{"id":6958,"date":"2017-12-07T07:33:29","date_gmt":"2017-12-07T15:33:29","guid":{"rendered":"http:\/\/gayecho.com\/news\/?p=6958"},"modified":"2017-12-07T07:33:29","modified_gmt":"2017-12-07T15:33:29","slug":"intervju-sa-dzefijem-viksom-1991","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/","title":{"rendered":"Intervju sa D\u017eefijem Viksom (1991)"},"content":{"rendered":"

*\u017deleo bih da se u ovom intervjuu malo podrobnije osvrnemo na Va\u0161 rad u poslednjih dvadesetak godina, da prodiskutujemo neke od najspornijih mesta u njemu, i da se zapitamo u kom pravcu bi se on mogao kretati u budu\u0107nosti. Tek da postavimo okvire, Va\u0161i radovi u toku vi\u0161e od dve decenije \u010dini se da su se ticali najmanje pet razli\u010ditih domena. U jednom smislu Vi ste oduvek bili aktivista, kako u ranom londonskom Gay Liberation Front (dalje: GLF) i Gay Left, naprimer, i pisali ste puno u vezi sa politi\u010dkom strategijom. Drugo, Vi ste po obrazovanju istori\u010dar i Va\u0161i stavovi su pomogli oblikovanju nove dru\u0161tvene istorije u vezi sa seksualno\u0161\u0107u, identitetom i rekonstrukcijom homoseksualnosti. Tako\u0111e ste i istori\u010dar usmene predaje \u2014jedna od Va\u0161ih poslednjih knjiga bavi se usmenim istorijama starijih gej ljudi. \u010cetvrto, i najva\u017enije za svrhu ovog intervjua \u2014postali ste jedan od vode\u0107ih teoreti\u010dara socijalne konstrukcije seksualnosti, naro\u010dito u delu Seksualnost i njene nelagodnosti<\/em>. I peto, Vi ste i politi\u010dki teoreti\u010dar. Va\u0161a poslednja knjiga Protiv prirode<\/em> to sasvim jasno iznosi, mada je to prisutno i u svim drugim Va\u0161im delima. \u010cudno je, ali \u010dini se da mejnstrim politi\u010dka nauka nikada nije ozbiljno raspravljala o mnogim va\u017enim pitanjima koje Vi pokre\u0107ete. U svakom slu\u010daju, ovo nabrojano mi se \u010dini da su glavne teme Va\u0161eg dela i iskreno me zanima se da li imate da tome ne\u0161to dodate?<\/strong><\/p>\n

Hvala Vam \u0161to ste to tako uredno izlo\u017eili. Ja sam po\u010deo kao politi\u010dki teoreti\u010dar i moje prvo istra\u017eivanje odmah nakon zavr\u0161enih studija ticalo se socijalisti\u010dkih ideja na prelasku 19. u 20. vek, naro\u010dito rasprava u vezi sa politi\u010dkim pluralizmom. Uvek me je zanimao pluralizam kao klju\u010dno pitanje u dru\u0161tvenoj i politi\u010dkoj misli, i pojava gej pokreta u 70-im godinama, osim \u0161to me se li\u010dno doticala, poklapala se sa mojim tada\u0161njim preokupacijama oko uloge grupa i narodnih pokreta, i na\u010dina na koji ovi transformi\u0161u politi\u010dku analizu. Drugim re\u010dima, literatura o dru\u0161tvenim pokretima – uklju\u010duju\u0107i gej pokret – poslednjih 20 godina, poklapala se ta\u010dno sa na\u010dinom na koji sam ja intelektualno preprogramiran od vremena mog nau\u010dnog rada iz kasnih 60-ih. Kada je gej pokret krenuo ja sam odmah bio uklju\u010den, u velikoj meri zbog slu\u010dajnosti \u0161to sam bio na London School of Economics kada je GLF tamo krenuo. Ve\u0107 sam imao neku vrstu radikalne politi\u010dke perspektive, \u0161to se naravno onda transformisalo kroz moje iskustvo u Pokretu, i potonjim susretom sa teoretskim debatama 70-ih, naro\u010dito feministi\u010dkim i postaltiserovskim debatama, onim u vezi sa Gram\u0161ijem (Gramsci) i psihoanalizom, \u0161to se reflektovalo u mojim kasnijim delima. Postojao je jo\u0161 jedan va\u017ean uticaj koji je stigao kasnije i po\u010deo da fragmentira moj eklekti\u010dni marksizam, i to je bio naravno Fuko. Susret sa Fukoom mi je potvrdio va\u017enost predmarksisti\u010dke socijalisti\u010dke misli, \u010dime sam se zapravo bavio u poznim 60-im. Postoji stoga na\u010din na koji sve moje intelektualne preokupacije imaju zajedni\u010dko jezgro, \u0161to je po\u010delo da se artikuli\u0161e u poznim 60-im u mom istra\u017eivanju i pisanju o politi\u010dkoj istoriji.<\/p>\n

*Negde ste govorili o Va\u0161oj \u201etrilogiji knjiga” i pitao sam se da li ste uop\u0161te unapred znali da \u0107ete napisati \u201etrilogiju”. Coming out<\/em> je bila Va\u0161a prva knjiga, ali da li ste mogli anticipirati dok ste je pisali da \u0107e biti razvoja, odnosno jo\u0161 dve knjige koje \u0107e razviti logiku Va\u0161eg rada?<\/strong><\/p>\n

Logika je ve\u0107 postojala, ali plan za trilogiju nije. Ja sam u po\u010detku zamislio u ranim 70-im da pi\u0161em knjigu u vezi sa promenama u domenu seksualnosti u odnosu na promene u \u0161irem politi\u010dkom i istorijskom kontekstu. Planirao sam, i zapo\u010deo 1972\/73 godine istra\u017eivanje iz kojeg \u0107e nastati Seks, politika i dru\u0161tvo<\/em>. Izdava\u010d, Longmans, prihvatio je predlog 1972. god, koliko se se\u0107am. Me\u0111utim, dve oblasti istra\u017eivanja koje sam sprovodio bile su s jedne strane pojava gej pokreta, jer sam u njega bio uklju\u010den, i s druge razvoj seksolo\u0161kih ideja i posebno rad Havloka Elisa (Havelock Ellis), koji je bio pionir studija o homoseksualnosti u Engleskoj.<\/p>\n

*Va\u0161a istorijska analiza je dakle prethodila svemu drugom?<\/strong><\/p>\n

Da. Ali sam onda skupio jako puno materijala od kojeg \u0107e samo nekolicina poslu\u017eiti za poglavlja iz knjige Seks, politika i dru\u0161tvo<\/em>, tako da sam odlu\u010dio da o\u010digledna stvar koju treba uraditi jeste da se napi\u0161e knjiga koja se specifi\u010dno fokusira na gej pokret. A bio sam uklju\u010den u njega tako da je to bila moja prva knjiga, Coming Out – Homoseksualna politika u Britaniji od 19. veka od danas<\/em>. Uzgred, istovremeno sam radio zajedno sa \u0160ilom Raubotam (Sheila Rowbotham) na knji\u017eici koja \u0107e se pojaviti pod imenom Socialism and the New Left<\/em>, koja sadr\u017ei duga\u010dak esej o Havloku Elisu. Tako da su tri moje knjige, odnosno trilogija o pojavi homoseksualnog identiteta, promeni obrazaca u regulaciji seksualnosti i diskursu seksologije, ve\u0107 od po\u010detka nastajale iz razli\u010ditih razloga. I kada sam zavr\u0161io Coming Out<\/em>, bio sam po ugovoru obavezan da napi\u0161em Seks, politika i dru\u0161tvo<\/em>; sve vreme sam bio u neprilici sa izdava\u010dima i kona\u010dno sam predao rukopis par godina kasnije! Onda sam shvatio da sam imao ideje o Frojdu i brojnim drugim seksolozima koje je prosto trebalo staviti na papir: iz toga je postalo Seksualnost i njene nelagodnosti<\/em>, i to sam video kao na\u010din da se poku\u0161a povezivanje te seksolo\u0161ke ideje sa promenjivim konceptima seksualnih identiteta danas. Tako su se tri knjige rasplele, ne kao unapred planirana trilogija, ali i pored toga su postale koherentan projekt. Kada sam zavr\u0161io Seksualnost i njene nelagodnosti<\/em> shvatio sam da zapravo da te tri knjige \u010dine ad hoc trilogiju, i ja sam ih retrospektivno kao takve ozna\u010dio.<\/p>\n

*A da li su se rasplitale dalje? Kako se Va\u0161 kasniji rad uklapao u to? \u017deleo bih da Vas tako\u0111e pitam da li u ovoj fazi imate drugu vrstu projekta na umu?<\/strong><\/p>\n

Pa, logika tih radova, koja se nastavila u maloj sintezi koja se ostvarila u knjizi Sexuality<\/em> iz 1986. godine, bila je da poku\u0161am da pove\u017eem ideje o seksualnosti sa drugim dru\u0161tvenim i politi\u010dkim problemima koje nisam bio isticao tih petnaestak godina dok sam se usredsre\u0111ivao na seksualnost. Moj poslednji rad je mnogo jasniji u pogledu \u0161irih dru\u0161tvenih i politi\u010dkih teorija, bez napu\u0161tanja teme seksualnosti, jer mislim da su rasprave o seksualnosti u srcu svih onih problema u vezi sa identitetom, dru\u0161tvenom kompleksno\u0161\u0107u i tako\u0111e, naravno, postmoderno\u0161\u0107u, koja me zanima. Postoji na\u010din na koji misliti o seksualnosti otvara ta pitanja na mnogo lak\u0161i na\u010din nego neki drugi putevi na koji se ljudi uklju\u010duju u postmodernisti\u010dke rasprave. Postoje tragovi tih zanimanja rasuti u svim mojim delima. Zainteresovao sam se za Fukoa ne samo zbog onoga \u0161to je govorio o seksualnosti, nego zbog na\u010dina na koji je on fundamentalno markirao slabosti marksisti\u010dke tradicije u koju sam bio uklju\u010den tokom 70-ih. Napisao sam jedan esej o Fukou, op\u0161ti esej, na samom po\u010detku 80-ih. Onda kada sam zavr\u0161io korpus dela o seksualnosti, kako sam to video sredinom 80-ih, po\u010deo sam da se vi\u0161e okre\u0107em tim teoretskim problemima. Ali naravno, tema seksualnosti vam zapravo ne dopu\u0161ta da se udaljite, delimi\u010dno stoga \u0161to su ljudi tra\u017eili da s tim nastavim, i to u najve\u0107oj meri zbog uticaja AIDS-a. Za mene je postao imperativ da pi\u0161em izvesne stvari o AIDS-u, dru\u0161tvenom kontekstu AIDS panike, na primer, \u0161to se uplelo potom u rasprave koje su se u Britaniji krajem 80-ih izuzetno zao\u0161trile, u jeku ta\u010derizma i dominacije Nove desnice, u vezi sa homoseksualno\u0161\u0107u i seksualnom razlikom. Morao sve vreme da mislim o seksualnosti, budu\u0107i daje ona bila u srcu politi\u010dke rasprave 80-ih.<\/p>\n

*Hvala Vam \u0161to ste kontekstualizovali Va\u0161e delo. Ono \u0161to bih slede\u0107e \u017eeleo da pitam ti\u010de se par problema iz Va\u0161eg dela o kome ljudi raspravljaju i da vidimo gde je Va\u0161a pozicija danas. Va\u0161e bavljenje istorijskirn seksualnim identitetom i seksualnom kulturom je bilo veoma uticajno. Kada ste po prvi put izneli Va\u0161a vi\u0111enja, naslanjaju\u0107i se na rad Meri Mekinto\u0161, ono je bilo veoma originalno, i predfukoovsko. U proteklih petnaestak godina napisano je izuzetno mnogo na ovom polju i sugeri\u0161u se sve vrste razli\u010ditih periodizacija i uticaja, i mnoge od ovih se ne poklapaju u detaljima sa Va\u0161im upu\u0107ivanjem na po\u010detke gej identiteta s kraja ig. veka i medikalizacijom. Prosto pitam da li biste mogli ukratko da izlo\u017eite koja je Va\u0161a pozicija sada u odnosu na tu raspravu. Da li i dalje dr\u017eite medikalizaciju i kraj XIX veka kao klju\u010dne?<\/strong><\/p>\n

Mislim to su pitanja o kojima se i dalje mo\u017ee i treba da se vodi rasprava. Ja i dalje verujem da je kraj 19. veka klju\u010dan period. Razvoj seksologije i medicinskog modela, pojava velike skale supkultura i menjanje pravne situacije, svi su bili izuzetno va\u017eni krajem 19. veka. Ja se i dalje zapravo sla\u017eem sa \u0161irom tendencijom bilo \u010dega \u0161to sam pisao o va\u017enosti tih stvari, i nikad nisam trvrdio da je jedan faktor (poput medicine) bio mnogo va\u017eniji nego drugi. Ali naravno, rasprava se preselila u dela ljudi poput Alana Breja (Bray), Marte Vi\u0161inus (Martha Vicinus), Rendolfa Trambaha (Randolph Trumbach) itd, koji su moje rano istra\u017eivanje postavili u mnogi \u0161iri kontekst. Mo\u017eemo se, recimo, sporiti oko vremena promene, ali to nije krucijalna stvar \u0161to se mene ti\u010de. Ono stoje va\u017eno za mene jeste prepoznavanje da se homoseksualnost mo\u017ee razumeti, kao i bilo koji drugi oblik seksualnosti, u okvirima njegovog \u0161ireg socijalnog konteksta. To uklju\u010duje istra\u017eivanje promene li\u010dnih i dru\u0161tvenih zna\u010denja razli\u010ditih seksualnih formi i taj naglasak je glavni doprinos u \u010dijem formiranju sam u\u010destvovao, zajedno sa Vama i Meri Mekinto\u0161, i mnogim drugima, naravno. Ne brinem se o tome da li sam bio u pravu o stepenu va\u017enosti medicinskog modela ili za stepen va\u017enosti pravnih intervencija krajem XIX veka.<\/p>\n

*Ali da li verujete da se pojam \u201ehomoseksualac” pojavio na po\u010detku modernog doba, ili da lije to bila osobina poznog XIX veka?<\/strong><\/p>\n

To zavisi od toga \u0161ta podrazumevate pod modernim dobom. Svaki istorijski razvoj, o\u010digledno, ima prethodnike i svaki istorijski doga\u0111aj je vi\u0161eslojno determinisan, ne postoji jedinstven razlog. Uzimam sve \u0161to Alan Brej ka\u017ee o 17. i ranom 18. veku, a ono \u0161to je on rekao bio je embrion za ono \u0161to je Meri Mekinto\u0161 pisala u Homoseksualna uloga<\/em> o va\u017enosti ranog 18. veka. Tako\u0111e mi je simpati\u010dna makroistorijska shema koju je razvio Rendolf Trambah, ali ne vidim to ni na koji na\u010din kao kontradikciju mom teoretskom zanimanju. Ne ti\u010de me se da li se ne sla\u017eemo u detaljima, to izgleda daje deo onog \u0161to bi trebalo da je teku\u0107a rasprava. Ne ose\u0107am se pod pretnjom ili uznemirenim na bilo koji na\u010din zbog toga. To me je stimulisalo i naravno, promenio sam detalje gledi\u0161ta kao rezultat. Evo jedan primer – nedavni rad Fredrika Silverstolpa u \u0160vedskoj sugeri\u0161e da rad ljudi kao \u0161to je Ulrihs (Ulrichs) ne dolaze iz medicinskog konteksta nego iz li\u010dnih iskustava i razvoja zajednice. To vidim kao izuzetno stimulativno – i naravno, to je izmenilo moje gledi\u0161te o va\u017enosti medicinskog modela, otkrivanjem na\u010dina na koji su sami ljudi, ljudi koji su iskusili stigmu krajem 19. veka, poku\u0161avali da uhvate smisao identiteta. Ali to nije u kontradikciji sa bilo \u010dim, to poja\u010dava, sve ono \u0161to sam pisao. Mislim da su radovi koji se nedavno pojavili enormno podsticajni, \u010dak i ako ne prihvatam svaki njihov deo. Ono \u0161to me u krajnjoj liniji zanima jeste zasluga ili opravdanje vi\u0111enja svih tih faktora kao istorijski oblikovanih i koji se istorijski oblikuju. I mislim da je je bitka dobijena.<\/p>\n

*Da li time ho\u0107ete da ka\u017eete, ako mo\u017eemo da upotrebimo frazu \u201ekonstrukcionizam”, da je konstrukcionizam pobedio?<\/strong><\/p>\n

Mislim da je nemogu\u0107e misliti bilo koju formu seksualnosti bez povezivanja sa njenim kontekstom i zna\u010denjima koja se tovare seksualnom u nekom odre\u0111enom istorijskom kontekstu. I to je sve \u0161to sam zapravo \u017eeleo da uspostavim. Za mene je irelevantno da li je homoseksualnost ili heteroseksualnost uro\u0111ena ili ste\u010dena kroz rana psihi\u010dka iskustva, ili je stvar izbora. To su rasprave koje se svuda vode i ja nikad nisam u njih bio posebno uklju\u010den \u2014 ja nisam psiholog mada me psihologija zanima. Debata koja me je o\u010digledno zanimala i u koju sam bio uklju\u010den, ti\u010de se individualnih i kolektivnih zna\u010denja koja su data seksualnim razlikama, ma kako su te razlike nastale, i mislim da rasprava koja se razvila potvr\u0111uje moju po\u010detnu poziciju. Ja ne bih ni jotu izmenio u svojoj teoretskoj perspektivi kada bi se apsolutno nau\u010dno pokazalo da je homoseksualnost, poput heteroseksualnosti, genetski indukovana i razvijena – to je irelevantno za moje stanovi\u0161te. Va\u017ean elemenat sa moje ta\u010dke gledi\u0161ta jesu identiteti i zna\u010denja koje ljudi konstrui\u0161u oko tih razlika, ma kako da su se te razlike razvile.<\/p>\n

*Ka\u017eete da \u010dak i kada bi nau\u010dnici mogli da doka\u017eu da je homoseksualnost genetska, da to ne bi uticalo na Va\u0161e argumente. Ako mo\u017eete pak da doka\u017eete da je homoseksualnost genetska, onda ste na\u0161li \u201esu\u0161tinu” homoseksualnosti koja je po definiciji transkulturna i transistorijska?<\/strong><\/p>\n

Mo\u017ee biti da postoji su\u0161tina (essence) svih vrsta stvari, mo\u017ee biti da postoji su\u0161tina rodne ili rasne podele ili seksualne podele. Ja li\u010dno sumnjam, ali mo\u017eda postoji. To nije krucijalna stvar kad je u pitanju moja perspektiva. Klju\u010dna stvar su uvek dru\u0161tveni uticaji koji \u010dine nu\u017enim da se u datom vremenu kuju identiteti i zajednice oko tih razlika jer sve vrste razlika postoje i uvek \u0107e postojati. Ljudska razli\u010ditost je zdrava! Ali te razlike postaju smislene samo u izvesnom istorijskom kontekstu i ja sam zainteresovan za to za\u0161to izvesne stvari bivaju smislene u ovo ili ono vreme, a ne u druga vremena. To je problem koji me preokupira.<\/p>\n

*I to je tako\u0111e osnova Va\u0161e teorije identiteta?<\/strong><\/p>\n

\u017deleo bih da ka\u017eem ne\u0161to o tome. Uvek sam nagla\u0161avao samostvaranje (self-making) u odnosu na koncept identiteta. Ali ja sam to povezao sa drugim debatama koje su bile u opticaju. Postoji tendencija kada se kritikuje moj rad da se ka\u017ee da sam ja nekako izneo tu ideju, ili je pozajmio do Meri, od tebe ili drugih, prosto da bih se bavio homoseksualno\u0161\u0107u i da je to nekako specijalno rezervisano za homoseksualnost. Savremene kritike, ka\u017eu, zapravo ni\u0161ta ne govore o socijalnom konstrukcionizmu u pogledu dru\u0161tvenog stvaranja heteroseksualnosti ili klase ili rase. To uop\u0161te nije istina. Moje interesovanje za ideju gej samostvaranja, za konstrukciju zajednica i identiteta je zapravo intelektualno srodna spisima o klasi: rad Edvarda Tompsona (Edvvard Thompson) o stvaranju engleske radni\u010dke klase je formativan u smislu na\u010dina na koji sam ja pratio razvoj dru\u0161tvene samoaktivnosti na strani homoseksualaca krajem 19. veka. Ja sam delimi\u010dno primenio Tomsonove ideje o samostvaranju engleske radni\u010dke klase po\u010detkom 19. veka na ideju stvaranja gej identiteta, homoseksualnog identiteta. Moj rad je uvek bio integralno povezan sa \u0161irim dru\u0161tvenim pitanjima oko promena klasnih alijansi, oko promena identiteta na \u0161irokoj skali poput pojave rasnih identiteta i pojave rodnih identiteta i si. Uvek sam poku\u0161avao da lociram moj rad unutar \u0161ireg dru\u0161tvenog i istorijskog teoretskog konteksta.<\/p>\n

*Ako biste morali da sebe odredite, da li biste nazvali sebe: konstrukcionista \u2014 termin koji se ve\u0107 \u010dini staromodnim, ali on je taj kojim ste etiketirani.<\/strong><\/p>\n

Ja nikad sebe nisam etiketirao kao konstrukcionistu na prvom mestu. Nisam siguran da li sam termin uop\u0161te koristio u mojim prvim delima o seksualnosti.<\/p>\n

*Ube\u0111en sam da je konstrukcionizam termin koje se \u010desto nadevao ljudima od strane njihovih protivnika! Ali da li biste koristili sofisticiranije termine kako bi sebe teoretski locirali? Naprimer u Seksualnost i njene nelagodnosti tre\u0107ina knjige crpi materijal iz Frojda, u drugim ranim delima se uo\u010dava uticaj Marksa, a u nekim od \u010dlanaka u Protiv prirode je izuzetno jak uticaj Fukoa i postmoderne misli. Zar Vas to ne \u010dini otvorenim za jaku optu\u017ebu za eklekticizam? Da li biste se nazvali ne\u010dim drugim do konstrukcionistom, \u0161to je u svakom slu\u010daju sasvim prazan termin? Ili da li jednostavno izbegavate sve te intelektualne etikete?<\/strong><\/p>\n

Koristio sam termin \u201ekonstrukcionizam” samo stoga jer je bio jedini u opticaju, prosto oznaka za razlikovanje u okviru debate. Ja sam zapravo koristio re\u010d \u201eesencijalizam” i svakako sam napadao esencijalizam; etiketa konstrukcionista se kasnije pri\u0161ila meni. Mislim da postoji izvesna koherentnost u mom intelektualnom razvoju, kao \u0161to sam ve\u0107 nagovestio. Ali za mene nije va\u017eno da li mogu da se identifikujem sa odre\u0111enom teoretskom strukom. To je jedna od stvari koje volim u vezi sa Fukoovim delom. On prakti\u010dno ka\u017ee da teorija treba da bude kutija sa alatkama koja se nosi, koristi, primenjuje i odbacuje kada ne koristi nikakvoj svrsi. Ja sam se koristio Fukoovim uvidima, kao i onim iz marksisti\u010dke tradicije, koristio sam uvide savremenih postmarksisti\u010dkih autora kao \u0161to je Laklau (Laclau), koristio sam Gram\u0161ija, delo Stjuarta Hola (Stuart Hali), koristio sam se radom mnogih savremenih feministkinja. Zanimalo me je da poku\u0161am da shvatim \u0161ta nam se de\u0161ava i da razumem situaciju u kojoj \u017eivimo, za\u0161to su identiteti postali toliko va\u017eni i za\u0161to su tako kontraverzni. Otuda sam koristio razli\u010dita teoretska oru\u0111a da bih razumeo te razvoje. Kada sam se zainteresovao za Fukoa 70-ih, pre nego \u0161to je Istorija seksualnosti i bila objavljena, bio sam u potrazi za na\u010dinom razumevanja problema u teoretskoj tradiciji u kojoj sam odrastao, ali one nisu mogle mnogo da mi pomognu. Sli\u010dno tome moje interesovanje za delo Gram\u0161ija i neomarksizam u 80-im, kao i za delo Stjuarta Hola, bilo je stoga jer su oni bili relevantni za pitanja koja su mi delovala da su klju\u010dna za mene. Kako bih dakle ja sebe definisao? Pa, sebe bih lako definisao da sam to radio u 70-im. I neke olake etikete kao marksista ili socijalista ili libertarijanac, \u0161to mije sve bilo pripisivano, neke od njih sam prihvatio, ne opisuju vi\u0161e lako \u0161ta jesam. Moje preokupacije danas se poklapaju sa razvojem onog \u0161to ja vidim kao radikalna humanisti\u010dka tradicija. Takva pozicija se zanima za individualnu i kolektivnu autonomiju; ona se zanima za stvaranje i odbranu prostora gde pojedinci i grupe mogu sebe definisati; ona je zainteresovana za \u0161irenje oblasti autonomije i definisanja, \u0161to ja zovem \u201ediskurs izbora”, poku\u0161ava da odredi \u0161ta ograni\u010dava izbor u svim odnosima dominacije i subordinacije koje postoje u na\u0161oj kulturi, i poku\u0161ava da povezu moje seksualne preokupacije i moje opredeljenje sa onim stoje lezbejska i gej zajednica postigla sa \u0161irim kulturnim interesima.<\/p>\n

*To je fascinantna politi\u010dka izjava. Sebe danas vidite kao deo radikalne humanisti\u010dke tradicije, a humanizam je ipak forma mi\u0161ljenja koja je od strane radikala napadana u poslednjih dvadeset ili vi\u0161e godina, i to naro\u010dito od Fukoa. Pretpostavljam da je Va\u0161a pozicija najjasnija na kraju Seksualnost i njene nelagodnosti a gde govorite o radikalnom pluralizmu i mno\u0161tvu zna\u010denja i izbora. Ali to mo\u017ee da vodi formi postmodernizma koja se potpuno razdvaja od humanisti\u010dkog projekta. Ponekad slutim da smo obi\u0161li ceo krug i vratili se natrag na etiketu liberalnog humanizma? Kako Vi gledate na ideju da je svet napravio pun krug i da ste Vi sada samo staromodni humanista? Da to tako grubo ka\u017eemo!<\/strong><\/p>\n

Ja ne mislim da je humanizam staromodan! Ono \u0161to zaista \u017eelim jeste da izvu\u010dem najbolje iz prosvetiteljske tradicije, naglasak na slobodu i jednakost, \u0161to se nekad nazivalo bratstvo, a \u0161to bismo mi danas nazvali solidarnost, da priznanje da postoje elementi u brojnim tradicijama koji su za nas danas relevantni: u liberalnoj tradiciji, u socijalisti\u010dkoj tradiciji, u feministi\u010dkoj tradiciji, u seksualno libertarijanskoj tradiciji. Oni su klju\u010dni za postizanje prostora za privatni \u017eivot, prostora za kolektivnu akciju u modernom svetu. Ako to zna\u010di da postoji izvestan eklekticizam u mom radu, to nije lo\u0161a stvar. Mislim da je jedna od razornih stvari 20. veka bio na\u010din na koji su intelektualna i politi\u010dka tradicija bili rigidno odvojeni jedni od drugih; ako si marksist onda mora\u0161 da misli\u0161 na izvestan na\u010din, ako si liberal mora\u0161 da misli\u0161 na druga\u010diji na\u010din. Mislim da postoje elementi u marksisti\u010dkoj tradiciji, u eti\u010dko-socijalisti\u010dkoj tradiciji, u liberalnoj tradiciji i u \u0161iroj humanisti\u010dkoj tradiciji koje treba povratiti, reartikulisati za savremeni svet, za postmoderni svet. Rad u koji sam sad uklju\u010den u vezi sa raspravama o vrednostima upravo poku\u0161ava da to uradi: da vidi prosvetiteljstvo kao vrsta bazara ideja odakle treba da se izvuku najbolji elementi, bez predavanja istoricizmu, scijentizmu ili rigidnom racionalizmu inherentnom ranom prosvetiteljskom mi\u0161ljenju.<\/p>\n

*Sla\u017eem se, ali to je tako\u0111e isuvi\u0161e lako. Neke od tih tradicija su u me\u0111usobnom sudbonosnom sukobu, u fazi me\u0111usobnog ubijanja. Mislim, kako Vi pomirujete te zaista endemi\u010dne konflikte? Znam da \u0107ete re\u0107i da morate da \u017eivite sa sukobima, ali koliko dugo mo\u017eete \u017eiveti sa sukobima kada su tako suprostavljeni, ako su tako duboko antagonisti\u010dki? I zaista, kako mo\u017eete zapravo bilo \u0161ta \u010diniti ako verujete u veliku \u010dorbu alternativnih ideja, u ovom postmodernom svetu?<\/strong><\/p>\n

Nisam siguran da je to precizna karakterizacija moje pozicije. Krenimo od druge ta\u010dke. Inherentno prostvetiteljskoj tradiciji jeste uverenje da postoje izvesni temelji za ne\u010diju poziciju; verovanje u inherentna prava pojedinca, verovanje u mo\u0107 progresa, verovanje u mo\u0107 razuma u preispitivanju nasle\u0111ene tradicije itd. Kao primer, pogledajmo marksizam, jer je Marks bio prosvetiteljski mislilac, postprosvetiteljski mislilac na vi\u0161e na\u010dina. On dolazi iz odre\u0111ene intelektualne tradicije, i verovanje u ljudsku emancipaciju je bilo klju\u010dno za tu misao. Ali marksizam koji se razvio imao je tako\u0111e izvesne reakcionarne tendencije kao \u0161to je rigidni nau\u010dni determinizam i autoritarijanizam koji je iskvario i mo\u017eda \u010dak uni\u0161tio samu tu tradiciju. \u017dele\u0107i da spasem va\u017ene elemente prosvetiteljske tradicije, i \u010dak Marksove, ne \u017eelim da se predam tim rigidnim determinizmima koji su uop\u0161te bili u prosvetiteljskoj tradiciji. Moja osnovna pozicija je antifaundacionalisti\u010dka. Pod tim mislim da pozicija \u010diji razvoj \u017eelim da potpomognem nije ona koja ka\u017ee ovo je istina i mora\u0161 u to verovati jer je to ukorenjeno u nau\u010dni razvoj, ili je ukorenjeno u istoriju ili progres. \u017delim da govorim u korist tih pozicija jer verujem da \u0107e one posti\u0107i bolji rezultat u smislu ljudske sre\u0107e, li\u010dne slobode, kolektivne aktivnosti nego \u0161to \u0107e druge. Drugim re\u010dima, ja se svrstavam u tu tradiciju, intelektualno, politi\u010dki, emocionalno, od polazne ta\u010dke gde sam danas, ne iz razloga \u0161to su te pozicije \u201eistina”, ne verujem da je bilo koja pozicija u krajnjem smislu istinitija nego neka druga, nego iz razloga \u0161to verujem da \u0107e one posti\u0107i bolje rezultate. To je, da ka\u017eemo, vid pragmatizma, koji me zapravo vodi natrag mojim najranijim intelektualnim preokupacijima. Autori za koje sam se najpre interesovao, rani politi\u010dki pluralisti u Engleskoj, svesno su raskidali sa onim \u0161to su videli kao hegelovstvo i rigidna deterministi\u010dka tradicija i poku\u0161avali da potvrde va\u017enost, da to grubo ka\u017eemo, prosu\u0111ivanja o izvesnim delatnostima prema njihovim verovatnim posledicama. Ljudi poput Harolda Laskia, koji me je zanimao, ili G.D.H. Kola (Cole), bili su upoznati sa raspravama u vezi sa pragmatizmom Vilijama D\u017eejmsa (William James). Moj interes za pluralizam i humanizam stoga doti\u010de mnoge rasprave koje su u toku i danas: ekologija i rasprave o novom socijalnom pokretu, ali sve vreme se vra\u0107aju na te rane rasprave kako su se razvile krajem 19. veka ili po\u010detkom 20. veka u socijalisti\u010dkom i liberalnom mi\u0161ljenju. Stav koju \u017eelim da iznesem jeste da je moja identifikacija sa tim tradicijama svesna identifikacija i dana\u0161nje svrstavanje jer verujem da te \u0107e te pozicije verovatnije posti\u0107i bolje rezultate nego druge pozicije. Ali ta verovanja se uvek testiraju iskustvom i delanjem.<\/p>\n

London, avgust 1991. <\/em><\/p>\n

Iz: Journal of Homosexuality, 1993.<\/em><\/p>\n

QT<\/em><\/p>\n

Izvor: XXZ magazin<\/a><\/strong><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

*\u017deleo bih da se u ovom intervjuu malo podrobnije osvrnemo na Va\u0161 rad u poslednjih dvadesetak godina, da prodiskutujemo neke od najspornijih mesta u njemu, i da se zapitamo u […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":6959,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":"","_links_to":"","_links_to_target":""},"categories":[17],"tags":[39,52,84,295],"class_list":["post-6958","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stav","tag-aktivizam","tag-interview","tag-velika-britanija","tag-xxz-magazin"],"yoast_head":"\nIntervju sa D\u017eefijem Viksom (1991) - GayEcho<\/title>\n<meta name=\"robots\" content=\"index, follow, max-snippet:-1, max-image-preview:large, max-video-preview:-1\" \/>\n<link rel=\"canonical\" href=\"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/\" \/>\n<meta property=\"og:locale\" content=\"en_US\" \/>\n<meta property=\"og:type\" content=\"article\" \/>\n<meta property=\"og:title\" content=\"Intervju sa D\u017eefijem Viksom (1991) - GayEcho\" \/>\n<meta property=\"og:description\" content=\"*\u017deleo bih da se u ovom intervjuu malo podrobnije osvrnemo na Va\u0161 rad u poslednjih dvadesetak godina, da prodiskutujemo neke od najspornijih mesta u njemu, i da se zapitamo u […]\" \/>\n<meta property=\"og:url\" content=\"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/\" \/>\n<meta property=\"og:site_name\" content=\"GayEcho\" \/>\n<meta property=\"article:publisher\" content=\"https:\/\/www.facebook.com\/gayecho\" \/>\n<meta property=\"article:published_time\" content=\"2017-12-07T15:33:29+00:00\" \/>\n<meta property=\"og:image\" content=\"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/viks2017-12.jpg\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:width\" content=\"880\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:height\" content=\"440\" \/>\n\t<meta property=\"og:image:type\" content=\"image\/jpeg\" \/>\n<meta name=\"author\" content=\"admin\" \/>\n<meta name=\"twitter:label1\" content=\"Written by\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data1\" content=\"admin\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:label2\" content=\"Est. reading time\" \/>\n\t<meta name=\"twitter:data2\" content=\"21 minutes\" \/>\n<script type=\"application\/ld+json\" class=\"yoast-schema-graph\">{\"@context\":\"https:\\\/\\\/schema.org\",\"@graph\":[{\"@type\":\"Article\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/#article\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/\"},\"author\":{\"name\":\"admin\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/8242572e33fa715d40519064238b57d2\"},\"headline\":\"Intervju sa D\u017eefijem Viksom (1991)\",\"datePublished\":\"2017-12-07T15:33:29+00:00\",\"mainEntityOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/\"},\"wordCount\":4139,\"commentCount\":0,\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#organization\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2017\\\/12\\\/viks2017-12.jpg\",\"keywords\":[\"aktivizam\",\"interview\",\"Velika Britanija\",\"XXZ magazin\"],\"articleSection\":[\"Stav\"],\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"CommentAction\",\"name\":\"Comment\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/#respond\"]}]},{\"@type\":\"WebPage\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/\",\"name\":\"Intervju sa D\u017eefijem Viksom (1991) - GayEcho\",\"isPartOf\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#website\"},\"primaryImageOfPage\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/#primaryimage\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/#primaryimage\"},\"thumbnailUrl\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2017\\\/12\\\/viks2017-12.jpg\",\"datePublished\":\"2017-12-07T15:33:29+00:00\",\"breadcrumb\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/#breadcrumb\"},\"inLanguage\":\"en-US\",\"potentialAction\":[{\"@type\":\"ReadAction\",\"target\":[\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/\"]}]},{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/#primaryimage\",\"url\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2017\\\/12\\\/viks2017-12.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2017\\\/12\\\/viks2017-12.jpg\",\"width\":880,\"height\":440},{\"@type\":\"BreadcrumbList\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\\\/#breadcrumb\",\"itemListElement\":[{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":1,\"name\":\"Home\",\"item\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/\"},{\"@type\":\"ListItem\",\"position\":2,\"name\":\"Intervju sa D\u017eefijem Viksom (1991)\"}]},{\"@type\":\"WebSite\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#website\",\"url\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/\",\"name\":\"GayEcho\",\"description\":\"Javni servis gej Srbije [LGBT Srbija]\",\"publisher\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#organization\"},\"potentialAction\":[{\"@type\":\"SearchAction\",\"target\":{\"@type\":\"EntryPoint\",\"urlTemplate\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/?s={search_term_string}\"},\"query-input\":{\"@type\":\"PropertyValueSpecification\",\"valueRequired\":true,\"valueName\":\"search_term_string\"}}],\"inLanguage\":\"en-US\"},{\"@type\":\"Organization\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#organization\",\"name\":\"GayEcho\",\"url\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/\",\"logo\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\",\"url\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2017\\\/03\\\/gayecho-logo.jpg\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/wp-content\\\/uploads\\\/2017\\\/03\\\/gayecho-logo.jpg\",\"width\":225,\"height\":60,\"caption\":\"GayEcho\"},\"image\":{\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#\\\/schema\\\/logo\\\/image\\\/\"},\"sameAs\":[\"https:\\\/\\\/www.facebook.com\\\/gayecho\",\"https:\\\/\\\/x.com\\\/gayecho\",\"https:\\\/\\\/www.instagram.com\\\/ispustujme\"]},{\"@type\":\"Person\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/#\\\/schema\\\/person\\\/8242572e33fa715d40519064238b57d2\",\"name\":\"admin\",\"image\":{\"@type\":\"ImageObject\",\"inLanguage\":\"en-US\",\"@id\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/b6c14e834ac333d79570a019cabf62da50c52d1473773bc0513edc256790dfe9?s=96&d=mm&r=g\",\"url\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/b6c14e834ac333d79570a019cabf62da50c52d1473773bc0513edc256790dfe9?s=96&d=mm&r=g\",\"contentUrl\":\"https:\\\/\\\/secure.gravatar.com\\\/avatar\\\/b6c14e834ac333d79570a019cabf62da50c52d1473773bc0513edc256790dfe9?s=96&d=mm&r=g\",\"caption\":\"admin\"},\"url\":\"https:\\\/\\\/gayecho.com\\\/news\\\/author\\\/admin\\\/\"}]}<\/script>\n<!-- \/ Yoast SEO plugin. -->","yoast_head_json":{"title":"Intervju sa D\u017eefijem Viksom (1991) - GayEcho","robots":{"index":"index","follow":"follow","max-snippet":"max-snippet:-1","max-image-preview":"max-image-preview:large","max-video-preview":"max-video-preview:-1"},"canonical":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/","og_locale":"en_US","og_type":"article","og_title":"Intervju sa D\u017eefijem Viksom (1991) - GayEcho","og_description":"*\u017deleo bih da se u ovom intervjuu malo podrobnije osvrnemo na Va\u0161 rad u poslednjih dvadesetak godina, da prodiskutujemo neke od najspornijih mesta u njemu, i da se zapitamo u […]","og_url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/","og_site_name":"GayEcho","article_publisher":"https:\/\/www.facebook.com\/gayecho","article_published_time":"2017-12-07T15:33:29+00:00","og_image":[{"width":880,"height":440,"url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/viks2017-12.jpg","type":"image\/jpeg"}],"author":"admin","twitter_misc":{"Written by":"admin","Est. reading time":"21 minutes"},"schema":{"@context":"https:\/\/schema.org","@graph":[{"@type":"Article","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/#article","isPartOf":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/"},"author":{"name":"admin","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#\/schema\/person\/8242572e33fa715d40519064238b57d2"},"headline":"Intervju sa D\u017eefijem Viksom (1991)","datePublished":"2017-12-07T15:33:29+00:00","mainEntityOfPage":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/"},"wordCount":4139,"commentCount":0,"publisher":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#organization"},"image":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/viks2017-12.jpg","keywords":["aktivizam","interview","Velika Britanija","XXZ magazin"],"articleSection":["Stav"],"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"CommentAction","name":"Comment","target":["https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/#respond"]}]},{"@type":"WebPage","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/","url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/","name":"Intervju sa D\u017eefijem Viksom (1991) - GayEcho","isPartOf":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#website"},"primaryImageOfPage":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/#primaryimage"},"image":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/#primaryimage"},"thumbnailUrl":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/viks2017-12.jpg","datePublished":"2017-12-07T15:33:29+00:00","breadcrumb":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/#breadcrumb"},"inLanguage":"en-US","potentialAction":[{"@type":"ReadAction","target":["https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/"]}]},{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/#primaryimage","url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/viks2017-12.jpg","contentUrl":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/12\/viks2017-12.jpg","width":880,"height":440},{"@type":"BreadcrumbList","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/intervju-sa-dzefijem-viksom-1991\/#breadcrumb","itemListElement":[{"@type":"ListItem","position":1,"name":"Home","item":"https:\/\/gayecho.com\/news\/"},{"@type":"ListItem","position":2,"name":"Intervju sa D\u017eefijem Viksom (1991)"}]},{"@type":"WebSite","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#website","url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/","name":"GayEcho","description":"Javni servis gej Srbije [LGBT Srbija]","publisher":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#organization"},"potentialAction":[{"@type":"SearchAction","target":{"@type":"EntryPoint","urlTemplate":"https:\/\/gayecho.com\/news\/?s={search_term_string}"},"query-input":{"@type":"PropertyValueSpecification","valueRequired":true,"valueName":"search_term_string"}}],"inLanguage":"en-US"},{"@type":"Organization","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#organization","name":"GayEcho","url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/","logo":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#\/schema\/logo\/image\/","url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/gayecho-logo.jpg","contentUrl":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-content\/uploads\/2017\/03\/gayecho-logo.jpg","width":225,"height":60,"caption":"GayEcho"},"image":{"@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#\/schema\/logo\/image\/"},"sameAs":["https:\/\/www.facebook.com\/gayecho","https:\/\/x.com\/gayecho","https:\/\/www.instagram.com\/ispustujme"]},{"@type":"Person","@id":"https:\/\/gayecho.com\/news\/#\/schema\/person\/8242572e33fa715d40519064238b57d2","name":"admin","image":{"@type":"ImageObject","inLanguage":"en-US","@id":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b6c14e834ac333d79570a019cabf62da50c52d1473773bc0513edc256790dfe9?s=96&d=mm&r=g","url":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b6c14e834ac333d79570a019cabf62da50c52d1473773bc0513edc256790dfe9?s=96&d=mm&r=g","contentUrl":"https:\/\/secure.gravatar.com\/avatar\/b6c14e834ac333d79570a019cabf62da50c52d1473773bc0513edc256790dfe9?s=96&d=mm&r=g","caption":"admin"},"url":"https:\/\/gayecho.com\/news\/author\/admin\/"}]}},"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6958","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=6958"}],"version-history":[{"count":1,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6958\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":6960,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/6958\/revisions\/6960"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/media\/6959"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=6958"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=6958"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/gayecho.com\/news\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=6958"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}