Prenosimo vam ispovest \u010doveka koji je imao te\u0161ko detinjstvo i koga su odgajila dva pripadnika LGBT zajednice:<\/p>\n
Moje detinjstvo bi verovatno bilo kao i svako drugo, da nas nije majka napustila pre moje druge godine i oti\u0161la u Italiju da radi.<\/strong> Kasnije su mi ro\u0111aci ispri\u010dali da se to desilo bukvalno preko no\u0107i, samo se spakovala i oti\u0161la, ostaviv\u0161i kaput i spava\u0107icu. Jo\u0161 ih \u010duvam.<\/p>\n Retko se javljala, ponekad bi po nekome poslala paket sa osnovnim potrep\u0161tinama, kao da smo socijalni slu\u010dajevi. Sreli smo se nekoliko puta tokom 44 godine od njenog odlaska, imam jo\u0161 polubrata i sestru,<\/strong> upoznao sam ih.<\/p>\n Ali mi smo, jednostavno, stranci. I tu se pri\u010da zavr\u0161ava.<\/p>\n Otac je bio sve ono kako zami\u0161ljate saobra\u0107ajnog in\u017eenjera sedamdesetih. Ozbiljan, odmeren, zami\u0161ljenog pogleda iza debelih stakala.<\/strong> Ne pamtim da je ikada obukao drugu boju osim svih nijansi braon. Kristalno jasno se se\u0107am dana kada mi je saop\u0161tio da \u0107emo primiti podstanara. \u201cImamo sobu vi\u0161ka, na\u0161 stan je svakako velik”.<\/strong><\/p>\n Iskreno, pribojavao sam se ko \u0107e do\u0107i da \u017eivi sa nama, da li neka u\u010denica na zanatu, studentkinja, ili neka razvedena? \u0160ta ako dovede svoju decu i oni me isteraju? Ni\u0161ta od toga se nije desilo. Do\u0161ao je \u010dovek, ne\u0161to stariji od mog oca. Da \u017eivi u Beogradu i predaje OTO (op\u0161tetehni\u010dko obrazovanje, prim.aut). Rekao mi je da su ga \u0111aci iz njegovog grada zvali U\u010da, pa mogu i ja.<\/strong><\/p>\n Mogu re\u0107i da su to bila dobra vremena. Otac je, zbog prirode posla, \u010desto putovao, a ja sam ostajao sa U\u010dom. Svakog jutra pre nego \u0161to krene u \u0161kolu pravio nam je doru\u010dak, pomagao oko matematike i geometrije, a leti bi me vodio na pecanje. On i otac bi igrali \u0161ah satima, i to su bili retki trenuci da ga vidim bezbri\u017enog kao dete.<\/p>\n