>\n – Bilo je nekoliko filmova. Ali oni ba\u0161 dobri nisu bili deo mejnstrima. Postoji film “Silverlake Life: The View from Here”, koji jako volim, ali koji je dokumentarac. Imam ose\u0107aj da je postajala ravnodu\u0161nost u na\u0161im dru\u0161tvima jer je bolest ubijala ljude sa margine – gej mu\u0161karce, seksualne radnice, zatvorenike, narkomane… LJude nije bilo briga. Postojao je strah. Mogu da govorim o gej zajednici. Tu ljudi nisu pri\u010dali o tome jer su se pla\u0161ili, tako da je njihova ti\u0161ina i ravnodu\u0161nost ostatka dru\u0161tva stvorila stvarnost u kojoj je bolest bila svugde i nigde istovremeno. Zato je Act Up i stvoren. Taj pokret nije trebalo samo da uka\u017ee politi\u010darima i farmaceutskim kompanijama da se ne bave svojim poslom kako treba. Trebalo je probuditi i gej zajednicu. Da ih natera da progovore. To je veliki problem. Ako mi ne po\u010dnemo da pri\u010damo o tome, dr\u017eava to ne\u0107e u\u010diniti za nas. To je bilo va\u017eno.<\/p>\n * Film predstavlja va\u0161e iskustvo vezano za organizaciju Act Up i sve \u0161to se doga\u0111alo u Francuskoj. \u0160ta je bila va\u0161a ideja sa kojom ste po\u010deli da pi\u0161ete scenario?<\/strong><\/p>\n