Nemam uop\u0161te iluziju o originalnosti pitanja koje \u0107u postaviti o gej i lezbejskom pitanju: postoje li zapravo pitanja na ovo pitanje koja gej i lezbejski pokret jo\u0161 nije postavio? Iskreno sumnjam. Ovaj pokret je, iz sociolo\u0161kih razloga, jedan od najrefleksivnijih, najlucidnijih i jedan od najsamokriti\u010dnijih uop\u0161te.<\/p>\n
Gej i lezbejski pokret iznosi, u isti mah \u0107utke, svojim postojanjem i simboli\u010dkim akcijama, i izri\u010dito, putem diskursa i teorija koje produkuje (ili kojima ustupa mesto), izvestan broj problema koji spadaju me\u0111u najzna\u010dajnije u dru\u0161tvenim naukama, a neke koji su potpuno novi. U su\u0161tini, ovaj pokret pobune protiv jedne naro\u010dite forme, i naro\u010dito nesnosne, simboli\u010dkog nasilja, temeljno postavlja pitanje simboli\u010dkog poretka na snazi i radikalno preispituje njegove osnove kao i mogu\u0107nosti uspe\u0161ne dru\u0161tvene mobilizacije, sa ciljem da se takav poredak subvertira. Na taj na\u010din, osim \u0161to omogu\u0107ava uspostavljanje novih predmeta analize, pokret radikalizuje izvesna pitanja, najfundamentalnija za dru\u0161tveni poredak.<\/p>\n
Naro\u010dita forma simboli\u010dke dominacije gde su \u017ertve homoseksualci, izra\u017eava se u logici ponosa i srama i ostvaruje se putem kolektivnih \u010dinova kategorizovanja koji omogu\u0107avaju postojanje bitnih razlika, pozitivno i negativno obele\u017eenih (gr\u010d. kategorein odakle poti\u010de na\u0161a re\u010d kategorije, zna\u010dilo je javno osuditi) i otuda grupa, socijalnih kategorija po\u0161tovanih (ili \u010dak po\u010dastvovanih) i stigmatizovanih. Dominacija u ovom slu\u010daju, kao u nekim formama rasizma, negira javno, vidljivo postojanje. Opresija se, poput zahteva za \u201enevidljivo\u0161\u0107u”, ispoljava odbijanjem legitimacije javnog postojanja, \u0161to \u0107e re\u0107i poznatog i priznatog, naro\u010dito pravom i stigmatizacijom koja nikad nije o\u010digledna kao kada pokret zahteva vidljivost. Poziva se, dakle, eksplicitno na \u201ediskreciju” ili na pretvaranje koje se obi\u010dno nu\u017eno name\u0107e: \u201eDiskrecija je”, kao \u0161to je primetila Kristin Delti (Christine Delphy), \u201edvostruki \u017eivot, ilegalnost u mirnodopsko vreme. Da li uop\u0161te ima mirnog vremena za \u017eene ili gejeve, za one koji neprestano \u017eive u opasnosti – da budu demaskirani dok one\/oni poku\u0161avaju da se \u201eprovuku” kao heteroseksualci, ostrakizovani, \u0161tavi\u0161e napadnuti, kad su one\/oni demaskirani. I budu\u0107i da se ni\u0161ta ne krije kad nema \u0161ta da se sakrije, gejevi dolaze do uverenja da ono \u0161to one\/oni rade jeste ne\u0161to lo\u0161e. Diskrecija zna\u010di biti sama\/ sam. Zna\u010di lagati, malo, puno, slu\u010dajno. Isto va\u017ei i za njihove prijatelje. Samopo\u0161tovanje se ne odupire dugo takvom pona\u0161anju. Ziveti u strahu, la\u017ei, u samo\u0107i, u preziru prema sebi: evo \u0161ta nam name\u0107u ti tzv. liberalni koji ne zahtevaju ni\u0161ta drugo do diskreciju”.<\/p>\n
Govoriti o dominaciji ili simboli\u010dkom nasilju, odnosno o onom nasilju bez subverzivne pobune koje vodi obrtanju kategorija percepcije i vrednovanja, gde onaj nad kojim se dominira te\u017ei da o samom sebi preuzme gledi\u0161te dominantnih, da primenjuje i usvaja, prinudno i nasilno, kategorije prave percepcije (straight u mediteranskoj kosmogoniji, stoji nasuprot izvrnutom, krivom (engl. crooked, fr. tordu)), \u0161to mu omogu\u0107uje da vodi \u017eivot u sramu, i naro\u010dito sramu seksualnog iskustva koje ga, sa ta\u010dke gledi\u0161ta dominantnih kategorija, karakteri\u0161e. Posebnost ovakvog odnosa simboli\u010dke dominacije jeste u tome \u0161to je povezan sa seksualnom praksom, a ne sa vidljivim seksualnim znakovima, dakle sa vladaju\u0107om definicijom seksualnog legitimiteta, i preciznije, sa seksualnim odnosom kao odnosom dominacije mu\u0161kog principa nad \u017eenskim principom. Dominantno gledanje (to jest mediteranski falonarcizam) nalazi svoj princip u kategorijama percepcije i vrednovanja \u201enesvesnog”, univerzalno raspore\u0111enog, uklju\u010duju\u0107i tu i dominirane, \u017eene i homoseksualce (jedna od najsigurnijih potvrda otelovljenja ove sheme dominantnih jeste \u010dinjenica da principi diferencijacije me\u0111u polovima i forme seksualnih \u010dinova nastavljaju da funkcioni\u0161u kao principi posmatranja i podele (de vision et de division) me\u0111u homoseksualcima, pre svega kod mu\u0161karaca koji ponekad ekstremno afirmi\u0161u mu\u017eevnost u njenoj najtradicionalnijoj formi. Upisana istovremeno u objektivnost, u formi institucionalne podele, i u telima, u formi telesne dominacije (\u0161to se vidi kao sram), ova mitologija se oslanja na sistem opozicija kao \u0161to su aktivan\/pasivan, top\/bottom, penetrant\/penetrirani itd. koje strukturiraju percepciju vlastitog tela i pona\u0161anja, naro\u010dito seksualnog, i koje \u010dine istovremeno polnu podelu rada i podelu seksualnih praksi. Analiza homoseksualnosti obra\u0107a se politici, podse\u0107aju\u0107i na izuzetno upe\u010datljiv na\u010din na vezu izme\u0111u seksualnosti i mo\u0107i, politici seksualnosti koja te\u017ei da razdvoji seksualni odnos od relacija mo\u0107i.<\/p>\n
Najzna\u010dajniji problem koji je gej i lezbejski pokret izneo na povr\u0161inu je bez sumnje ukazivanje na status \u201egeja” i \u201elezbejke” kao socijalnih konstrukata, jedne kolektivne fikcije heteronormativnog poretka, razaraju\u0107i samim tim svaku vrstu esencijalisti\u010dkog feti\u0161izma i naturalizacije podesnih za zasnivanje, u jednoj objektivnoj \u201erealnosti”, forme nekakvog zajedni\u010dkog identiteta. Ukratko, upiru\u0107i svu svoju snagu na konstruktivisti\u010dko gledi\u0161te, \u0161to je sastavni deo sociologije i \u0161to je vodilo razlaganju \u201eobjektivne realnosti” klase, regije, nacije ili porodice, i podse\u0107aju\u0107i na ekstremne razlike me\u0111u svim \u010dlanovima ove konstituisane kategorije, gej i lezbejski pokret razara na neki na\u010din vlastite dru\u0161tvene osnove: same one osnove koje treba da izgradi da bi postojao kao dru\u0161tvena snaga sposobna da preokrene dominantni simboli\u010dki poredak i one osnove koje treba da obezbede snagu zahtevima koje iznosi.<\/p>\n
Jedna od antinomija pokreta po\u010diva u \u010dinjenici da gej pokret – koji je doprineo podse\u0107anju da je, poput porodice, nacije i svih drugih kolektivnih entiteta, gej i lezbejski status samo dru\u0161tvena konstrukcija utemeljena u kolektivnom verovanju – \u017eeli tako\u0111e da izvr\u0161i simboli\u010dku revoluciju sposobnu da u\u010dini vidljivom, poznatom i priznatom ovu konstrukciju, sposobnu da joj da puno dru\u0161tveno postojanje i celovitost ostvarene kategorije. Obr\u0107e se znak \u017eiga da bi se dobio amblem – to je smisao Gay pridea kao javne manifestacije, preciznog i izvanrednog izraza kolektivnog postojanja nevidljive grupe koja zahteva od dr\u017eave, banke simboli\u010dkog kapitala, da zvani\u010dnim dr\u017eavnim \u010dinom pru\u017ei pokretu trajno priznanje i uobi\u010dajen status javnog i objavljenog.<\/p>\n
Akcija simboli\u010dke subverzije, ako \u017eeli da bude realisti\u010dna, ne mo\u017ee zapravo ostati na simboli\u010dkim raskidima koji su, kao izvesne estetske provokacije, efikasne u preispitivanju neospornih istina. Za trajno menjanje predstava ona mora nametnuti trajni preobra\u017eaj utelovljenih kategorija (shema mi\u0161ljenja) koje, putem obrazovanja, dodeljuju dru\u0161tvenim kategorijama koje produkuju (u granicama njihovog podru\u010dja validnosti) status o\u010digledne realnosti, nu\u017ene, neosporne, prirodne. Ukratko, nova antinomija bi se sastojala u tome \u0161to je pokret prinu\u0111en da tra\u017ei od zakona (koji, kao \u0161to sama re\u010d ka\u017ee (droit) jeste straight poredak) priznanje posebnosti \u0161to implicira njegovo poni\u0161tenje: gej ljudi prestaju da budu obele\u017eeni, izuzeti, nevidljivi, odnosno stigmatizovani. Postajanje, na izvestan na\u010din, neutralnim i neutralizovanim odvija se putem pot\u010dinjavanja dominantnoj normi. Dovoljno je pomisliti na sve protivre\u010dnosti koje implicira pojam \u201ehranitelj porodice” kad se on primenjuje na jednog \u010dlana homoseksualnog para da bi se shvatilo da realizam (koji iznosi na videlo cenu koja treba da se plati zarad \u201evra\u0107anja u poredak” i za sticanje prava na vidljivost i u isti mah prava na minimalni deo prava koji obi\u010dno u\u017eivaju svi \u010dlanovi sa svim pravima zajednice (kao pravo nasle\u0111a)), mnogim homoseksualcima ne uspeva u potpunosti da opravdaju ustupke simboli\u010dkom poretku koji implicira takav jedan ugovor, kao \u0161to je na\u010delo statusa koji zavisi od jednog dela gej para.<\/p>\n
Da li je mogu\u0107e obrnuti antinomiju u osetljivu alternati\u00advu – da se bude (sa)vladan racionalnim izborom? Snaga ortodoksije, odnosno prave dokse (gr\u010d. mi\u0161ljenja, prim. prev.) i doksa prava koje name\u0107e svaku vrstu simboli\u010dke domina\u00adcije (belac, mu\u0161karac, gra\u0111anin) jeste da ona konstitui\u0161e po\u00adsebnosti koje proisti\u010du iz istorijske diskriminacije u utelovljene dispozicije, zaodenute svim znacima prirodnog; te su dispozicije u izvesnom slu\u010dajevima tako temeljno uskla\u0111ene sa objektivnim prinudama \u010dije su one proizvod, da podrazumevaju jednu formu pre\u0107utnog prihvatanja ovih prinuda (sa npr. getoizacijom kao \u201eljubavlju prema getu”). Sila ortodoksije tako\u0111e konstitui\u0161e osobine koje je proizvela kategorizacija dominantnih, za jedne koji se opisuju atributima poput neobele\u017eeni, neutralni, prirodni, univerzalni, a za druge osobine koje su okarakterisane kao nedostatak koji zahteva opravdanje; prava doksa daje tako\u0111e objektivnu osnovu i opasnu efikasnost svim strategijama univerzalisti\u010dkog licemerja koji, tako \u0161to preokre\u0107e odgovornost, denuncira svaki zahtev za zajedni\u010dkim pravom i sudbinom onih nad kojima se vlada, kao partikularisti\u010dki ili \u201ekomunitaristi\u010dki” raskid sa univerzalisti\u010dkim ugovorom. Paradoksalno je da \u0107e se simboli\u010dke manjine opomenuti na univerzalni poredak onda kada se mobili\u0161u da tra\u017ee univerzalna prava koja su im, zapravo, uskra\u0107ena. Nikad se ne\u0107e gej i lezbejski pokret tako \u017eestoko osuditi zbog svog partikularizma i \u201ekomunitarizma” (\u201ecommunautarisme”) kao u onom momentu kada se zahteva, naro\u010dito u slu\u010daju pravnog ozakonjenja \u017eivotne zajednice, da se zajedni\u010dki zakon primeni i na gejeve i lezbejke (koje su, ima li potrebe re\u0107i, dvostruko pot\u010dinjene, \u010dak usred pokreta koji sa\u010dinjava 90% gejeva i 10% lezbejki i koji je odre\u0111en jakom mu\u0161kom tradicijom).<\/p>\n
Kako se, dakle, suprotstaviti licemernom univerzalizmu, a da se ne univerzalizuje partikularizam? Kako je mogu\u0107e u realisti\u010dkijim okvirima, odnosno politi\u010dki direktnije, izbe\u0107i da pobeda pokreta ne zavr\u0161i u formi getoizacije? Re\u010dju: stavljaju\u0107i se u slu\u017ebu univerzalizma, posebno u subverzivnim borbama, prednosti su povezane sa partikularizmom. Budu\u0107i da se gej i lezbejski pokret zasniva na posebnosti pona\u0161anja koje ne implicira i ne povla\u010di nu\u017eno za sobom ekonomski i socijalni hendikep, sastoji se od pojedinaca koji iako su stigmatizovani, ipak su relativno privilegovani, posebno pod vidom kulturnog kapitala koji \u010dini zna\u010dajan adut u simboli\u010dkim borbama. Dakle, cilj svakog pokreta simboli\u010dke subverzije je da nametne putem simboli\u010dke destrukcije i konstrukcije nove kategorije percepcije i vrednovanja: bilo da konstitui\u0161e grupu ili, jo\u0161 radikalnije, da razori sam princip podele, prema kom su izgra\u0111ene kako grupe koje stigmatizuje tako i one stigmatizovane. Homoseksualci su u posebnoj meri opremljeni da obave ovaj posao i naro\u010dito u subverzivnim borbama mogu da stave u slu\u017ebu univerzalizma prednosti povezane sa partikularizmom.<\/p>\n
Ovde se susre\u0107emo sa poslednjom te\u0161ko\u0107om: pokret koji okuplja aktere, kao \u0161to je slu\u010daj sa feminizmom, snabdevene znamenitim kulturnim kapitalom, nailazi uvek na problem legitimnog portparola koji otelovljava grupu i koja se kroz njega izra\u017eava, problem sigillum authenticum-a, kako su govorili kanonisti, ovla\u0161\u0107enog pe\u010data koji je u mogu\u0107nosti da legitimno reprezentuju grupu kao corpus corporatum (telo tela). Kao i neki pokreti krajnje levice, i on te\u017ei da se razbije u frakcije koje su uvu\u010dene u borbu za monopol nad javnim izra\u017eavanjem grupe. I to u tolikoj meri da se postavlja pitanje kako mo\u017ee takav pokret da umakne sve ja\u010dim tendencijama, koje se me\u0111usobno oja\u010davaju, ka getoiziranju i sekta\u0161enju i da li se jedini na\u010din da se pokret delotvorno suprotstavi tim tendencijama sastoji u tome da on svoje specifi\u010dne sposobnosti, koje ima da zahvali relativno neverovatnoj kombinaciji, s jedne strane, jake subverzivne dispozicije povezane sa stigmatizovanim statusom i sna\u017enog kulturnog kapitala s druge, stavi u slu\u017ebu dru\u0161tvenog pokreta u celini. Ili, da \u017ertvuje trenutak utopizmu, da zauzme mesto avangarde, barem na teoretskom planu i u ravni simboli\u010dke akcije (gde su izvesne gej grupe prevazi\u0161le u\u010ditelje), politi\u010dkih i nau\u010dno subverzivnih pokreta, stavljaju\u0107i tako u slu\u017ebu univerzalnog naro\u010dite prednosti po kojima se homoseksualci razlikuju od drugih \u017eigosanih grupa.<\/p>\n